Bez obzira na porjeklo, svi podržavamo interese naših lovačkih kolega iz drugih zemalja kako bi očuvali svoje tradicionalne oblike lova i lovne vrste koje su sve više na udaru kvazi zelenih nevladnih organizacija kaže Žerjav
Direktor stručnih službi Lovačkog saveza Slovenije i podpredsjednik Federacije nacionalnih asocijacija lovaca Evropske unije (FACE) Srečo Žerjav, boravio je nedavno u radnoj posjeti Lovačkom savezu Crne Gore.
Prilikom ovog i ranijih boravaka u Crnoj Gori upoznat je sa našim lovstvom. Kaže da se uvijek vrlo rado odazove pozivu iz Crne Gore, jer mu prija gostoprimstvo, a uz to smatra da organizacija i funkcionisanje Lovačkog saveza Crne Gore zavređuje poštovanje.
Imate izvanredno dobre odnose sa resornim ministarstvom. Zakonske osnove za vaš rad i izvođenje lova su na najvišem nivou, a svijest lovaca o njihovoj ulozi u prirodi svaki dan je viša. Pristupi ka upravljanju divljači su slični, jedino što moram naglasiti je, da kod nas planove pripremaju izvan naše organizacije i istovremeno traže veoma precizno izvođenje sa malim tolerancijama, kako kod odstrijela tako i kod predviđenih radova u lovištu. Jedina stvar, koja bitno odstupa od naših standarda su lovni dani. Za naše lovce bilo bi apsolutno neprihvatljivo, da se lovi samo jedan ili najviše dva dana u nedjelji. Kod nas možemo loviti svaki dan, naravno u okviru lovnih sezona i druge regulative. Jedino zajednički lov vrše se obično od oktobra do januara subotom i nedjeljom kaže Žerjav.
Vi ste potpredsjednik FACE, recite nam nešto više o ovoj organizaciji u čijem članstvu se nalazi 7.000.000 evropskih lovaca?
To je prije svega lobistička organizacija, koja za svoj rad ima vrhunske stručnjake za pojedina područja lovstva i očuvanje prirode. Na putu vašeg približavanja Evropskoj uniji možete ih koristiti za razna stručna mišljenja i pomoć kod formiranja stavova u konfrontacijama sa drugim zelenim nevladnim organizacijama. Istovremeno je to vaša kancelarija u Briselu, koju možete koristiti u svim vidovima. Posebno treba istaći izvanrednu solidarnost lovaca iz podpuno različitih djelova EU, koji, naravno, imaju veoma različite tradicije, navike, zakone i vrste divljači koje love. Bez obzira na porjeklo, svi podržavamo interese naših lovačkih kolega iz drugih zemalja kako bi očuvali svoje tradicionalne oblike lova i lovne vrste koje su sve više na udaru kvazi zelenih nevladnih organizacija.
Lovači savez Crne Gore je punopravni član FACE od 2003. godine, kakva je saradnja i koji su planovi u bućnosti? Što članstvo u FACE-u donosi crnogorskim lovcima?
Po onom što je meni poznato, saradnja vašeg saveza sa FACE -om je odlična na svim nivoima. To će se svakako još produbljiti na osnovu vašeg poziva Upravnom odboru FACE, da održi jedan od svojih sastanka u vašoj zemlji. Poziv je prihvaćen sa velikim zadovoljstvom i tako će svi najznačajniji ljudi te krovne europske organizaciji 24. i 25. juna iduće godine posjetiti Crnu Goru. Sigurno članstvo pojedincu ne donosi mnogo, ali vašem Savezu daje legitimitet i značajno mjesto u društvu 36 zemalja članica.
Na nedavno održanom sastanku u Briselu, u sjedištu FACE, između ostalog, a povodom pisanja nekih naših NVO za zaštitu prirode, razmatrali ste naš Zakon o divljači i lovstvu. Kakve su ocjene?
