Daki,jedan moj drugar je skoro nabavio zenku bretona,staru dve god. koja u pocetku nije htela da staje u marku,nego je uglavnom podizala divljac.Sada povremeno stane u marku,ali ne drzi je duze od 10ak sec.Moze li se to vremenom ispraviti?Nije mnogo izvodjena na teren dok je bila kod prethodnog vlasnika.
Fiat iustitia pereat mundus(Neka bude pravda pa nek' i svet propadne)
Ja sam na nekoliko foruma postavljao slična pitanja da bi teme dobile edukativan karakter samim tim i da bi obučili naše lovce kako uraditi psa da dobijemo dobrog pomoćnika u lovu . Eto na našem forumu se izgleda jedino poštuje taj princip uz onemogućavanje destruktivaca da ometu prijateljske i dobronamerne savete.U svakom slučaju kod pasa se većina stvari kreće od jedinke do jedinke. Često je razlog izbijanja marke izuzetno jak temperament koji treba obuzdavati i kanalisati , često se dešava da vlasnik ptičara nije lovac ili nema prakse u obuci a ima i slučajeva kada pas se nađe u situaciji da naleti na ranjenu ili bolesnu divljač tj. fazana koji ne može da poleti pa procenjujući situaciju shvati da je u mogućnosti da je uhvati, tako i postupi, sledeći puta sam prilazi fazanu znajući da je prethodnog uhvatio i pokušava isto ali jedno je zajedničko a to je da vlasnik mora poznavati svog psa i uočiti razliku ponašanja marke ma koliko ona kratka bila, osim u slučaju kontra vetra tj kada duva u leđa a zbog situacije na terenu nismo u mogućnosti da stanemo uz vetar tad se dešava da pas ne oseti nego nagazi fazana.U svakom slučaju najjednostavniji način je da nešto od prnate žive divljači stavimo u kavez za papagaje i zamaskiramo na pogodnom mestu za prilaz uz vetar i to obavezno uz vetar. Psa vežemo na poduži kanapi puštamo ga na kontrolisanom terenu da pretražuje pošto smo dobro postavljeni pas sa solidnim nosom će hvatati sekundarni miris i uputiti se u pravcu postavljene divljači . na nama je da prepoznamo početak marke i kanapom sprečimo psa da krene . polako prilazimo sa leđa psu uz reči umirenja . bitno je da je kanap dovoljno zategnut da pas ne može da krene. zatim priđemo psu nagradimp ga i pohvalimo stavimo na kraći povodac i vratimo se. Za to vreme pomoćnik na drugo dogovoreno mesto sa povoljnim položajem premešta kavez . Krećemo ponovo prateći rad psa iu ponovimo postupak. ovaj tretman treba ponavljati nekoliko dana sve dok ne utvrdimo da je pas miran a istovremeno dobićemo mirnoću na divljač koju ipak moramo na sličan način sa kanapom isprobati na slobodnoj divljači.
