Misljenja da bi ova tema bila interesantna mladim lovcima,pa bih postavio ovaj tekst.Nakon toga i ostali bi je mogli prosiriti i nadograditi strucnim,iskustvenim.....komentarima.Nadam se da ce klikom na tekst biti citljivo,jer mi se nekuca ponovo
Nacin lova (pogonom, pirsh, sa ceke...) kao i divljac koju planiramo da lovimo(stetocine, srneca, jelenska, DS... zbog razlicitih tezina, tvrdoce...) odredice nam i konstrukciju i tezinu zrna. Ima mnogo proizvodjaca, mnogo razlicitih kalibara, mnogo razlicitih laboracija, konstrukcija i tezina zrna... i u svemu tome treba pronaci ono sto ce nam najvise odgovarati kako bi uspesno i najbrze odstrelili lovinu!
Nijedna cev ne nosi podjednako dobro svaku tezinu zrna, laboraciju, konstrukciju...! -znaci treba naci onu najprecizniju kombinaciju!
...treba isprobati sto vise razlicitih "kombinacija" kako bi izbor bio "najidealniji"!!!
Zato sam i postavio ovaj tekst nastao pre vise od 13 godina.Cesto se bira kalibar a problemi nastaju kada se u njega stavi neodgovarajuca konstrukcija zrna za odredjenu divljac.Neiskusan lovac bi mogao doneti pogresan zakljucak da je kalibar los i eto zbrke.Proizvodjaci,zbog konkurencije i prestiza prave siroku lepezu ponude.Pritom balisticke tablice mogu da zavedu,jer su samo deo prakticne upotrebljivosti.Misljenja sam da bi upoznavanje sa osnovama konsrtukcije,mase,....zrna dovela do lakseg izbora za odgovarajuci lov.Evo za nastavak mozemo o konstrukcijama .
Sve konstrukcije zrna imaju za cilj kontrolisano deformisanje pri pogotku,Da bi se to postiglo koriste se razni materijali,legure.Obicno je to tombak,legura bakra,kalaja i cinka,zatim platinirani gvozdeni lim,presvlacenje slojem nikla itd.Ove kombinacije daju tvrdocu kosuljici da bi pri udaru u meko ili tvrdo dale osobine tom metku.Ovo nije dovoljno pa se i unutrasnjost puni olovom,zbog davanja tezine ali i daljnih osobina.Recimo TIG i TUG supokusaj odgovora na ABC pa seunutrasnjost zrna lije sa dva sloja olova,ali jedan je tvrdji a drugi meksi.Kod jednog je jedan sloj naliven u jednom smeru a kod drugog zrna u drugom,tako su dobili razlicita deformisanja zrna.U oba slucaja tvrdji sloj je dole.Slicna dejstva se postizu i drugim akrobacijama.
TIG zrno,vidljivo je u preseku da je tvrdji sloj olova u donjem delu sada u drugom pravcu,sto treba dati drugacije deformisanje zrna
Ovo zrno iste firme u sustini ima isti cilj,ali drugaciji materijali i oblik mu daju specificnost pri udaru u cilj.Vidljivo je da je kosuljica od tombaka,unutrasnjost od takodje dve tvrdjoce olova,a zljebovi na kosuljici takodje uticu na zeljeno deformisanje,kao i spicasti vrh zrna sa supljinom na vrhu
Ovde je nosler uradio nesto slicno ABC,pa je cepanje zrna najkontrolisanije.To se postize velikom masom tombaka,koji cuva celinu zrna a vrh to samo kontrolise.Mana je skup metak zbog cene materijala utrosenog u zrnu.Zato su ustvari i skupe ove konstrukcije
Sto se tice konstrukcija,moze se tu pricati i nabrajati u nedogled,ali je u praksi pokazano da ce njihove prednosti i mane biti uocljive pri pogotku.Tacnije koja divljac se gadja,gde je pogodak,pa.... i da nenabrajam sve.Sledece bi po meni bilo tezina,masa i energija.