Na sastanku sa ekspertima FACE za pravno područje prošli smo sva bitna pitanja vaših pravnih osnova i nismo našli apsolutno nikakvih odstupanja od evropskih direktiva i druge pravne regulative tog područja. Jedino pitanje na koje nismo našli pravi odgovor bilo je izvanredno mali broj lovnih dana. Shvatanje Europe je, da smo mi lovci zaštitnici prirode, pa tako naše prisustvo u prirodi znači spriječavanje njene zloupotrebe i zagađivanja. Zbog toga ima vjerovatno smisla promeniti ta ograničenja, ali naravno samo za oblike lova, koji ne prouzrokuju svakodnevnog uznemiravanja divljači.
Tokom boravaka u Crnoj Gori posjetili ste neke naše lovačke organizacije i bili na terenu u lovištima. Kakvi su Vaši utisci?
Priroda je u Crnoj Gori očuvana, pa vam može svako zavidjeti. Tokom posjete imao sam mogućnost družiti se sa lovcima iz dvaju društava i u toku razgovora stekao utiske o dobroj organizaciji i vođenju društva, a takođe i o lovu. Lov goničima je kod vas puno značajniji i popularniji nego u Sloveniji, mada ima područja gdje smo ga i mi, bez obzira na pad populacije zeca, kao tradiciju, održali na visokom nivou. Samo druženje pa i boravak u vašoj prirodi zadržati ću u trajnoj lijepoj uspomeni.
R.K.
Bez prljavih metoda
Možete li nam nešto više reći o djelovanju NVO za zaštitu prirode i njihovoj saradnji sa lovcima u Sloveniji i drugim zemljama Evrope?
Naš savez podpisao je sporazume za pet najvećih slovenačkih saveza nevladnih organizacija, korisnika prirode, koji zajedno objedinjavamo skoro 200.000 članova. Svrha je naravno zajedničko nastupanje prema vlastima sa ciljem zaštite i očuvanja prirode, koja je sve više na udaru.
Na drugoj strani i naš savez je na udaru zelenih ekstremista, koji vjeruju, da je lov samo ubijanje iz užitka. Tu imamo veoma loše iskustvo sa nacionalnom filijalom Brdlife internacional, koji je sa neosnovanom ekstremno negativnom kampanjom protiv našeg saveza prešao sve razumne granice. O tome smo obavestili i FACE i tako preko njega i njihovu matičnu organizaciju, koja se, na žalost, od toga ne ograđuje. Sa sličnim pristupima srećemo se i kod dogovaranja odstrela velikih zvijeri, ali treba reći, da ne upotrebljavaju prljave metode.
JANKO MEHLE U POSJETI LOVAčKOM SAVEZU CRNE GORE
Postavljeno: 31. 08. 2013.
Janko Mehle i Nikola Marković
Nedavno je u posjeti Lovačkom savezu Crne Gore boravio direktor državnih lovišta posebne namjene u Sloveniji, gospodin Janko Mehle i na temu lovstva, dosadašnje i buduće saradnje razgovarao sa predsjednikom Lovačkog saveza Nikolom Markovićem i njegovim saradnicima.
Janku Mehleu ovo nije prva posjeta Crnoj Gori. Ranije ovaj vrsni stručnjak u lovstvu bio je učesnik i prezentant značajnih tema iz oblasti lovstva na naučnim skupovima održanim u našoj zemlji, kao i čest konsultant Lovačkog saveza Crne Gore kada je u pitanju zakonodavno - organizaciona struktura lovstva i druge stručne teme.
Na ovom sastanku predsjednik Marković zahvalio se na dosadašnjoj saradnji i poželio da ona sa Jankon Mehleom i drugim lovnim stručnjacima iz Slovenije bude još veća i plodnija. Slovenija, kako je istakao, prepoznatljiva je po dobro organizovanom lovstvu i očuvanim brojnim populacijama divljači, što je rezultat stručnog rada i ulaganja svih zainteresovanih za razvoj lovstva.
Janko Mehle, konstatujući da je zakonodavno-organizaciona struktura lovstva dvije države Slovenije i Crne Gore, dosta slična, ustalom kao i sa drugim državama u regionu, u ovoj radnoj posjeti Lovačkom savezu Crne Gore ističe da je stručni rad osnov razvoja lovstva naručito kada je u pitanju održivi razvoj divljači. Lovcima dugujemo zahvalnost za očuvanje populacija divljih životinja i oni su nosioci daljeg razvoja divljači i lovstva posebno je istakao gospodin Mehle.
