lovdzij@ kaže:
E sta da ja sad kazem a da ne ispadne da lazem?Kod mene ima toliko jarebica da na svakih 500 metara od prilike,ima jato!Sad kad je bio zadnji sneg iznosili smo hranu za jarebice i za dva sata koliko smo proveli u polju izbrojali smo ja i upravnik 160 komada jarebice.I to samo u mojoj sekciji ciji sam predsednik i ljubomorno cuvam jarebice koje su na tom delu terena.Inace je lovimo svake godine po 2-3 izlaska,svaki lovac ima pravo da odstreli 3 jarebice za jedan izlazak.Lovimo je uglavnom u perifernim delovima lovista,a centralni deo ne pustamo za lov.Inace su nam stalni gosti Italijani,koji dolaze da obucavaju pse i sjeseni u lov na jarebice.Bas sam sad imao jednu grupu na obuku pasa u mojoj sekciji.Ljudi su odusevljeni brojem jarebica.Jos su se sad podelile u parove,pa ih ima u svakoj psenici.Mislim da je kljucni faktor za opstanak jarebice,prihrana u zimskom periodu i ciscenje terena od svih vrsta predatora.
Kako ti zavidim kolega, ne nagovaram te da zaboraviš goniče, ali imaš san snova teren za obuku ptičara pa da ti to bude biznis , znaš li ti pošto talijani plaćaju obučenog ptičara
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
Grupa lovaca lovačkog udruženje "Motajica" Derventa razmišlja da u narednom periodu u započne aktivnost na naseljavanju lovišta poljskom jarebicom koja je prije tridesetak godina bila veoma prisutna u našem lovištu kao lovna divljač. Iako je 70 % lovne površine od ukupno 42.000. ha ravničarskog tipa ili blago brdovito, nadmorske visine do 100 metara, jarebica je nestala iz našeg lovišta iako se ne lovi zadnjih dvadesetak godina. Pročitao sam na forumu da LD "Bajša" Bačka Topola radi na pitanju naseljavanje ove divljači u lovište pa bi htio uspostaviti kontakt sa lovcima koji rade na tom projektu, da razmenimo iskustva i procenimo koje su naše mogućnosti povratka ove divljači u naše lovište.
Motajica LD Bajša koliko ja znam je jedno izuzetno radno i uređeno lovačko društvo, također mislim da se radi o Vojvođanskim Mađarima, a lovište im je predivno, pomalo brežuljkasto i sa dosta remiza...sve u svemu jako lepo!!B)Ako bude nešto od tog programa naseljavanja Jarebice, nemoj štediti tastature!!
MOLITVA ZA LOV
Jesam.
I moja puška i moj pas.
Lovac sam,
al' pravičan.
Kao što Plakida bejaše, čuvši glas
Gospodnji Isusa Hrista,
i posta Evstatije.
Čuvaj me Gospode bože iskušenja
i u pravdi održi me,
da se po zapovedima tvojim vladam
i podari mi plen koji mi i uistinu pripada.
Poštujući tebe, poštujem i tvoje darove,
što njeno veličanstvo priroda ima,
a zavet Gospodu, da ne skrnavim delo
Božjih ruku, dajem i molim
za pušku i mog psa.
Amin.
Hvala kolega DakiNS,dobar ti je predlogZnam ja za to.ali kad nesto ne ide,onda ne ide.Nemam ja vremena za to,a i gde cu ovolike gonice iz dvorista.Veruj mi da kod mene u L.U. nema sve skupa 10 pticara.Mozda je tako i bolje,mozda zbog lova sa gonicima i u planini i imamo ovoliko jarebica?
lovdzij@ kaže:
Hvala kolega DakiNS,dobar ti je predlogZnam ja za to.ali kad nesto ne ide,onda ne ide.Nemam ja vremena za to,a i gde cu ovolike gonice iz dvorista.Veruj mi da kod mene u L.U. nema sve skupa 10 pticara.Mozda je tako i bolje,mozda zbog lova sa gonicima i u planini i imamo ovoliko jarebica?
Kod mene slicna situacija, vec sam mislim pisao, dok je bilo i jedne zivotinje isli su u planinu, nisi mogao da nadjes pticara, e sad kad su sve pobili vec vidim da su se pojedini preorjentisali, tako da nemoj da te zacudi kako ta transformacija moze brzo da se dogodi.
