Lovački portal SRBIJALOV

Za 20 godina populacija porasla za petinu, susreti sa ljudima sve češći

Dva susreta medveda i čoveka u svega petnaest dana na području Nacionalnog parka "Tara", ali i pojava ove krupne zveri u mestima gde ranije nije viđana, ponovo su otvorili pitanje brojnosti mrkog medveda u zapadnoj Srbiji.

Iako stručnjaci ističu da nema razloga za paniku, činjenica je da su susreti ljudi i medveda danas znatno češći nego pre dve decenije. Prema rečima Vladimira Jelisavčića iz Službe za lov i ribolov Nacionalnog parka "Tara“, procenjuje se da na području Tare trenutno živi između 80 i 100 jedinki mrkog medveda.

– Ne zna se tačna brojka, ali je populacija svakako u porastu iz godine u godinu. Može se reći da je za poslednjih dvadeset godina broj medveda povećan za oko 20 odsto – kaže Jelisavčić.

Povećanje brojnosti medveda poklopilo se sa periodom nakon donošenja Zakona o zaštiti strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, kojim je medved u Srbiji stavljen pod trajnu zaštitu. Da je susreta sa ljudima sve više, potvrđuju i podaci iz prethodnih godina.

– Bilo je nekoliko bliskih susreta sa medvedima u poslednjih pet godina. Srećom, svi su završeni bez težih posledica, osim jednog incidenta. Tokom 2025. godine medved je u zaseoku Zaugline jurio jednog prolaznika oko 150 metara. Na sreću, tragedija je izbegnuta. Radilo se o ženki sa mladuncima, što objašnjava njeno zaštitničko ponašanje – navodi naš sagovornik.

Iako se medved najčešće vezuje za nepristupačne šume i planinske predele, nije retkost da silazi do naselja u potrazi za hranom. Zbog toga svake godine nastaju štete na privatnim imanjima.

– Štete od medveda beleže se svake godine i to je teško potpuno sprečiti. Sela su sve praznija, a voćnjaci često ostaju bez nadzora. Najviše problema imamo kada rode šljive i jabuke. Tada medvedi redovno ulaze u voćnjake. Napadi na ovce dešavaju se tri do četiri puta godišnje, a slična situacija je i sa pčelinjacima, čak i kada su zaštićeni električnim pastirima – objašnjava Jelisavčić.
Kako dodaje, ne postoji prepreka koja sa sigurnošću može zaustaviti odraslog medveda.

– Ljudi pokušavaju da zaštite imovinu postavljanjem električnih ograda, pasa čuvara, reflektora i različitih plašilica, ali medved je izuzetno snažna i inteligentna životinja – kaže on.

Kada dođe do štete, vlasnici imaju pravo na nadoknadu. Procedura podrazumeva prijavu Nacionalnom parku „Tara“, nakon čega stručne službe izlaze na teren, sačinjavaju zapisnik i dokumentaciju prosleđuju Ministarstvu zaštite životne sredine koje odlučuje o nadoknadi.
Mrki medved u Srbiji ima status strogo zaštićene vrste. Za njegovo nezakonito ubijanje predviđene su visoke kazne, uključujući novčanu kaznu do milion dinara, zatvorsku kaznu do tri godine, kao i oduzimanje oružja, vozila i druge opreme korišćene u izvršenju dela.

– Za svaku nezakonito odstreljenu jedinku postoji propisana odštetna vrednost, pa tako i za medveda. U Bosni i Hercegovini medved je takođe zaštićen, ali je lov moguć uz planska dokumenta i odobrenja korisnika lovišta – objašnjava Jelisavčić.

Na kraju, stručnjaci imaju jednostavan savet za sve koji se nađu oči u oči sa ovom životinjom.

– Ukoliko sretnete medveda, najvažnije je da ostanete smireni. Ne treba paničiti niti pokušavati da mu se približite. Medved se nalazi na svom staništu i u najvećem broju slučajeva nastaviće svojim putem, baš kao i čovek – poručuje Jelisavčić.

Izvor kurir.rs

Ево шта је показало ново истраживање о радијусу кретања и навикама предатора

Стручњаци са Биолошког факултета Универзитета у Београду су, након пет година, поново маркирали шакала ГПС огрлицом, како би се стекао бољи увид у кратање, навике и понашање овог предатора који је последњих деценија у великој експанзији у већем делу Европе, самим тим и на Балкану.

Тим са Катедре за екологију животиња и зоогеографију је почетком фебруара маркирао шакала ком је наденуто име Васа, и, као и у случају шакала Које пре пет година, није прошло много времена до увида у просто невероватно кретање овог предатора.

У првих 42 дана, Васа је боравио у шумама северно од Обедске баре, на подручју нешто мањем од 11 квадратних километара. Од 19. до 28. марта боравио је у близини Шапца, на подручју од 6,16 квадратних километара, пре него што је започео праву авантуру: кренуо је ка северозападу, према Хрватској, и за свега шест дана прешао 95 километара! За то време, Саву је препливао два пута – први пут десетак километара од Шапца на месту где је широка око 400 метара, други пут близу Сремске Митровице, где је широка око 250 метара. Претпоследњег дана марта Васа је прешао границу са Хрватском близу граничног прелаза Батровци - Бајаково (тако избегавши гужву и сликање на граници). Према последњим подацима, налази се у близини Винковаца, а његове перформансе су импресивне: кретао се просечном од 840 метара на сат до максималних 6,3 километра на сат. Његово кретање се и даље прати.

Пре пет година стручни тим на челу са проф. др Душком Ћировићем са Биолошког факултета у Београду је уз помоћ ловаца из Јакова и Сурчина маркирао шакала са ГПС огрлицом. Мужјак назван Која, тада беше стар око две године. Није прошло много до великих изненађења.

Месец дана након маркирања он је кренуо на пут. Након што је напустио Доњи Срем препливао је Саву и упутио се на исток. Недељу дана касније у близини Смедерева препливао је Мораву, а четири ноћи касније и Млаву. Која је у прве две недеље прешао укупно 148,5 км и отишао 76 километара далеко (посматрано ваздушном линијом) од места с ког је кренуо. На том путовању препливао је Саву, Мораву и Млаву, што није велико изненађење, али Која је два пута прешао ауто - пут Милош Велики и три пута ауто - пут Београд – Ниш. Након три недеље путешествија дошао је до Великог Градишта и ту остао пар дана. После тога уз Дунав се враћао назад, ка западу. Поново је препливао Млаву и Мораву и дошао у Смедерево, где је у индустријској зони уз Дунав провео неколико дана.

Млади шакал је, претпоставља се, тражио територију и женку са којом ће се парити, а тај нагон га је нагнао да прелазио велике раздаљине и све препреке. За четири недеље прешао је чак 264 километра. До тада је важило мишљење да шакали имају знатно мањи радијус кретања од оног који је Која приказао.

Шта ли тек Васа спрема?

Извор: dnevnik.rs