Daaa isto zrno ali izgleda razlika od serije do serije... vrag ( i ppu) ce ga znati
Zaboravih u predhodnom postu napisati... Kao i Canis,bio sam prezadovoljan preciznoscu tog metka.
Proletos sam Srndaca odstrelio sa onim tezim zrnom PPU 6.5 gr
Pogodak je bio iza plecke po rebrima i odneo je isto oko 15m od mesta nastrela.
Sto se tice stete ne vidim neku razliku, ima podliva na obe plecke, ali ne znam koji metak to na plecki ne bi napravio,....
IvicaL kaže:
Proletos sam Srndaca odstrelio sa onim tezim zrnom PPU 6.5 gr
Pogodak je bio iza plecke po rebrima i odneo je isto oko 15m od mesta nastrela.
Sto se tice stete ne vidim neku razliku, ima podliva na obe plecke, ali ne znam koji metak to na plecki ne bi napravio,....
Podlivi su normalna stvar kod takvog pogotka... bitno da nema mlevenog mesa mnogo,vise izlaznih rana i slicno...izgleda da je PPU definitivno otvrdnuo to zrno.
yea output ... malo sam rasčešljao dlaku da se boljŠe vidi ... izgleda poprilična rana ....?!
pogodak je bio u koren vrata a izlaz zakačio sam vr' lopatice. Izgledalo mi je na veću štetu ali kad smo je odrali iznenadio sam se ... bez krvnog podliva i rana cca. prečnika petodinarke. S obzirom da daljina nije bila velika, zadovoljan sam sa destrukcijom... iako se radi o SP zrnu do sad se pokazalo odlično!
IvicaL kaže:
Strucni pratioc je bio sluzbeni lovocuvar nema tu sta da se bira. A grlo nije mladno nego naprotiv. Dosta stara srna, a pored nje su bile dve mlade verovatno njene
U tem slucaju pardoniram,zato i rekoh,cini se sa fotke.Cestitam situaciju jos jedared.
Kolega,
jedno pitanje u prolazu - a na osnovu cega ste zakljucili da je to dosta matora srna?
... dok čekamo da IvicaL odgovori ...
Prvo, jedno pitanje usput ... SUMO kol'ko je matora srna iz mog prethodnog upisa? ... odprilike, kol'ko se može videti sa slJike ...
Ova je odstreljena na stodvajes meteri ... .243Win WPP6,5g ... vrat, pad "u vatri"
-u četvrtoj godini starost', sama(bez srndaća) , uočeno da nije imala lane dve godine ...
-fotografisanje u'vatiJo mrak jer fontele za pictures osta' u Đip a Đip kilometar dalje od odstrela ...
Sredinom novembra, lovcima i lovnim radnicima vidici su prilično otvoreni, kukuruz je uglavnom skinut, a srneća divljač se polako grupiše u zimska krda. Upravo sada, pa do kraja sezone pred lovcima je jedan od najvažnijih zadataka u gazdovanju srnećim populacijama – selektivni odstrel srna i lanadi. Krenimo redom, što više čitam retku štampu i sve ređu literaturu, sve više vidim netačnih podataka i zabluda. Prva i najvažnija je tvrdoglavo pisanje pojedinih autora i stručnjaka o odnosu polova 1-1. Ova teorija potiče od nemačkih i austrijskih autora, gde srneće divljači zaista ima prilično, ali je kvalitet neuporediv sa našim populacijama. Tamo se i danas može videti gomila škartova i trofejno nikakvih srndaća, dom su albino primerci daleko češći nego kod nas. Dakle, loviti srne do nekakvog izjednačavanja brojnosti je totalno pogrešno i netačno! Dalje, odgovorno tvrdim da ni jedno srpsko lovište nema odnos polova 1-1 a i dalje smo u samom svetskom vrhu sa prirodnim trofejima koji plene lepotom i pravilnošću. Čemu onda izmišljanje tople vode? Jedan naš stručnjak a i oni koji prepisuju njegove radove tvrde da je odstrel škarta ili lošeg ženskog