" Ako Kosovo nije nase, zasto od nas traze da ga damo...? Ako je njihovo, zasto ga otimaju...? A ako vec mogu da ga otmu ne znam sta se vec toliko ustrucavaju... ? "
Matija Beckovic
U Indjijsko lovište smo naselili pre 7-8 godina čini mi se oko sto komada jarebica radi osveženja krvi ,u prvoj godini vidan je bio rezultat ali zbog nesavesnosti naših komšija sa kojima se graničimo na tom delu lovišta gde smo ispustili jarebice a gde je granica lovišta letnji put i nije moguće ograničiti migraciju divljači došlo je do toga da su oni doveli italijane da pucaju jarebice na granici njihovog lovišta,normalno one koje smo mi naselili,ako neko zna ko ih uzgaja radi smo da opet pokušamo naseljavanje
Sta da kazem,u mom lovistu se Jarebiza nikada nije lovila a nije se ni ubacivala radi brzeg razmnozavanja ali je nema u onolikom broju koliko se cuva i pazi na nju.Za dresuru kerova je najbolja definitivno.Pa da Italijani dolaze da je pucaju zato sto je kod nas jeftina i treniraju svoje kerove.
Elitno mjesto za jerebicu kamenjarku u Crnoj Gori je lovni zabran koje se nalazi istočno od Podgoirice i zove se po brdu Suka!
Mnoge ili isključivo sve utakmice ptičara se zakazuju u tom zabranu koji je prepun ove pernate divljači.
Na drugim terenima jerebice kamenjarke je sve manje ali je stalna briga i posebno povoljna mikro klima učinili da ove ptice u Suki ima u izobolju.
Na nekoliko takmičenja učestvovali su i italijanski lovci koji su, takođe, oduševljeni sa ovim rezervatom kamenjarke.
U rezervatu je potenciran lov na kune i lisice tako da tu jedna grupa lovaca iz Podgorice, za sezonu, ulovi preko 30 tak lisica i kuna.
Ono što još znam o ovom lovnom rezervatu jeste da se tu ne "ubacuju" vještački gajene ptice ili bilo šta sa "strane". Ova jerebica je autohtona i očuvana samo zbog toga što lovci istrebljuju predatore...
Korak do izumiranja lestarki i kamenjarki
on 02 februar 2013. Posted in Divljač
шаблон
Nekada su jata jarebica kamenjarki letela čitavom Evropom i masovno su naseljavala brojne predele, a danas, čak i eksperti jedva da mogu da im uđu u trag. Samo kod nas u Srbiji i u Italiji, omanja jata ovih divnih ptica još uvek mašu krilima.
Zato Pokrajinski Sekretarijat za zaštitu životne sredine Vojvodine planira da spase ovu retku vrstu od nestajanja na prostorima čitave Srbije. Posao neće biti lak, a iz te ustanove pozivaju sve koji imaju znanja i vremena da im pomognu. Saznanja bi pomogla da se vrste bolje evidentiraju, da bi potom moglo preciznije da se pristupi izvođenju plana zaštite i unapređenja populacije.
- Ovo se posebno odnosi na lovce širom Srbije, koji su u najboljoj prilici da ih primete, zabeleže i dojave o kretanju i staništima kamenjarke kaže dr Slobodan Puzović, pokrajinski sekretar za zaštitu životne sredine. Ona je, uz takođe veoma ugroženu leštarku, strogo zaštićena vrsta i svaki lov na njih je apsolutno zabranjen. Odgovornost je na svima nama da ih sačuvamo, a posebno na ljudima koji su direktno uključeni u očuvanje životne sredine, koji mogu da održavaju prostore koje ove ptice nastanjuju. Ko god ima bilo kakvu informaciju , dobrodošao je da je saopšti.
Kamenjarka danas uglavnom ne nastanjuje zaštićena područja, već ona na kojima je lov dozvoljen. Pomoć koju bi lovci i lovočuvari obezbedili, naročito je važna tokom zime, kada je ovim pticama najteže da prežive.
- U zimskom periodu one se sklone na mikrostaništa, ali ako tu budu uznemirene, odlaze na druga nastavlja dr Puzović.