Pisem ja a vas bas briga.Nema veze jos nekoliko postova,zbog mladih lovaca,pa prelazim na z......Nego setih se sada jos jednog momenta,povezan je sa ovim malo.Prelazni konus,to je deo od ivice caure do pocetka zljebova i polja u cevi.Taj slobodan let zrna je veoma bitan konstrukcioni deo cevi( tu je jedna od bitnijih razlika usa i evropskih kalibara).Sto je konus kraci to je iskoriscenost barutnog pritiska veca a time i relativna preciznost.E sad i tu ima caka,nemoze se uzeti bas sve zdravo za gotovo(povecava se b.p.preterano pa....Nemci su krajem 20tih proslog veka(au,ispade mnogo daleko)doneli akt,kojim se obavezuju da proizvode duge konuse(pedantni kao i uvek u svemu)Praksa je pokazala da je ovo pogodno samo za srednja i teska zrna,ali su verovatno iz sujete ovo obnovili 1978Moda brzih malih zrna je pokazao manu dugih konusa u malim gramazama.6,5x57 je veoma precizan u 10 pa i 8 gr.ali u 6gr vec dosta slabiji.Kod njega je konus dug 30 mm,a usa pandanu 243W je 5,26mm sa izvanrednom preciznoscuPa recimo 7x64,7x65R,takodje odlicna preciznost u tezim gramazama,sa laksim vec problem.Prelazni konus 34mm,a u 30 06(obicno njih uporedjuju,pa ajde i ja,neznam zasto)samo 6,15mm a u svim gramazama zavidna preciznost.I sad mogli bi se potegnuti jos neki parametri,ali nebi ugrozili tezu.Ovo navodim pod zrna jer eto pored svih elemenata koji navode na preciznost i ova naizgled malenkost utice na nosenje,pa isprepletanost svih cinioca mogu dovesti do pogresnih zakljucaka.Pa barut,pa kapisla,pa cev,pa na kraju zrno.Pa rasclani njega.......Pa pogodak.....Pa ajte i vi malo da nedavim ja.Ali masa,tezina,energija
Vrlo vazna tema, kojoj se kod nasih lovaca pridaje malo vaznosti. da li zbog nemogucnosti izbora ili zbog neobavestenosti, ne znam. Verovatno oboje.
Uglavnom se rasprave vode na temu kalibra, dok se konstrukcija zanemaruje, sto je greska, s obzirom na njenu vaznost za ukupan ucinak u lovu.
Obicno se govori o brzini, padu i energiji zrna, a zanemaruje njegova osobina da tu energiju preda telu divljaci, to jest obezbedi zaustavnu moc.
Koje zrno izabrati?
Da li postoji idealno zrno?
Teska pitanja, i vecita tema: sta je pravo ili sta je bolje.
Ranije je uglavnom bilo zastupljeno misljenje da zrno treba da svu svoju energiju ostavi u telu divljaci, bez obzira na izlaznu ranu, pa su uglavnom takva zrna bila zastupljena na trzistu.
Pravu revoluciju izazvala je pojava monolitnih zrna od Tombaka, to jest legendarni ABC austrijskog "Hirtenberger"-a, a kasnije BARNES TSX, LAPUA NATURALIS itd. Takva zrna se kontrolisano deformisu kroz telo divljaci, zadrzavajuci pri tom najveci deo svoje mase, i po pravilu obezbedjuju izlaznu ranu izazivajuci pri tom dvostruki parni sok efekat, uz obavezan obilan krvni trag. Pogodna su za gadjanje na vecim daljinama.
Zadnjih godina se otvorila prava utakmica medju proizvodjacima zrana, i doslo je do pojave gomile novih konstrukcija, tako da je veoma tesko snaci se, i odabrati ono pravo.
Postoji teorija da u stvari treba koristiti razlicite konstrukcije za razlicite vrste lova (vrsta divljaci, sumski lov, ceka...)