grla ,,opravdan jer ono zauzima hranu i teritoriju ostalim grlima‚‚. Kao da je Srbija Sahara, pa srne žive u preostalim oazama i nemaju dovoljno hrane?! Totalno pogrešno. Srnećom divljači se ne gazduje iz kabineta i čitanjem i prepisivanjem tuđih stranih radova. Ko god je malo posmatrao divljač, vrlo dobro zna da kod srna u krdu vlada jasna hijerarhijska podela. Takođe, tokom proleća neki škart će da zauzme teritoriju i hranu nekom teritorijalnom srndaću?! Teško, možda samo na papiru. Teritorijalni srndać je dominantan gospodar svoje teritorije koju ljubomorno čuva i brani od svakog uljeza, a povlači se samo posle borbe sa jačim suparnikom. Sve do zime tu istu teritoriju čuva i brani i besno progoni svako muško grlo. Potsetimo, tokom berbe kukuruza krajem oktobra 1999.godine u Srpskom Itebeju lovci su pronašli dva upletena srndaća, sa rogovljem koje nije bilo moguće razdvojiti. Divljač je stradala baš tada par dana pre pronalaženja krajem oktobra. Stariji srndać u sigurnoj bronzi i mladi i perspektivni srndać od 3-4 godine tukli su se žestoko do iznemoglosti.
Kada dođe zima, srndaćima već kreće novo rogovlje, ali su tada mirniji i u krdima se jasno mogu videti stara, srednje-dobna i mlada grla. Čim počne mart, krda se razbijaju i divljač osvaja svoje revire u kojima boravi.
Nisam protivnik lova srna, naprotiv, ali ne treba besomučno loviti i pucati grla samo da bi se ispunila kvota ili pravio odnos polova koji ni nemamo niti smo ikada imali. Ili pucati po nakrupnijima samo zato što neko voli gulaš u lovačkom domu. Zdrave srne se mogu jedino pucati ako je odnos polova totalno poremećen pa imamo recimo 1 srndaća u krdu i 10 ili više srna, što je ipak retkost. Mada i tu treba biti oprezan, jer je jedini razlog nedostatka srndaća njihov prekomeran lov. Ako se lovište čuva, gde ima puno srna, dobar srndać se često pojavi sam od sebe. Jednostavno, nauka ni danas nije razjasnila migraciju kapitalnih srndaća koja je inače atina za usko teritorijalnu divljač kakva je srneća, ali je česta pojava.
Plan selekcije treba da sadrži sledeće-
Prvo se love totalno zakržljala ženska i muška lanad. Ranije je bila takođe zabluda da srnu koja vodi dva ili tri laneta obavezno treba uloviti kao i lanad. Pogrešno totalno ! Ako je srna zdrava i vodi lepo razvijenu i jednaku lanad, ne pucati ni slučajno. Treba odstreliti drugo ili treće lane i to samo ako je ono značajno manje i sitnije nego ostala lanad. Pored zakržljale lanadi, treba izvaditi grla koja imaju telesne povrede iz krivolova, od ograda, iz saobraćaja i slično. Dakle sve srne koje vidno hramlju, nemaju deo noge i slično. Zatim bolesne srne. Papilomatoza je sve češća, lako je prepoznajemo po tumorima na glavi, vratu, stomaku i vimenu kod starijih srna. Pored tumora, sve češća je pojava zaraznog proliva. Sve je rašireniji u okruženju, posebno kod komšija Hrvata, a primećen je i kod nas. Treba razlikovati zarazni proliv od karakterističnog jesenjeg i prolećnog proliva kada se grla intenzivno hrane uljanom repicom, mladom lucerkom i rosnom otavom. Sočna i zelena hrana, posebno repica je novo hranivo u organizmu preživara kakav je srna, želudačna mikro-flora nije prilagođena na ogromne količine koje divljač konzumira i dolazi do proliva. Želudačnoj mikro-flori treba