Time gube energiju, teže nalaze hranu i smanjuju se izgledi za njihov opstanak.
Puzović posebno naglašava sprečavanje krivolova kao veoma bitan faktor u zaštiti i očuvanju pomenutih vrsta. To podrazumeva da se puška ne podiže na sve što leti, to jest da se posebno vodi računa o tome koja ptica se nalazi ispred nišana. Naravno, svako sa lovačkom dozvolom je izuzet od moguće greške.
Za svakog vlasnika dozvole se pretpostavlja da ume da prepozna vrste u lovištu i ne postoji opravdanje da neko nije znao u šta puca.
Jarebica kamenjarka za sada izvlači deblji kraj što se tiče očuvanja vrste. Njena ugroženost je daleko veća od one koja preti leštarki.
Leštarka je skrivenija i ima veći areal, naročito u jugozapadnoj Srbiji. Ona jeste retka, ali nije kao kamenjarka, koja je trenutno jedna od najugroženijih vrsta ptica u Evropi. Brojnost opada što prirodno, što zbog krivolova , u kojem Italijani prednjače, ali naročito zbog toga što su druge vrste jarebice puštane na staništa kamenjarke. Pošto su one invazivne vrste, to znači da i one bukvalno preotimaju stanište već nastanjenim jedinkama, dok se međusobnim ukrštanjem kamenjarka degradira. Ova praksa je danas u Srbiji van zakona, ali naravno, ne možemo biti apsolutno sigurni da se to i dalje ne dešava, pored svih zabrana.
Dr Puzović ukazuje i na to je uticaj demografskih promena na brojnost ugroženih vrsta. Naime, masovan odlazak ljudi sa sela, i njihovo propadanje, a naročito u planinskim krajevima, ostavio je kamenjarku bez nekoliko osnovnih faktora, neophodnih za preživljavanje.
- Sela nestaju, stočarstvo zamire, a to je ključno za opstanak kamenjarke nastavlja dr Puzović.
Dok su se ljudi masovno bavili stočarstvom, staništa su opstajala. Takođe, formirana je i specifična mikroflora insekata zbog životinjskog izmeta, tako da su ptice bile samo deo simbioze života na selu. Međutim, ljudi su otišli, stoke više nema, a pašnjaci su uveliko obrasli, pretvaraju se u šikare, a ponekad i u šume.
Gotovo paradoksalno, ova pojava dvostruko utiče na sudbine kamenjarke i leštarke. Obrasle livade su dobro stanište za leštarku, ali ne i za kamenjarku, kojoj su livade dom. Zbog ovoga je, između ostalog, leštarka manje ugrožena.
Posledica svega toga je cepanje areala u Srbiji. Nekada su staništa kamenjarke bila spojena, a sada, otako su livade napuštene, javlja se svojevrsna tampon zona među staništima kamenjarke i one bivaju izdeljene na mala jata podvlači Slobodan Puzović.
Ona, naravno, imaju manje šanse za preživljavanje. Prvo, dolazi do međusobnog ukrštanja i genetskog degradiranja vrste. Tu je i problem udaljenosti, pošto je raspon između dva staništa sve veći i veći, neke jedinke moraju da prelete i po 50 kilometara da bi stigle do drugog jata. Ta mala jata su osuđena na propast ako se nešto ne uradi, i zato je veoma bitno da se počne sa prikupljanjem informacija. Uspostavljanjem koridora i povezivanjem jata, može dosta toga da se uradi.
Dr Puzović smatra da bi trebalo napraviti jedan nacionalni program za upravljanje ovim ugroženim vrstama, a za to je neophodno koliko je god moguće precizno utvrditi njihovu brojnost i rasprostranjenje. Tek onda se može govoriti o nekoj akciji. Uz sve to, prema njegovom mišljenju, treba uključiti kako i državne institucije i nevladin sektor, tako i stručno osoblje.