Uh... Malo je komplikovano...
Uvek se umorim kad se rasprede ova tema.
Malo je teska za nas "obicne", a opet je vazna.
Ne mogu vise...
Nenade, ti si čoveče živa enciklopedija! Stvarno mi je zadovoljstvo da čitam tvoje postove, ne samo na ovoj, nego i na drugim temama.
Hajde otkrij nam tajnu: da li se ti balistikom baviš profesionalno? Sve što si pisao do sada, miriše na ozbiljnog profesionalca!
Nemoj da se brineš što ti ljudi ne odgovaraju na post. Posle onog što napišeš, malo toga može da se doda ili oduzme!
Samo cepaj!!!
Vilotije, hajde uključi se i ti u Nenadovu priču, nadopunjujete se odlično.
Ovakvo vaše pisanje je upravo ono, što čini jedan lovački forum pravim mestom za lovce, gde se, pored zabave, može puno naučiti.
E, kad bi još i kolega Igor, novopridošli član, bacio koju rečenicu (a o balistici bi imao štošta da kaže samo da hoće ), gde bi nam bio kraj!!!
Mogli bi ste da osnujete akademiju
Pa znas Lalo, tema je malo "nezgodna".
Uglavnom se nasa pisanija zasnivaju na teorijskim razglabanjima, dok malo ko od nas moze kompetentno da zastupa neki stav o tome (osim mozda naseg novopridoslog clana Igora, ako se oglasi), a da je sve zasnovano na ozbiljnim prakticnim iskustvima. Iskljucujem tvrdnje tipa: "To je super, ja ga koristim..."
Mislim da je vise cilj da se lovci podstaknu da se sami zainteresuju za materiju, i da onda sami pronadju ono sto im najvise odgovara prema sopstvenim potrebama.
Sve u cilju piodizanja nivoa opste kulture svih nas kao lovaca.
i da onu: "Ma, vazno je da se pogodi..." polako izguramo u proslost.
bravo textovi su za pohvalu! ima tu i sta da se nauci. uvek se nasmejem kad slusam price starijih lovaca i njihovim pricama tipa : ma 8x57 je zakon! a kad ih pitam koje zrno (tip,tezina) belo me gledaju sve govoreci ko da je to bitno.verujem da jos pucaju sa vojnom municijom te da za druga i ne znaju. ovi tekstovi i objasnjenja nam mogu pomoci i pomazu u da tako kazem osnovnom obrazovanju i shvatanju ove problematike. lep pozdrav
Drugovi moji meni je i cilj da mladi lovci od starta budu upuceni,na zdravim osnovama.Kasnije mogu da govore o licnim afinitetima i tada je to OK.Znaci taj segment izgradjivanja je bitan.Sigurno je da ce u ovim tekstovima biti nedorecenosti i supljina,ali realno lovcu i nije potrebno vise.Za vise,ako se javi interesovanje ima se gde nauciti.A mozda toga bude i na ovom sajtu,jer evo sve vise ima clanova koji znaju i mogu.Inace Lalo moj,ja sam prespavao zadnjih 10tak godina pa nisam bas u toku,ali bez obzira sutra .....
Sta jos reci a da vec ne rekoste?!
Poucno nema sta! E sad ko hoce da zna naucice.
Zbog toliko razlicitih konstrukcija, tezina, oblika... zrna(mada nase trziste i nije bas pokriveno a i to malo sto ima preskupo je) moguce je uspesno koriscenje jednog "srednjeg" kalibra za odstrel kako najkrupnije divljaci tako i one sitnije. Naravno uz pravi izbor zrna!
U dosta slucajeva se pokazalo da slabiji i laksi kalibar napravi vecu stetu na divljaci od onih vecih i tezih a zbog velike brzine zrna. Znaci da koliko tezina, konstrukcija... znace u uspesnom odstrelu isto tako ima uticaja i brzina zrna. Kod veoma brzih kalibara uglavnom je veca ulazna rana od izlazne koje neretko i ne bude. Masa puta ubrzanje! Masa obezbedjuje dublji prodor kroz tkivo!