vremena da se prilagodi takvom hranivu, pa se divljač posle prvobitnog proliva oporavlja i prestaje uprljanost belog ogledala na pozadini srneće divljači. Zarazni proliv izaziva karakterističnu malaksalost i kahetičnost grla, pozadina je totalno zaprljana zelenim izmetom, pa su ona lako uočljiva i treba ih izvaditi iz lovišta, a nikako ne pucati na svako grlo koje ima zaprljanu pozadinu! Pored bolesnih treba pucati i prestarela grla. Iskusno odgajivačko oko treba da razlikuje stariju srnu u punoj snazi i prestarelu grlu sa jakom grbom, opuštenim vratom i slabom telesnom masom. Zbog čega? Stare srne u dobroj kondiciji obično vode krdo i čuvaju ga, dok su sa aspekta reprodukcije itekako upotrebljive. U jednom reviru kamera mi je redovno na solištu slikala staru srnu. Zvao sam je Grbava, jer je imala i grbu ali je bila u dobroj kondiciji. Odlučimo da je ne pucamo, jer je revir poprilično tanak sa srnećom divljači. Prošle godine na osmatranju – Grbava je vodila dva ženska i jedno muško lane. Svi su bili odlično razvijeni, dok je srndać viđan i tokom jeseni sa jasno formiranim rožištima. Ove godine je je već lep visok vilaš, dok je matora srna ove godine olanila dva lepa laneta, a njeno muško lane ima fantastična rožišta i prilično obećava. Da smo je pucali prošle godine.....
Srne mogu doživeti bez problema 8-10 godina. Ipak, posle 8 te godine, posebno u brdskim lovištima divljač polako gubi na telesnoj masi i kondiciji jer su zubi već istrošeni i slabije se hrane i polako kopne. Naša srna iz malog revira je prve godine na kameri imala sigurno 7-8 godina. Dakle razlikujte dobro stare od prestarelih srna. Ne treba popucati sve stare srne. Dok je odstrel zdravih i lepo razvijenih mladih i zrelih srna zbog toga što neko nema znanja, vremena ili je gost prevalio dug put – čist zločin prema lovištu.
Još jedan zlata vredan savet je i ovaj, posebno za lovišta južno od Save i Dunava – u revirima gde su pucani najjači srndaći proteklih sezona, ne treba loviti srne uopšte ! Jer je većina ili oplođena od strane teritorijalnog srndaća tokom sezone ili su njegovi potomci. Osim naravno grla koja smo već spomenuli kao nepoželjna u daljem gazdovanju. Ovo pravilo na savet autora primenjuju već određena udruženja i imaju vidne rezultate u vidu izuzetno perspektivnih grla starih 2-3 godine. Naravno, genetika je i dalje nauka sa mnogo nepoznatih. Prilikom selekcije na određene proizvodne osobine određenih vrsta u stočarstvu i pored strogo kontrolisanog parenja, mnogih testova i poznavanja dugog niza predaka, ne dobiju se uvek željene osobine. O tome je jako teško pričati o srnećim populacijama gde je poreklo grla totalna nepoznanica. Jedino što možemo znati je specifična forma rogovlja koja je ipak nasledna osobina i karakteristična je za većinu revira, jer je srna verna staništu i lokalna je divljač
Koliko zabluda ima oko srneće divljači – govori podatak i da su do skoro u Nemačkoj i okolnim zemljama verovali da srne uopšte nisu bitne kao prenosioci genetskih osobina?! Odatle i potiče ta teorija o jednakosti polova. Naravno, moderna genetika je ovo opovrgla, ali su srne lovljene vekovima tako – broj i kvota. Ili recimo Švedska. Bio sam šokiran, kada sam saznao da u zemlji svetskog prvaka srndaća love od 15.8. do 31.1.?!