- Mislim da bi taj akcioni plan mogao da postane deo evropskog, pa bismo mogli i da očekujemo asistenciju Evrope u tom smislu. Treba nam sva raspoloživa pomoć, jer posao nije lak. Zaljubljenici u prirodu, među njima naravno mislim i na čitaoce Zova, trebalo bi da se uključe u akciju i pomognu tako što će dostaviti bilo kakvu informaciju o tome kad i gde su videli kamenjarku, pošto nam je ona sada prioritet. Naravno da ne smemo zanemariti i leštarku, ali kamenjarki zaista gori pod nogama. Samo zajedno možemo spasiti ugrožene vrste od izumiranja, a samim tim i sačuvati sredinu u kojoj živimo.Očekujem uključenje državnih organa u celu priču, i nadam se da će ova akcija uspeti, a zatim se i proširiti na spašavanje ostalih ugroženih vrsta.
Poziv
Ljubitelji prirode, šumari, lovci i lovočuvari, kao i svi zainteresovani građani, pozivaju se da se uključe u akciju spasavanja jarebice kamenjarke i leštarke. Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i "Zov" će prikupljati informacije o jarebicama i eventualne fotografije.
Informacije se mogu dostaviti Pokrajinskom sekretaru za zaštitu životne sredine, odnosno dr Slobodanu Puzoviću putem e-mail adrese: slobodan.puzovicŽvojvodina.gov.rs, ili na broj telefona 021/487-47-19. Redakcija "Zova" takođe očekuje vaša obaveštenja putem e-maila: , kao i na broj 011/3398-197 ili 011/3028-109.
Da li je neko na terenima svog lovackog udruzenja uocio prisustvo ovih ptica...??iam li naznaka prisustva u Vasim planinskim krajevima ,,kolika je brojnost , kako se krecu i gde se vidjaju...ucestvujte u Akciji pracenja i nalazenja ovih vrsta...
Vuki kaže:
Da li je neko na terenima svog lovackog udruzenja uocio prisustvo ovih ptica...??iam li naznaka prisustva u Vasim planinskim krajevima ,,kolika je brojnost , kako se krecu i gde se vidjaju...ucestvujte u Akciji pracenja i nalazenja ovih vrsta...
Prvi podacio ovoj vrsti potiču od Pančić (1867, 1869)i odnose se na Kopaonik (prvobitno opisao vrstuPerdix petrosa), kaoi Mučanj, Leskoviki Podrinje (Kašteljanski kamenjari).Na Kopaoniku je po krševitim terenima u velikim jatima nalazio Adamović (1901),a po brdima Negotinske krajinei Vranja Rašković (1899, 1905). Reiser (1939) ističe njenu malobrojnostu Srbiji tokom njegovih istraživanja 1899, navodeći je samo za istočne delove zemlje. Na Suvoj planini je našao više porodica na najvišim grebenima, a na vrhu Stolakod Bora takođe nekoliko porodica. Tokom 1956, nekoliko jata je zabeleženona Beljanicii Sokolini (Popović, 1958).
Prema prikupljenim podacima iz literature,Rucner (1965) za Srbiju navodi sledeća područja gde živijarebica kamenjarka: Stara pl., Suva pl., Vidličke pl., Svrljiške pl., Vranje, Bosilegrad, Maljen (Planinica), Veliki Štrbac (erdap), Gornjačka klisura, Kopaonik, Mučanj, Leskovik (Aleksinac), Podrinje, NegotinskaKrajina (brda), Janošica pl.(srednji Timok), Stol, Sićevačka klisura, Prijepolje, Vratarnica, Šar-planina (Brezovica).
Karta 1. Gnezdilišno rasprostranjenje jarebice kamenjarke (Alectoris graeca) u Srbiji: Senčeno - savremeno rasprostranjenje; Zvezdice - nekadašnje/potencijalno savremeno rasprostranjenje.
Map 1. Breeding distribution of Rock Partridge (Alectoris graeca) in Serbia: Shaded - present distribution; Stars - former and/or potential present distribution.
Iako se severna granica rasprostranjenjau Srbiji nalazi znatno južnije od Savei Dunava, zabeležen je slučaj zadržavanja jata od 12 primerakau ravnom Sremu kod Nove Pazove, krajem februara 1956. (Mirić, 1957). Istiautor smatra da su kamenjarke na tom lokalitetu boravile i tokom zima 1951.i1952.godine.Njihovo prisustvo je takođe registrovanoiu okolini Zagrebau martu iste 1956. Mirić (1957) smatrada se u oba slučaja radi o divljim (migratornim),a neo naseljenim primercima.Ipak, poznato je da jeu Vojvodini svojevremeno vršenoeksperimentalno gajenje kamenjarki (Dobanovački zabran) što nije dalo nikakve rezultate.U maju 1980.zabeleženo je jato na kamenitim pašnjacima iznad Dunava na Ramskom brdu (Rašajski, usmeno., Rašajski, 2004), ali na tom području nije više nikada posmatrana.