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
I da ne zaboravim postoji i novi način tehnološki napredan ali protuzakonit sa kojim lovac koji nima dobranog iskustva vrlo lako upropasti psa pa bude plašljiv na DIVLJAČ, a često i na pucanj kao stečenu manu, o tome ne bih iz moralnih razloga pisao
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
Moj Mrvan
Kao u pesmi Jesenjina, jednog februarskog hladnog dana donela moja kujica na svet sedam malih kučića.Svi se obradovasmo već je u kućici svetlela ona sijalica kruškastog oblika što je zovu kvočka, kučići mali slepi ,šareni a prelepi sa onim malim ružičastim njuškicama. Jastučići na nožicama meki i nekako debeljuškasti a oni samo stenju i grabe mesto na grudima svoje majke. Srce mi se topi od miline kada ih pogledam a gledam ih svakih desetak minuta već sam dosadio ukućanima pa kažu: -Najbolje bi bilo da se ti preseliš u šupu pa da ih sam greješ.-Nisam imao srca ni snage da im sam sečem repiće pa ih odesem kod Slobe veterinara da on to obavi , valjda sam sa godinama i preživljenim svakakvim golgotama omekšao, pa izađoh iz ordinacije da ne čujem njihov plač. Odrastali tako uz svoju majčicu koja kada doji više podseća na kravu simentalku nego na bretonku, ali kučići zato hoće da se raspuknu , kao da ih neko pumpa.Posle mesec dana počeše polako izlaziti iz kućice polako stidljivo vire napolje , nisu još sigurni ni na nogama,a vani jedan ogroman veliki svet , sa sasvim nekim novim zvukovima i mirisima,guraju se tako na vratima kućice kad najmanje kuče polako pužući što ispod što preko njih ispade kroz vrata napolje, verovatno ga je najviše mamio miris mleka sa samlevenim granulama.Za njim poispadaše i ostali ,koji polako krenuše ka plitkoj posudi koja je za njih zanosno a nepoznato mirisala. Ubrzo se čulo samo mljackanje i stenjanje, koje je trebalo možda biti režanje za opomenu ostalima da se ne guraju.Samo mališa najsitniji nikako da se progura, pokušavao je na sve načine i nije mu pošlo za rukom, tako da sam najkrupnije kuče uzeo u krilo i mazio ga da mi Mrvan dobio malo mesta.S vremenom Mrvan je naučio da ako ne može između braće ili ispod može preko njih da dođe do hrane , pa se lepo popne i upadne usred posude odakle ga niko nemože izgurati. Stasaše kučići za prodaju polako se opraštamo od svakog od njih, jedino kada dođe kupac I supruga i ja nekako guramo Mrvana iza leđa da ga neko ne odabere , a sve to tajimo jedno od drugog jer je dogovor da nam je dva psa dovoljno.Koliko puta sam na telefonski poziv odgovorio da nemam više kučića na prodaju , sve se okrečući da proverim da me žena nije čula, a i nju sam jednom prilikom čuo da iste reči izgovara u slušalicu , samo sam se tiho vratio nazad da ne primeti da sam je čuo, pošto smo oboje u razgovoru pominjali -Samo da Mrvana još prodamo- dođe peti mesec u Mrvanovom životu kod nas u kući niko više ne pominje prodaju suviše smo zauzeti oko pripremanja sinove svadbe , pa se još i gradi velika sala koja će kasnije biti i šupa i garaža i natkrivena terasa. Svaki majstor koji je prolazio dvorištem ,kad god sretne Mrvana zastane i pomazi ga . Jednostavno bio je jako lepljiv kako za oko tako za srce.Prođe septembar , prođe svadba , počeh razmišljati o lovnoj sezoni.Au kako u lov pa ništa od obuke nisam radio sa Mrvanom , moji drugari navikli su da su mi psi maksimalno obučeni a Mrvan zna samo ono što mu je bog dao i što je kopirao od roditelja.Kada je bio dva meseca probao sam sa krilom i svidela mi