Jedan neobičan primer iz srpskih lovišta biće zanimljiv našim čitaocima. Nedavno smo loveći fazane u Obrenovcu pričali sa kolegama iz stručne službe LU Salaš o gazdovanju srnećim populacijama. Obrenovac je već svima poznat kao centar srpske lovne kinologije, tokom sedamdesetih i zlatnih osamdesetih bio je fantastično lovište koje je uspešno vodio ing Radoje Bugarski. Sitne divljači bilo je na pretek, srneće divljači posebno. Lovili su lovci turisti iz Austrije, Španije i Nemačke i bilo je srndaća do 150 CIC poena. Početkom devedesetih, srna je bilo toliko da su se lovile za izvoz mesa. Uz početak ratova i krize u okruženju, dolazi do totalnog devastiranja srnećih populacija, da bi već 1993. Stručna služba na čelu sa Radojem Bugarskim i Mirkom Kneževićem totalno zabranila lov na srneću divljač, koje nije bilo ni za lek. Doslovce je bilo po par grla ponegde u teško dostupnim delovima lovišta i to uglavnom srna. Posle zabrane duge skoro 2 decenije, srneća divljač se obnovila prvo oko samog grada, da bi se dalje populacija divljači proširila. Naš sagovornik je i Dejan Stefanović, dugogodišnji lovočuvar iz Obrenovca. – Od opreme sam imao samo motor i ruski dvogled koji sam sam kupio, teren sam obilazio danonoćno, a divljači je bilo prvo stidljivo, u manjim krdima da bi se posle 2000. Godine populacija oporavljala sve više. Tokom 2006 na čelo stučne službe dolazi Mihajlo Stevanović, kao i novi lovočuvar Zoran Lalović i dobijamo nova vozila. Prvi ozbiljniji lov smo imali 2008 i to je od 6 grla bilo pucano 1 zlato, 2 srebra, 2 bronze i jedan do medalje samo u jednom reviru. Do dana današnjeg, Obrenovac ima izuzetan fond divljači a kvalitet trofeja se vratio i polako prevazilazi nivo zlatnih osamdesetih. I pored poplave koja je opustošila jednu petinu lovišta, Obrenovac i dalje ima potencijale za izuzetne trofeje. Potpisnik ovih redova je puno vremena proveo u edukaciji stručne službe, obilazaka i osmatranja, do selekcije grla. Ne treba trošiti reči da se srne love vrlo kontrolisano i da su rezultati vidljivi. Odnos polova je onakakav kakav i treba da bude 1-2 do 1-3 grla u korist srna.
Lu Salaš je smešteno na istoku Srbije, slične je površine kao i Obrenovac a upravnik lovišta Ivan Milutinović je 2001 godine na početku svoje karijere zatekao gotovo pusto lovište i minimum uslova za rad. Pucali su 3 do 5 srndaća godišnje. A srneća divljač bila je zaista retka pojava. Uz čuvanje i prihranu, već 2006 godine divljač počinje da se osetnije oporavlja, prvo oko samog mesta gde je najčuvanije, pa u planu imaju odstrel 15 grla, da bi tokom proteklih sezona pucali 50 tak srndaća, sa značajno povećanim kvalitetom odstreljenih grla. Tokom 2012. Godine najjači srndać imao je 116 poena, naredne 126, da bi ove godine imali srndaća od 139 i 137 cic poena. Uz napomenu da je klima u Salašu daleko surovija nego u Obrenovcu, da je zemljište manje plodno i da imaju vuka kao dodatni faktor u gazdovanju srnećim populacijama. U poslednje dve godine, lovni radnici Salaša puno ulažu u gazdovanje, a i počeli su sa primenom posebnog čuvanja revira gde se viđaju ili su već ulovljeni najjači srndaći i još bolje rezultate mogu slobodno da očekuju.
Šta je zajedničko za ova dva lovišta koja imaju i sličnosti i puno razlika? Imali su totalno prazna lovišta, kao i mnoga u Srbiji i tek po koju srnu. Srndać je bio retka pojava. Ko je izneo genetski potencijal ovog lovišta i sačuvao ono o čemu su nekad bili čuveni? Srne. Niko drugi. Priroda se pobrinula sama, lovni radnici su samo pomogli da to bude još bolje. Upravo zato treba biti vrlo obazriv i maksimalno pedantan kada je odstrel srna u pitanju. Treba li trošiti reči da Salaš već ima već unapred rezervisan veći deo srndaća za 2015 , kao i Obrenovac od strane domaćih, francuskih i hrvatskih lovaca?