Na osnovuprikupljenih izveštaja sa terena Pribić (1953) je procenio brojnostu Srbiji na 1.500 primeraka, uz sledeće stanje po pojedinim područjima: Golubac-V.Gradište: prisutna., Magleš (Valjevo-Leskovica): 200., Bukovi (Maljen): 278., Debeli Lug (Kučaj): 14., Petrovac na Mlavi: 10., Svrljiško-Kamenički masiv: 300., Suva pl:120., Garsko-Sopotička šuma: 150., Seličevica: 30., Kodža Balkan (Suva reka): 200., Šar-planina(SW deo): 400., Šar-planina(NE deo): 200. Neke od navedenih lokacija i procena se mogu dovesti u sumnju.
Prema istraživanjima Vasića(1980), Vasića i Grubača (1983), kaoi Grubača (1988), Marčetića i Andrejevića (1960) nađena je kod Crne Trave, Bosilegrada, Sićevai na Staroj pl.,a po Kosmetu na Mokroj pl., Šar-pl. (Stojkova kuća, Kobilica, Crni vrh, Bistra, Livadica, Ljuboten, Rudoka, Gradska stena, Dragaš, Brod), na Kodža Balkanu, Koritniku, Prokletijama (Kožnjar), kaoi oko Suve reke, Janjeva, Gnjilana, K.Mitrovicei Zvečana. Viđenaje u leto 1958. kod Brezovice na Šar- planini.Prema Gegaju(usmeno 1995) na Kosmetu ih najviše ima na Šarii Prokletijama, kaoi na Novom brdu, oko akovicei Zubinog potoka.
Prema Naumovu (1972) na Kosmetu pre svega naseljava visokoplaninska područja (na Prokletijama do 2000m)i uglavnom nije česta, sa okvirnim matičnim fondomod 1.600 jedinki, od čega na Prokletijama 300 (3 lokacije), na Šar-planini 130 (3 lokacije)i na Mokroj planini 100 (1 lokacija). Brojnostanje osetno varira tokom pojedinih godina, što pre svega zavisi od dužine i jačine zime sa snegom.
U zapadnoj Srbiji je prema Vračariću (1961) prisutno punojarebica kamenjarki po Zlatarui Jadovniku, kaoi na Uvcu.Na Tari nađena jeu kanjonu Drinei Rače, na Zvijezdii kod Ljutog polja, ali neu velikom broju (Živančević, 1951; Vasić, 1979).
Posmatranaje jedinka kako leti udrugoj polovini oktobra 1915.na brdu između Valjevai Užica.Uokolini Užica (etinja?) jednaje posmatranakako preleće 5.novembra 1915.(Schenk, 1917). U Sićevačkoj klisuri, krajem avgusta početkom 1950-ih, za manje od2h dignuto je više od 500jedinki,grupisanih u više velikih jata (Bego, 1956).
Tipična staništa za ovu vrstu nalaze se u planinskimkraškim područjima, sa dosta kamenjara i pašnjaka sa oskudnom žbunastom vegetacijom (Gajić, 1990).Zadržava se uz rubove jako proređenihi degradiranih šuma (šikara).
Naseljava uglavnom krečnjačke terene sa srednje razvijenom travnom i žbunastom vegetacijom.Izbegava silikatnu geološku podloguna kojoj se srećeu podnožjima brda (Dončev,1961). Naseljavai pojedina područja sa kontinentalnom klimom, ali tada bira toplije ekspozicijeiniže nadmorske visine.Ne pogoduju joj obilne i dugotrajne padavine, naročitou planinskim krajevima.Smetaju joj i dugotrajne suše, naročito na bezvodnim kraškim terenima. Tada migrira u potrazi za vodom. To su neki od limitiorajućih faktora pri izborustaništai dužini zadržavanjau njima.Kamenjarke sepremeštaju sanailaskom velikih snežnih padavina,povremeno prateći stada stoke.