se reakcija,verovatno neće biti problema. Izdvojim Mrvana i odvedem ga na kraj dvorišta, već pripremljena vrećica punjena peskom i piljevinom opšivena krilima od fazana poleti dvorištem, Mrvan kao strela za njom , čak se preturio preko glave koliko se zaletio pa hteo u mestu da stane, uze je donese,sede i preda onako školski kao da to već godinama radi.Ponovo bacim a on kao loptica skočica u skokovima sa vidnim oduševljenjem ponovo aportira, držim u ruci tu vrećicu i razmišljam gde da je bacim da mu bude teže da je pronađe, on sedi ispred mene i odjednom zalaje pogledam ga mrda dupetom sve pocupkuje a lavežom me opominje da je dosta čekao i da mu ponovo bacam, prepoznao sam to ponašanje i roditelji su bili takvi. Počela lovna sezona , išao sam u Kovilj kod kolege u goste i normalno poveo Mrvana,pita me jedan stariji lovac; -Derane gde ti je ranac - gledam šta će mi ranac imam džep na prsluku , a on nastavlja-Da imaš gde staviti to kuče na po lova jer duže neće izdržati- Smeh ostalih prisutnih isprati nas. Lepo se lovilo , Mrvan je više ispitivao teren nego što je lovio ,svejedno bio je neumoran interesovao ga je svaki grm svaki busen trave svaka tabla kukuruza.Stotinak metara pre automobila sretnem onog šaljivdžiju ovaj puta ozbiljnog kaže-Sunce mu m pa čime ga raniš, taj mali žuća pretrčao više nego svi naši psi.-Godio mi je komentar te produžismo prema vozilima . Odjednom Mrvan pored neke trske ubode marku , ali onako školski, Psi od domaćina protrčaše pored njega ne ispoštujući sekundu , ali nisu ništa ni osetili, kaže šaljivdžija -Ma to smo prošli ne zna mali još šta su pravi mirisi- nisam ga poslušao , priđem , diže se fazan , oborim ga, psi koji su bili bliže donesoše fazana a ja se isprsio , kezim se , da nemam ušiju bila bi mi usta oko cele glave.Padaju komentari tipa -au mali je struja- ili jesil video šta je nos kod žuće. Ih ko je tada mogao biti ponosniji od mene. Idući lovovi bili su samo usavršavanje. Retko sam vodio ostale pse pošto sam išao svake nedelje u drugo mesto u goste , a posebno mi je prijalo kada padnu loši komentari za mog Mrvana pre , a na kraju lova domaćini komentarišu: -Ovakvog još nije bilo u našem lovištu ili iz Sente kada je domaćin doneo komadinu mesa da počasti Mrvana jer je preko 300 m trčao i aportirao fazana iz kukuruza, istina nazad ga je nosio samo sto metara ali s obzirom da su senćnaski fazani ko rode i to je mnogo.Kolege s kojima sam lovio ostajale su bez dovoljno reči hvale, a dešavalo se da posle pola sata lova , domaćin veže svog psa za pojas a Mrvan odlovi ostatak za nas četvoricu. Ili da domaćin kaže -Ma nateraćeš me da se rešim mojih pasa i pređem na Mrvane, sve ga milujući i to dok je vozio nazad iz lova.
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
Moj MRVAN II
Uvek sam se pitao gde stane toliko veliko srce u tako malo telo kod bretona i terijera. Juče jadan sasvim običan dan , jeste od ranog jutra krenuo malo naopako zaboravio sam kod kuće naočale i novčanik a pošto sam na posao išao skuterom usput sam izgubio i cigarete.Posle radnog vremena stižem kući , na kapiji me dočekuju moji bretoni, malo sam se začudio zašto su u prednjem dvorištu , preskočili su iako znaju da je to zabranjeno odjednom otrče do ograde uz živicu i laju , pa kada sam otvorio kapiju jurnuše pored mene, bio sam iznenađen njihovom reakcijom, uguram skuter u dvorište i krenem da vidim šta se dešava , kad odjednom patka probaulja pored mene sve šepajući i vukući krilo . Otkud