Antrfile (obavezan) – kakvo je znanje naših domaćih stručnjaka govori i ovaj podatak. Pošaljem mail sa željom o saradnji jednom poznatom imenu. Dobijem odgovor da je dobro što sam se javio i da treba puno da učim i još dosta stvari koje mi se nisu svidele. Kad je tako pitam uz sliku sibirske srne koju sam slikao u stepi kurganske oblasti, šta možete da mi kažete o ovom grlu? Dobijem odgovor da je to tian primer albino srne i da je to posledica parenja u srodstvu i da srne treba masovno loviti do izjednačenja odnosa polova 1-1. Svaki komentar je suvišan.
Veoma poucan tekst(cini mi se da sam ga vec negde citao),a narocito obratiti paznju na cinjenicu da se nijednom pa tako ni srnecom divljaci,ne moze gazdovati iz ugrejanih kancelarija-TEREN JE TU APSOLUTNI PRIORITET!
Slicni"strucnjaci"preporucuju odstrel fazanskih koka,zbog prestarevanja i konkurencije u ishrani i to u situaciji kad 90%lovista ima populaciju fazana na bioloskom minimumu ili nesto malo iznad,tezeci pritom famoznom odnosu polova od 1-3 do 1-5 u korist koka zbog bolje oplodnje jaja.Igrom slucaja imam u dvoristu jato domacih kokosaka od 50-tak kom.i nikada vise od tri petla.Procenat izleganja(ukoliko ja nesto ne ukenyam)iznosi 90% pod kvockama i nesto malo manje u inkubatoru-mislite o tome.
Da se vratim na temu.Koliko lovista u srbiji ima zadovoljavajuci broj srnece divljaci?
U mom lovistu,taj broj je (realno)3-5 puta manji od optimalnog,a posto smo sad i okruzeni zicom,koja uzima svoj danak i sprecava priliv divljaci iz Madjarske,ocekujem da se jos dodatno smanji.Iako laik,misljenja sam da bi se u ovakvim lovistima odstrel srna i lanadi trebao svesti na iskljucivo bolesne,vidno zakrzljale i povredjene jedinke do postizanja zadovoljavajuce brojnosti.Tek kada se brojnost dostigne,mozemo teziti odstrelu koji ce za cilj imati jacanje trofejne strukture.
Vezano za srne koje vode dva ili tri laneta,jedna anegdota o srni koja je od 2006.do 2011.redovno lanila po tri laneta.Od miloste smo je zvali magarica jer je bila ogromna,izuzetno duge glave nalik kosuti.Njena lanad su uvek bila u proseku svojom velicinom i uvek svi jednaki.Na terenu gde se lanila(stari visnjik)koji je velika remiza od 45ha,svake godine iznenadi nekoliko jakih muzjaka.Iako tu ima i drugih srna,za predpostaviti je da je i ona imala udela,odnosno prenosila dobru genetiku.2012.kada je poslednji put vidjena,vodila je dva krupna laneta(m+z),a te godine je "pojela zima"kao nazalost i dobar deo njenih potomaka.Sto kolega Sumo rece,da je pucana prve godine....
Sto se srne sa slike tice,a na osnovu onoga sto se vidi(kratka-zatupasta glava i visak koze na vratu)rekao bih da je starija,mada polozaj u kome je slikana sakriva konture trupa.
U svakom slucaju interesantna tema(nepravedno zapostavljena a veoma bitna)i jedna molba za kolege koje su bolje upucene od nas koji hocemo da naucimo-kad uhvatite vremena opletite po tastaturi.Koga ne zanima neka preskoci stranu
... ako "stručni pratilac" proceni i kaže da je za odstrel a po tvom mišljenju nije jer je još uvek "mlada" i može bit' perspektivna, iako si gost u komercijali, nećeš je odstreliti neg' ćeš tražiti da ti nađe po tvom mišljenju "pravu" za odstrel ?!? ... ishod može biti drugačiji od zamišljenog ... a to, dal pravi štetu svom lovištu takvim "stručnim odabirom" to nek bude problem tog lovišta i takvih stručnjaka
Sigurno da ne pucam po svaku cenu ali kad sam već u komercijali u lovištu gde, verovatno, imaju dovoljno grla za odstrel i gde su planski došli do te kvote ... mogu samo da kažem svoje mišljenje o toj jedinki i da čujem kakvo je mišljenje "stručnog lica" koje je odredilo tu jedinku za odstrel......