Desavalo se da se lagana i meka zrna brzih kalibara po udaru u telo divljaci potpuno raspadnu i naprave plitku ranu ali sa mnogo krvarenja i da divljac daleko ode i ne bude nadjena iako naizgled deluje kao da je pogodjena iz topa!, a opet desavalo se da veoma tvrdo zrno samo prodje kroz telo divljaci i ne prenese dovoljno enegije na telo te napravi manje ostecenje tkiva i opet divljac odlazi daleko...
Cesto se prica o vecim daljinama!
Pa koji su to kalibri za te daljine?!
Navode se .22-250, 5,6x50mag, 5,6x57, .223rem... kao pravi kalibri za odstrel srnece divljaci i na vecim daljinama!?
Kakvi to uslovi treba da budu da bi to lagano i veoma brzo zrno uspesno stiglo do cilja??
I ako stigne sta ce ono preneti na cilj??
Poznato je da ista ta lagana a brza zrna mnogo brze gube brzinu(opet masa x ubrzanje) na vecim udaljenostima, od tezih a u pocetku sporijih, i da samim tim dolazi i do vecih rasturanja pogodaka na cilju!
Jedino sto im ide u korist je "ravnija" putanja ali na manjim i srednjim daljinama jer na vecim...!
"ma vazno je da se pogodi"
Naravno da je vazno! Dzaba i najbolje konstrukcije zrna... ako to zrno ne pogodi tamo gde hocemo(u vitalniji deo tela divljaci)!
Sto vise "kombinacija" isprobati ne bi li se nasla ona najpreciznija i "najidealnija" za uspesan i najbrzi odstrel! A vec sam gore naveo da nam i nacin lova i divljac koju lovimo odredjuje konstrukciju, tezinu...zrna
Uh....
P.S. Inace je BALISTIKA (i unutrasnja i spoljasnja i ciljna) veoma opsirna i veoma zna da umori
Tako je druze,zainteresuje,pa umori,zainteresuje pa premori...Da,sto rece podela ili sta vec balistike na unutrasnju...mozda bi neko mogao napisti par reci i o tome,informativno.Ja cu dodati malo jos o tezini,brzini..Teorija i praksa su dosle do vrednosti energije,potrebnih za obaranje ciljne divljaci,pa se to unosi i u zakon.Ta energija se postize odnosom tezine i brzine zrna.Prakticno to je bitno u trenutku udara u telo.To deluje prosto teoriski,ali daleko je od toga.Brzina i tezina moraju biti prilagodjeni kalibru iz kog se ispaljuje metak,da bi zadrzao svoju nemenu i osobine.Pojednostavljeno povecanjem barutnog pritiska povecava se brzina projektila,ali efekat pogotka nije uvek onakav kakav bi se tepretski mogao ocekivati,pa se postize na tacno odredjenoj daljini.Zato cesto odredjene konstrukcije nedaju uvek isti efekat.Sustinski dobar efekat se postize balansiranim odnosom svih pomenutih elemenata.Dodao bih ovde i nesto sto se nevidi najbolje u prvom tekstu,a neka bude kao zanimljivostZrno se okrece oko svoje ose,cime zadrzava dati pravac a zavisi od konstrukcije i duzine cevi.Sto veca brzina to je i br,obrtaja veci.To vec spada u unutrasnju balistiku a moze biti prednost ali i mana,opet zavisno od kombinacije..Zrno 6,5mm sa pocetnom brzinom Vo 730 m u sec.u prvoj sekundi se okrene oko svoje ose 3650 puta.I sad nesto za dusu c.aureusa i sledbenike,brza(mocna)zrna(moze se procitati i kalibri)nemoraju uvek imati bolji ucinak koji im teorija pripisuje.Ucinak na gadjanu divljac ce umnogome zavisiti od konstrukcije,tezine....zrna,pa i daljine gadjanja.Zakljucak bi mogao biti u vec recenom od kolega,ali se moze pricati detaljnije,tema je opsirna.