patka tu kada je najbliža voda oko 2 km udaljena . Psi stoje u marki pored palete sa blokovima. Šta im je, kad između dve paleta ugledam pače, znači zalutala patka sa pačićima ,pozovem pse da uđu u dvorište poslušali su odmah, kad kod samih vrata ponovo patka, e to je već bilo previše jurnuše za njom a ona sve nekoliko metara ispred njih , odvlači ih od pačića glumeći da je ranjena. Nasmejah se kako je majka patka mudra, hajde neka se malo tu po oranju istrče za njom, ionako je ne mogu uhvatiti , ali će shvatiti da ne vredi .Iza oranja žito i to već klasa, patka sleti u niskom letu u žito psi za njom , odjednom poleti i krenu duž table . Zviznem Zik i AKA poslušaše odmah i vratiše se a Mrvan pošto je još mlad i neiskusan nije još napunio 15 meseci a i najbliži patki , ne odoli nagonu , nastavi ganjati patku tu sam se već počeo brinuti, zviždim ali me ne čuje UZ pištaljku , gledam , teren malo valovit a na kraj table novi asfaltiran put , pola pet ljudi se vraćaju sa posla većina ih juri više od dozvoljene brzine. Ne vidim Mrvana.Pomerim se u stranu kad mi se učini da u kraj puta nešto leži , što nisam pre video .Srce mi se stegne, crne slutnje me preplaviše, sedoh na skuter , a on kao za inat neće da upali , uvek je palio od prve , nakon par minuta se smilovao i upalio, jurim skuterom po onim rupama na ulici nasutim šoderom, kaciga je ostala kući , još sam u uniformi , nisam ni ušao u kuću a kamoli presvukao. Izlećem na asfalt čujem trube besni vozači što sam tako neoprezno izleteo. Odjednom ga ugledam leži sa leve strane puta nepomično. Skočim sa skutera on pade u njivu , priđem Mrvanu , grlo se steglo u ušima bubanji kao indijanski tam tam.Čučnem , gledam to malo telo ,ne vidim povrede. Oči malo staklaste ,otvorena usta jezik viri ,nekako plavičast i suv , ima prašine na njemu.Vidim da na mahove udahne, možda je u nesvesti lagano otvorim njegova usta i izvučem jezik malo napolje , on naglo udahnu punim plućima, pa on se gušio od sopstvenog jezika, razgledam ga ima malo krvi u ustima, vidim da se i pomokrio ali crveno, sunce upeklo nameštam se da mu pravim senku , neznam šta mi je raditi , kao paralizovan sam .Misli jure divljaju, odjednom stiže komšija ,šaljem ga kući kod mene po auto. Mrvan polako poče da ječi , verovatno ima bolove pa kako polako dolazi svesti to sve više oseća. Polako ga stavljam u auto. U tom trenutku poželim da imam sirenu i rotaciju, ali to me nije omelo ,čak i da je policija negde na putu do veterinara htela da me zaustavi , ne bi im uspelo . Stižem pred ordinaciju , nema mesta za parking, ostavljam auto na sred ulice i trčim do vrata, kad ono katanac veliki na vratima i još zaključan.Nervozno se osvrćem nemam ni telefon ,ostao u skuteru ne mogu veterinara Slobu da nazovem , a piše da radi od 17 sati, odjednom ga ugledam na ulazu u zgradu ,glasno ga zovem . Pita me: -Šta se desilo ?Na brzinu mu objasnim .On ljut kod tehničara mu je ključ ordinacije . Preparkiram auto u hladovinu Mrvan počeo da jauče , otvaram vrata da ga malo umirim i da dođe do svežeg vazduha. Malo se umirio , onda glasan jauk ,prilazi mi neka starija gospođa i pruža flašu sa vodom , kvasim mu usta on jednom lizne i ponovo se zavali na bok. Konačno stiže i ključ .Unosim ga u ordinaciju,Slobo ga pregleda , kaže nema unutrašnje krvarenje, napola odahnuh , vidi kažem mu nekako mi je čudna zadnja leva noga, -To ćemo srediti ,reče više me brine bešika.Snimio ga je rentgenom ,razvija snimak, ponovo ga snima ,nekako