Jarebica kamenjarka je ranije bila lovna vrsta. U Srbiji je u sezoni 1958/59 odsreljeno prema lovnim statistikama 6.200 jedinki (Srednja Srbija 5.400, KiM 800)(Srdić, 1964). Prema Gajiću (1990), kamenjarka spadau grupu vrsta (uz zeca i poljsku jarebicu) kod koje je najveća brojnosti stalni trend porasta beležen od 1958-59., pa je usledio konstantni pad tokom 1960-ih, pa ponovni uspon tokom 1970-ih, da bi opet doživeo pad tokom 1980-ih. Odstrel je postepeno rastaoi dostigao maksimum 1970-ih, uz primetne periodične oscilacije. Najviše odstreljenihprimeraka ***ilo u sezoni 1967/68 (51.000), nakon čega je sledio pad odstrela tokom 1980-ih, sa minimumom od 10.000jedinki. Iako navedeni podaci govore o dinamici populacije vrste, njihova tačnost se ipak može dovesti u sumnju.
U prethodnom pregledu su iznete samo neke, najvažnije informacije o prisustvu jarebice kamenjarke u Srbiji.Uočljivo je da broj podataka nije ujednačen po pojedinim regionima. Većina se zasniva na iskazima lovaca i lovnim statistikama, koje u određenim slučajevima treba uzeti sa rezervom. Imajući u vidu da je distribucija postojećih gnezdećih grupa izuzetno rascepkana, neophodno je utvrditi stvarno rasprostranjenje vrste i preduzeti mere da se one ojačaju. U Srbiji se može izdvojiti svega 15-20 poznatih područja-lokaliteta, gde se jarebica kamenjarka trenutno gnezdi. Stvarno stanje je verovatno nešto povoljnije, ali to ukazuje da se radi o izuzetno maloj brojnosti i rascepkanom arealu. Poseban izazov predstavlja povezivanje tih izolovanih grupa ekološkim koridorima, kao i sprečavanje nelegalnog unošenja alohtonih vrsta kamenjarki što dovodi do ugrožavanja lokalnih populacija.
Unapređenje znanja o brojnosti i rasprostranjenju jarebice kamenjarke nemoguće je bez uključivanja većeg broja saradnika, posebno predstavnika lovačkih organizacija i javnih preduzeća koja upravljaju zaštićenim područjima i pojedinim lovištima.Važna je i uloga drugih upravljača prirodnih dobara kao i udruženja građana.Takve aktivnosti su uspešno u novije vreme primenjene u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini (Grubešić et al., 2011).
Ako ce vam nesto znaciti, na planini Kukavici nema kamenjarki, kao ni koke lestarke, medjutim ove druge su vidjane nekada na ovom podrucju. Ali o tome znaju nesto tek poneki najstariji lovci.
''Kao ptica koja jebez krila, Srbija bibez goniča bila''
Ako želiš da izbegneš budale, ne radi ništa, ne pričaj ništa i budi ništa.
nidzamotocross kaže:
Ako ce vam nesto znaciti, na planini Kukavici nema kamenjarki, kao ni koke lestarke, medjutim ove druge su vidjane nekada na ovom podrucju. Ali o tome znaju nesto tek poneki najstariji lovci.
Pozdrav na javljanju po ovoj Akciji , daj ukljuci se i u tvom kraju anketiraj mlade i stare lovce ko je gde u novije vreme sta video na terenima...to i drugima preporucujemo da u svom kraju sprovedu anketu za predhodne 2-3godine ,,,pozdrav
Nema problema. Kad god budem u prilici, informisacu se o ovim pticama. Pa cu pisati ovde.
Znam da mi je jedan stariji lovac, tu iz kraja, kada smo se dotakli teme o vazdusnim puskama, ispricao da ga je puska samo jednom izdala kada nije trebalo. Onda mi je ispricao da je video cudnu pticu, koja je licila na omanju kokosku, sa sarama i crvenom bojom oko ociju, i crnom bradom. Bio je decak u to vreme, i pokusao je da je odstreli dok je ova stajala na vrhu drveta, medjutim puska nije htela da mu opali. itd.. Nije to vazno. Vazno je da sam mu posle pokazao tetreba na slici, jer me je zanimalo koja je ptica bila u pitanju. Negirao je koku tetreba, ali kad sam mu slucajno pokazao sliku lestarke, odmah je rekao "to je ta". Do tada nisam ni ja bio cuo za nju. Pitao sam posle toga jos neke starije lovce, ali nista. I od tada joj se gubi svaki trag u ovom kraju Srbije. Niko video, niko cuo.