Nadam se da nece biti mnogo dosadno ali evo malo informativno!?
Balistika:
-unutrasnja,
-spoljna i
-ciljna
Unutrasnja balistika
je nauka koja izucava kretanje zrna u cevi pod dejstvom barutnih gasova.
Kretanje zrna pod dejstvom barutnih gasova u cevi oruzja se dosta razlikuje od kretanja zrna posle prestanka dejstva bar. gasova i napustanja cevi.
Da bi se konstruisalo oruzje, ili zrno, potrebno je uspostaviti zavisnost izmedju elemenata kretanja zrna i procesa sagorevanja baruta. Znaci na osnovu tih dobijenih podataka su i nastale razne konstrukcije i oruzja i zrna.
-Opaljenje metka prate i fizicki i hemijski procesi.
Hemijska energija baruta se transformise prvo u toplotnu energiju barutnih gasova a onda i u kineticku energiju zrna i samog oruzja.- sto je podeljeno na cetiri perioda:
Prvi period
Kada se aktivira kapisla metka pali se njena zapaljiva smesa, zbog porasta pritiska(preko 50 bara) formira se plamen velike temperature i pali se barutno punjenje.
Sagorevanjem bar. punjenja formiraju se gasovi sto dovodi do naglog povisenja pritiska. U pocetku punjenje gori u konstantnoj zapremini caure(zrno je zapertlano u cauri a i samo upire na zlebove kanala cevi). Za pokretanje zrna i njegovo urezivanje u zlebove kanala cevi je potreban pritisak 250-500 bara. Sto znaci da je za pocetno kretanje zrna potreban i taj pocetni pritisak!
Drugi period
Pocinje od samog pokreta zrna i zavrsava se prestankom sagorevanja bar. punjenja.
Pocetno kretanje zrna je sporo zbog cega se zapremina u kojoj se odvija sagorevanje baruta postepeno povecava. Priliv gasova postaje sve veci te raste i pritisak barutnih gasova koji dostize i svoju maksimalnu vrednost od 2500 do 4000 bara, sto i povecava brzinu zrna. Sve to dovodi do brze promene zapremine u kojoj sagoreva barut, i ta zapremina iza samog zrna se naglo povecava te onda i nakon velikog priliva gasova pritisak u cevi pocinje da opada pre no sto sav barut sagori.
Treci period
Po prestanku sagorevanja bar. punjenja prekida se i priliv gasova. Ali gasovi koji potiskuju zrno se sire sto povecava i samu brzinu zrna.
Cetvrti period
ili period naknadnog dejstva pocinje po izlasku zrna iz cevi, pri cemu i barutni gasovi izlaze iz cevi i dodatno ubrzavaju zrno.
Maksimalna brzina zrna ostvaruje se na samom izlazu iz usta cevi, sto se i naziva pocetnom brzinom, a sto i jeste jedna od najvaznijih karakteristika oruzja!
Sa povecanjem pocetne brzine zrno leti dalje, povecava se kineticka energija i smanjuje uticaj spoljasnjih faktora koji uticu na samo kretanje zrna. Ona zavisi od fizicko-hemijskih osobina i temperature baruta(sto je temperatura veca to je brze sagorevanje a samim tim i pocetna brzina), mase barutnog punjenja i od duzine cevi( u duzoj cevi je zrno duze izlozeno dejstvu barutnih gasova).
Pri opaljenju metka dolazi do vibracije tj do oscilacije cevi koje imaju uticaja na odskocni ugao. Sto znaci da uticu na rasturanje pogodaka. Ali se to ispravlja pravilnim drzanjem oruzja.
), gde bi nam bio kraj!!!
što to trpimo.