mi se sve previše odužilo, Mrvan potpuno svestan leži na boku prija mu hladan metal sa veterinarskog stola prestao je dahtati, okreće glavu traži me pogledom,ja ga lagano milujem i tiho mu pričam, njegove braonske okice uperene u mene ,čitam u njima strah i veliku bol . Pošto sam tu i mazim ga miran je. Zove me Sloba,vidim nije raspoložen, kaže: -Druže od njega neće biti ništa.Tajac , ne mogu da prihvatim njegove reči ,sve se u meni buni ,ponovo počinje dobovanje u slepoočnici i ušima. Zašto jedva upitam. Vidi pokazuje snimak . Karlica mu je skroz izlomljena, čak i da odeš u Suboticu na operaciju , sumnjam da će bilo šta uraditi, a i ako se oporavi u lov ne može , sa godinama će se bol pojačavati i sve teže će se kretati, samo će se mučiti a i vi sa njim.Okrećem se ,pitam šta mi je raditi . E m ti sreću džukele vršljaju ulicama , a takav pas strada, čujem Slobine reči .Znam šta sledi, jedva procedim .Kakva je procedura? Uspavamo ga ,traje par sekundi ne pati se i posle ga odnesu ovi iz gradske čistoće. Nešto vrisnu u meni ,pa zar mog mrvana u smeće.Odlazim do Mrvana vidim mu suze u očima počeo je da trpi sve jače bolove, prigušeno cvili,shvatam da ću da ga izdam u poslednjem trenutku , to me zaboli, stojim pored njega i milujem ga ne vidim ga dobro , grlo se steglo ne mogu ni da mu kažem koju lepu reč, ne mogu ni da ga tešim ni da mu tepam.Zovem Slobu pitam za koliko da se vratim? Za desetak minuta, odlazim napolje , pogled mi mutan , nisam mu više imao šta reći , nisam mogao još jednom da pogledam one lepe braonkaste okice ,onaj tobogančić od nosa .Teturam ulicom ljudi me čudno gledaju . Verovatno misle da sam pijan. Kupujem cigarete , palim jednu za drugom, osvrćem se ,gde sam, Futoški park , prelepa trava ,debela hladovina ,vrtim se u krug u glavi čujem " IZDAO SI GA". Pokušavam da se smirim .Polako se vraćam, skrivam pogled od prolaznika, ulazim u ordinaciju ,njih dvojica samo mi pokazaše glavom. Prilazim crna vrećica na podu u njoj nešto meko i još toplo a beživotno . Podignem ga u zagrljaj i krenem nisam mogao ni da se pozdravim . Knedla kao od kamena leži u grlu . Sedam u auto nežno ga spustivši. Vozim , ne razaznajem znakove ,ne vidim vozila, sve kao kroz maglu nekako lelujavo mutno . Sada me niko ne čuje , nije me sramota, glasno sam zaridao, vozači sviraju jer krivudam. Dolazim kući ženi samo jedva čujno procedim kroz zube: -Nema ga više.- Vučem se u kuću presvlačim . Duša mi jeca , odlazim u šupu, uzimam alat, prilaze mi Aka i Zik njuše mi ruke i to tako napadno da me sve gurkaju njuškama, odlazim u voćnjak i počnem kopati.Iskopao sam rupu , malu a za mene i njega preduboku. Odlazim do auta uzimam vrećicu , još je topao i mekan. Nježno ga spuštam na dno rupe, kako ću ga prekriti zemljom , polako kleknem i busen po busen slažem oko vrećice,mrvim prstima zemlju da bude meka , da ne bude teška .Suza suzu stiže, jecam, žena verovatno gleda kroz prozor, i ona plače. Prekrivam ga lagano sitnom zemljom. Više se ne vidi vrećica, samo ona bela pantljika kojom se veže viri malo. Završavam, gledam tu je u hladovini između drvoreda jabuka i krušaka, posaditi ću tu ružu, vatrene boje, kao što je i on bio. Verovatno me sada čeka negde u večnim lovištima, trčeći za leptirićima da mu se jednog dana pridružim.
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
Daki, idi bre čoveče u vraga.............
Jesmo matori, druže, ali nije sramota, da se grlo stegne i da matore keše kao nas dvojica zaplačemo.
