rk kaže:

NAOS je organizacija koja je zamisljena kao srpska varinatna NRA nazalost to “srpska varijanta” u velikoj meri i opisuje njeno delovanje i njen znacaj.
Prvo je na celu organizacije bila Zorica Subotic koja je organizaciju koristila samo za licnu promociju osoba bez ikakavog drustvenog autroiteta i znacaja ne umanjujem pri tom njeno poznavanje balistike. Odabirom nje za predsednicu izgubljeno je vreme a organizacija nije pridobila nikakav kredibikitet.

NAOS koji pretednuje da bude zastitnik prava vlasnika oružja okuplja danas manje od par stotina clanova i ona ima jedino pravo da Istupanu ime svojih clanova u granicama sopstvenih akata.

NAOS da bi imala neki kredibilitet mora da ima ozbiljan budzet i da se na celu nje nalaze ljudi koji imaju isto tako ozbiljan društveni uticaj, ovako mislim da je veća šteta nego korist, steta je jer postojanjem jedne takve organizacije se stvara utisak da su nasa prava zasticena a da mi imamo predstavnike u fazi donosenja zakona.

DakiNS kaže:

Ne pominiji nato lobistu kojem je bio zadatak razoružavanje.

kolega_LOVEc kaže:

Drago mi je da pročitam da ima još optimista ovde.
Nažalost ne delim taj stav, ali ću ipak ispisati svoje vidjenje stvari čisto da ima koja glupost da se iskomentariše a i posle ovoliko godina nekako vas svojatam i volim da pročitam šta pišete ovde, ne znam šta je pametno dal' da zamre ovde totalno ili da ostane makar da se požalimo jedni drugima.
Mislim da smo u nezavidnoj situaciji, blago rečeno.
Zakasnili smo sa svakom akcijom i propustili sve prilike za reagovanje.Inertnost koja caruje medju nama dovela je do stanja kohezije elemenata koji svoje interese vide u razoružavanju a mi smo činioc koji ih ujedinjuje i ne dozvoljava im da se sukobljavaju u svojim različitostima(toliko smo sladak zalogaj da se lešinari medjusobno tolerišu). Dok su oni radili na ostvarivanju svojih ciljeva, vlasnici oružja, lovci, sportisti, su pratili tradiciju izgurivanja sopstvenih sitnih interesa pojedinaca i grupa u svojim organizacijama gložeći se oko benefita u novcu ili drugim pogodnostima koje su odredjene pozicije u tim organizacijama donosile.
Početak procesa delovanja koji nas dovodi u ovakvu poziciju je daleko iza nas, u vremenu kad se poslednja generacija vlasnika oružja nije ni rodila i kada oni koji rade na razoružavanju nisu videli ostvarivanje svojih ciljeva kroz fokus ka razoružanju.
Ne smatram da je većini organizacija i pojedinaca glavni cilj razoružanje, već sporedna akcija koja ih hrani, jača i doprinosi razvoju situacije u društvu za njihov dalji rad jer smo se mi pokazali kao pogodni za to kroz protekli razvoj dogadjaja.Kao primer "protivnika" izuzetno teške kategorije navešću organizaciju seesac, pod okriljem ujedinjenih nacija,ogromnim finansijskim resursom sa zaposlenima u čijim rezimeima ponosno stoji rad u vrhu mupa, generalštabu i vladi ove "naše" zemlje.
Ta organizacija u svom početnom delovanju nije uzrokovala simptome po kojima bi mi predvideli naše današnje stanje osim na teritoriji kosova gde se datumi javno objavljenih uspeha i pobeda organizacije poklapaju sa neuspesima i mukama stanovništva koje se "ne uklapa u politički mejnstrim." Prvobitno delovanje sa fokusom na društveno kulturan uticaj i razvijanje svesti značaja gej populacije i drugih seksualno orijentisanih, prihvatanje ideja multipolnosti nije uznemirilo nikoga iako je to dovelo do masovnije pojave takvih manjina ( bez vredjanja, možda neko smatra da je to prirodan proces).Takav rad je podrazumevao podršku svima koji su spremni da javno pružaju podršku organizaciji pa su nikle nevladine organizacije kao pečurke posle kiše i zajedno sa drugima organizovanim i pojedincima koji su se prirodno parazitski uključili na priliv finansija bez obzira na njihove ciljeve i stavove. Sad tu može da se nagadja kako je bivši predsednik lss stigao tu, kako udrženja za zaštitu životinja traže obustavu lova, zaštitnici ptica pljuckaju po lovcima ustaljenim tempom( što li nisu napali petrohemiju zbog uginuća ptica) ekolozima smeta baš olovo ali ne i osiromašeni uranijum i td. . To je samo jedan deo populacije koja vidi benefite i svoju korist u oduzimanju oružja.
Način uspešne borbe protiv razoružanja ja jedino vidim "preko bare" a tehnička izvedba vrlo "prosta", sistem nagrade i batine. Filozofija njihovog delovanja je da se odluke protiv vlasnika oružja donose na političkom nivou i pakuju u pravnu formu pa se i delovanje kontra merama svodi na isto.
Organizovani oni imaju doobru finansijsku podlogu i to je osnova za sve, parama se kupuju glasovi donosioca zakona, trguje se političkom podrškom onima koji im zastupaju interese, kupuju se izveštaji renomiranih stručnjaka koji tvrde da je olovo ispaljeno iz oružja lekovito i slične propagandne gluposti. Sa druge strane dobro plaćeni timovi pravnika prate i tuže svakog ko se usudi da pogreši u negativnom predstavljanju oružja, dobijaju se naknade za svaku laž i blaćenje, svaki pogrešan zarez u novim zakonskim pravilima se gura na ustavni sud i poziva na odgovornost one koji su pravila pisali i odobrili. To je delimično efikasan način borbe koji donosi nešto rezultata.
Nemam vere da mi možemo dostići takav nivo u borbi za ono što volimo, zbog ukupnog stanja a i naših odlika nije realno da se organizujemo.
A čak i da se uspe, biće to kasno budjenje u stilu poljaka i jevreja u varšavskom getu gde način delovanja ne menja krajnji ishod.