U svom lovištu bih sigurno više birao u izboru kako bi izbor bio pravi i sa što manje štete za lovište a ako drugi u svojim lovištima ne razmišljaju tako nek snose posledice svoje stručnosti
ps. jes teško na slJiKi al bila je u petoj ...
a za ovu na tvojoj pictures, iako je teško na slJiKi, rekao bih, dobar izbor, preko šeste i dogodine već u većem opadanju ...
Sumo po mom mišljenju jako dobar tekst!! ujedno volio bih ćuti mišljenje, dali bi bilo bolje sezonu lova na srndaća podeliti na prvi deo gde bi se "vadila" samo neperspektivna i škart grla, a pri kraju parenja (čekanjem,vabljenjem) ili i čak nakon njega (čekanjem, piršom) da se love trofejna grla?? Mislim svedoci smo da u prvih par dana lova već padaju jaki kapitalci, a zašto im nebi bila pružena još jedna sezona parenja, neće oni nikuda uteći??
MOLITVA ZA LOV
Jesam.
I moja puška i moj pas.
Lovac sam,
al' pravičan.
Kao što Plakida bejaše, čuvši glas
Gospodnji Isusa Hrista,
i posta Evstatije.
Čuvaj me Gospode bože iskušenja
i u pravdi održi me,
da se po zapovedima tvojim vladam
i podari mi plen koji mi i uistinu pripada.
Poštujući tebe, poštujem i tvoje darove,
što njeno veličanstvo priroda ima,
a zavet Gospodu, da ne skrnavim delo
Božjih ruku, dajem i molim
za pušku i mog psa.
Amin.
Mnogo nepoznanica i zasto, kako.....cinjenica je da mi strucnog kadra koji poznaje srnecu divljac nemamo dovoljno. Tamo gde su ljudi vrhunski, imaju i rezultate.
Gledao sam pre par godina srndaca od 4 godine sa 136 poena. Pa sto bre braco? Pa Vlado, ne bi taj doziveo ni mesec dana. Imas opoziciju, krivolovce na najjace srndace i nema ga vise na zalost.....
Ostaje nada da ce sa napretkom i tehnikom - kamere, termovizija i slicno biti preveniran krivolov, koji itekako uzima danak medju srnecom divljaci.
Setite se onog pukovnika policije u Sopotu - 17 za vece. Ej, 17! A ko zna koliko takvih nikad nije ni vidjeno i pronadjeno.... Hvala na lepim recima, mozemo caskati i preko priv.poruka
pozzz
Sumo po mom mišljenju jako dobar tekst!! ujedno volio bih ćuti mišljenje, dali bi bilo bolje sezonu lova na srndaća podeliti na prvi deo gde bi se "vadila" samo neperspektivna i škart grla, a pri kraju parenja (čekanjem,vabljenjem) ili i čak nakon njega (čekanjem, piršom) da se love trofejna grla?? Mislim svedoci smo da u prvih par dana lova već padaju jaki kapitalci, a zašto im nebi bila pružena još jedna sezona parenja, neće oni nikuda uteći??
I sam sam nekoliko puta na pocetku lovacke karijere postavio ovo pitanje.Sada mi je donekle jasno i to iz dva bitna razloga.
Prvi je razlog krivolov,narocito izrazen u jesenjem delu sezone gde se usled nedovoljne kontrole redovno odstreljuje srneca divljac.Za ovakav vid izivljavanja na divljaci nije potrebna ni spretnost ni umece,vec samo sacica istomisljenika i manja parcela pod kukuruzom ili kakva manja remiza.Divljac se cesto progonjena brze okuplja u zimska krda i zauzima busiju na cistin(oranju ili mladoj psenici) izbacujuci na svaku stranu po jednog strazara.Samo u poslednjih nekoliko godina u toku zime "nestalo"je 3-5 srndaca u medalji,sto je za ovako malo loviste ogroman gubitak.