Znao sam Mrvana....
Velika je tuga za svakim ljubimcem koga izgubimo, a još kada je u pitanju lovački pas, pa tako dobar lovac i prijatelj, kao što je Mrvan bio...
Daki,
Druže, mnogo si štošta doživeo i preživeo!! I više od toga!
Suvišno mi je bilo šta da kažem ... svaki gubitak je težak!
Žao mi je
...
posle ovoga ne može se ostati smirenih osećanja!
Samo ti znaš koliko si jak a ja mogu da pretpostavim.
Biće još lepih stvari, još divnih dešavanja ... sreće, veselja, radosti jer i to je život. Znaš i sam!
Samo sećanje protiv vremena koje ga briše ...
Daki bas mi je zao,proslog leta sam i ja izgubio strasnog psa,samo polako sve se vrati na svoje mesto...!inace bretone imam vise od 10 god,i ako ko razume tvoj post,to sam ja...!!
Milane imas temu izbor prve puske za pocetnike mada tesko da ce neko nesto smisliti protiv Z6 e sad taj Lupo ne znam.
MilanO Offline
· 15.10.2024. 05:38
Pozdrav ljudi, hvala za prijem, imao bih par pitanja sa obzirom da sam tek dobio sve potrebne dozvole za lov, a ranije nisam lovio, zanima me šta mislite ovoj kombinaciji. Benelli Lupo i Swarovski Z6
tomo vrbas Offline
· 01.01.2024. 19:30
Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻
Planinko011 Offline
· 01.01.2024. 17:21
Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).
slavaplana Offline
· 15.12.2023. 13:46
Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo što to trpimo.
Hunter_lovac Offline
· 12.12.2023. 23:19
Planirao sam da polozim za dozvolu za pusku ali ja nosim naočare pa me zanima da li ja mogu da prodjem lekarski pregled pozdrav
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:13
Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:10
Pozdrav svima..
Anita Randjelovic Offline
· 11.02.2023. 15:09
Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?
m pa čime ga raniš, taj mali žuća pretrčao više nego svi naši psi.-Godio mi je komentar te produžismo prema vozilima . Odjednom Mrvan pored neke trske ubode marku , ali onako školski, Psi od domaćina protrčaše pored njega ne ispoštujući sekundu , ali nisu ništa ni osetili, kaže šaljivdžija -Ma to smo prošli ne zna mali još šta su pravi mirisi- nisam ga poslušao , priđem , diže se fazan , oborim ga, psi koji su bili bliže donesoše fazana a ja se isprsio , kezim se , da nemam ušiju bila bi mi usta oko cele glave.Padaju komentari tipa -au mali je struja- ili jesil video šta je nos kod žuće. Ih ko je tada mogao biti ponosniji od mene. Idući lovovi bili su samo usavršavanje. Retko sam vodio ostale pse pošto sam išao svake nedelje u drugo mesto u goste , a posebno mi je prijalo kada padnu loši komentari za mog Mrvana pre , a na kraju lova domaćini komentarišu: -Ovakvog još nije bilo u našem lovištu ili iz Sente kada je domaćin doneo komadinu mesa da počasti Mrvana jer je preko 300 m trčao i aportirao fazana iz kukuruza, istina nazad ga je nosio samo sto metara ali s obzirom da su senćnaski fazani ko rode i to je mnogo.Kolege s kojima sam lovio ostajale su bez dovoljno reči hvale, a dešavalo se da posle pola sata lova , domaćin veže svog psa za pojas a Mrvan odlovi ostatak za nas četvoricu. Ili da domaćin kaže -Ma nateraćeš me da se rešim mojih pasa i pređem na Mrvane, sve ga milujući i to dok je vozio nazad iz lova.
Engleski poenter 
živim za njih, moji psi su moj život, lov bez njih nije lov!
Lov je za mene život =))) 