''Kao ptica koja jebez krila, Srbija bibez goniča bila''
Ako želiš da izbegneš budale, ne radi ništa, ne pričaj ništa i budi ništa.
Na konkursu za raspodelu sredstava iz Budžetskog fonda za razvoj lovstva u Republici Srbiji, Lovačkom udruženju "Niš" odobrena su sredstva u visini od 1.800.000,00 dinara za projekat "Monitoring populacije poljske jarebice (Perdix perdix L.) u lovištu "Nišava" ". Projekat se realizuje u saradnji sa profesorkom Doc. dr Svetlanom Milošević - Zlatanović, sa Instituta za biologiju i ekologiju Prirodno matematičkog fakulteta u Kragujevcu.
U prvoj fazi projekta izvršen je izbor i definicija lokacija, koje su birane na osnovu brojnosti poljskih jarebica (Perdix perdix L.). Nakon toga izvršeno je uzorkovanje zemljišta i pedološka analiza, a zatim je utvrđena metodologija hvatanja ptica, koja je uspešna i dala je pozitivne rezultate. Konstatovano je da uhvaćene ptice dobro podnose hvatanje, merenje i prstenovanje, nakon čega se vraćaju u stanište bez ikakvih posledica.
Ovakvo istraživanje poljske jarebice (Perdix perdix L.), nikada ranije nije vršeno u našoj zemlji. Prema podacima organizacije EURING (The European Union for Bird Ringing - Evropska unija za prstenovanje ptica) od 1909. godine do 2011. godine ukupno je u svetu prstenovano 1.703 jedinke poljske jarebice (Perdix perdix L.). Samo hvatanje i prstenovanje nije cilj, već se radi u svrhu daljeg istraživanja i prikupljanja podataka. Na ovaj način dobijaju se podaci o brojnosti poljske jarebice, utvrđuju se polne i uzrasne strukture, vrši se merenje morfometrijskih karaktera, praćenje dnevnih aktivnosti i navika.
Na osnovu prikupljenih podataka može se doći do demografske strukture populacije, a takođe se može izvršiti procena stope preživljavanja, određivanje stope rasta i procena buduće brojnosti na osnovu podataka iz tablice života, kao i procena kapaciteta sredine i stanišnih preferencija.
Za sada je nestajanje poljske jarebice (Perdix perdix L.) sa naših prostora enigma, a nadamo se da će dobijeni podaci biti pozitivni i da ćemo zahvaljujući njima sačuvati poljsku jarebicu, kraljicu naših polja.
Milane imas temu izbor prve puske za pocetnike mada tesko da ce neko nesto smisliti protiv Z6 e sad taj Lupo ne znam.
MilanO Offline
· 15.10.2024. 05:38
Pozdrav ljudi, hvala za prijem, imao bih par pitanja sa obzirom da sam tek dobio sve potrebne dozvole za lov, a ranije nisam lovio, zanima me šta mislite ovoj kombinaciji. Benelli Lupo i Swarovski Z6
tomo vrbas Offline
· 01.01.2024. 19:30
Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻
Planinko011 Offline
· 01.01.2024. 17:21
Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).
slavaplana Offline
· 15.12.2023. 13:46
Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo što to trpimo.
Hunter_lovac Offline
· 12.12.2023. 23:19
Planirao sam da polozim za dozvolu za pusku ali ja nosim naočare pa me zanima da li ja mogu da prodjem lekarski pregled pozdrav
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:13
Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:10
Pozdrav svima..
Anita Randjelovic Offline
· 11.02.2023. 15:09
Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?
Znam ja za to.ali kad nesto ne ide,onda ne ide.Nemam ja vremena za to,a i gde cu ovolike gonice iz dvorista.Veruj mi da kod mene u L.U. nema sve skupa 10 pticara.Mozda je tako i bolje,mozda zbog lova sa gonicima i u planini i imamo ovoliko jarebica?
što to trpimo.