Drugi je razlog opreznost,koju u ovako nemirnim lovistima mora da ima svaki srndac koji planira da ocisti trece rogovlje.Mladi srndaci izlaze lako na nisan i taman kad pomislim da od staraca niko nije opstao,pred samo parenje ili u toku istog pocinju da se pojavljuju.Kao sto rekoh,teren obiluje malim i velikim remizama i samo miris zenke u teranju uspeva da ih izmami na cistinu.U velikoj centralnoj remizi ponovo imamo dva solidna srndaca starosti 3i 4 godine.Podelili su remizu na dva dela a srednji put im je granica.U proteklih 10 godina imali smo prilike gledati vise takvih duela.Najinteresantniji je svakako bio izmedju dva dzina(Hudini i Limun),jedan crven kao sam vrag,a drugi ko sto mu ime kaze,zuckast.
Hudinija sam pratio jer je izlazio u neposrednoj blizini moje ceke,a nazvao ga tako zbog nacina na koji se pojavljivao i isto tako nestajao,a pored zestokog trofeja bio je i telesno jak sa visokim i tamnim rogovljem peharastog oblika.Limun je bio sitniji ali nabijenij sa niskim ali jezivo debelim rogovljem ciji samo vrhovi nisu bili prekriveni ikrom.I jednog i drugog imao sam prilike videti na manje od 50m u sred bela dana kada im iskustvo govori da nema opasnosti.U svitanje i sumrak jednom ili nijednom po sezoni izuzev u sezoni parenja.Limun je zadnji put vidjen u parenju 2011.a mlada grla svetle dlake podsecace nas jos dugo na njega.Hudini je poslednji put vidjen dok smo loveci lisice mini hajkom sredinom februara 2012.naisli na njega kako se odmara,sam na oranju u blizini remize,sa rogovljem u bastu koje je vise nego duplo prelazilo visinu usiju.Da se mene pitalo i da smo imali gostiju,vadio bih obojicu iz lovista dve godine ranije iz straha da im se ne desi to sto im se i desilo i to odmah po otvaranju sezone,jer videti ih posle parenja=nemoguca misija.Verovatno tako razmisljaju i u drugim lovistima pa smo zato prvaci sveta u pucanju mladih,perspektivnih srndaca jer bolje oprihodovati nesto nego nista sto je na duge staze katastrofa.
"moji"na zalost nisu docekali ovu starost(cini mi se da su oba sa slike u opadanju),a imali su masivnije rogovlje.Levi visinom i oblikom lici na Hudinija,ali mu je rogovlje tanje i svetlije,a Limunove stangle bile su duplo deblje sa ikrom skoro do vrha.
Lepi i zreli=teski trofeji
Pozdrav ljudi, hvala za prijem, imao bih par pitanja sa obzirom da sam tek dobio sve potrebne dozvole za lov, a ranije nisam lovio, zanima me šta mislite ovoj kombinaciji. Benelli Lupo i Swarovski Z6
tomo vrbas Offline
· 01.01.2024. 19:30
Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻
Planinko011 Offline
· 01.01.2024. 17:21
Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).
slavaplana Offline
· 15.12.2023. 13:46
Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo što to trpimo.
Hunter_lovac Offline
· 12.12.2023. 23:19
Planirao sam da polozim za dozvolu za pusku ali ja nosim naočare pa me zanima da li ja mogu da prodjem lekarski pregled pozdrav
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:13
Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:10
Pozdrav svima..
Anita Randjelovic Offline
· 11.02.2023. 15:09
Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?
,pretpostavljam da je ovo izlazna rana?
dok pametni popustaju,budale zavladase
na za usko teritorijalnu divljač kakva je srneća, ali je česta pojava.
... ishod može biti drugačiji od zamišljenog 
rekao bih, dobar izbor, preko šeste i dogodine već u većem opadanju ...