U Crnoj Gori kako je zaključeno na sastanku, potrebno je postojeće proizvodne kapacitete za sitnu divljač proširiti i izgraditi nove iz kojih bi se ona naseljavala u lovišta i na lovu ove divljači razvijati lovni turizam. Neophodno je posticati i razvoj ograđenih lovišta i uzgoj divljači u njima u svrhu lova i korišćenja te razvoja ovog vida lovnog turizma. Razvijati foto-lov kao poseban vid lova i lovnog turizma, zatim razvoj lovnog streljaštva i lovne kinologije i pospješiti organizaciju međunarodnih takmičenja u ovim značajnim segmentima lovstva.
U cilju razvoja lovstva, kao sportsko-rekreativne ali i privredne djelatnosti, edukacije i obrazovanja lovaca i građanstva potrebno organizovati što više predavanja i radionica u Crnoj Gori, na kojem bi uzeli učešća kako domaći tako i stručnjaci iz regiona, još jedan je zaključak sastanka.
Sve su to poznate panorame iz Crne Gore ali ima li nade de se promeni taksa od 100e za unos oruzja u Crnu Goru? Sa tom taksom lovci nema sanse da odu tamo u lov kod prijatelja vec samo ako hoce neku u komercijalu od par hiljada eura. Dobro de, druga je drzava ali se secamo i drugih vremena.
Da dodam za BIH i Hrvatsku je dovoljno cini mi se 30km odnosno 20e a 100e je opravdano samo ako za lovcima idu ekolozi i ciste olovna zrna iz prirode. Ovako ostaje nam samo da u Crnoj Gori slikamo pejsaze do mile volje jer recimo ako je vuk tamo nekih 500e ili lovis DS od 300-500 mnogo je 100e samo da poneses svoje oruzje.
Само мали број црногорских ентузијаста сматра да би окретање ка комерцијалном лову био погодак двије мете. Успостављање закона у црногорским ловиштима значило би додатни импулс за очување прелијепе природе али и могућност отварања нових ловишта са очувањем постојећег фонда дивљачи па чак и насељавање нових комплементарних врста
Побољшање услова у природним стаништима отвара могућност повећања броја дивљачи у црногорским ловиштима тако да већ другу годину имамо повећање бројности домицилног зеца, лисице, дивљих свиња, срнеће дивљачи, дивље мачке, шакала, дивокозе, вука, љештарке, великог тетреба, повремено али сигурно се примјећује присуство риса, повећава се и број медведа, куна и друге дивљачи. Уосталом оно што никако није добро јесте даља импровизација и безакоње у самим црногорским ловиштима а зашта искључиву кривицу сносе најодговорнији људи у Ловачком савезу. Побољшање природних услова и логични прираст и бројност дивљачи не прати друштвена или боље речено, државна брига за очувањем ових природних ресурса.
Перспектива ове дивљачи је ипак обезбијеђена не појачавањем безбиједности и ловочуварске службе већ неким другим факторима. Ако се догоди да држава предузме праве, одлучујуће потезе на очувању и заштити ове племените дивљачи, онда ће Црна Гора убрзо постати резервоар дивокозе у ширем региону. Природни предуслови већ постоје само треба очекивати брзи и правилан потез оних који одлучују. Онда ће и могуће девизни прилив од лова дивокозе бити значајна буџетска ставка у државној, црногорској каси.
Црна Гора, уопште, има вансеријско вриједне природне, климатске и географске услове за развијање ловства као потенцијално важног сегмента у развоју друштва и самој заштити природе. Сви важећи државни стратешки развојни пројекти предвиђају, прије свега, развој и заштиту природних ресурса међу којима ловство заузима посебно значајно мјесто.
Исказивање жеље да се крене у правцу просперитета јесте само почетни корак који, нема никакво утемељење у црногорској традицији очувања природе. Наиме, основни разлог све бољих природних услова и чистије природе није директна активност и резултат рада власти, односно владајућег режима већ, прије и изнад свега, гашење великих индустријских центара и тешке индустрије која је, загађивала и тровала црногорску природну средину. Значи велика економска криза која је проузроковала гашење великих индустријских комбината допринијела је све чистијем ваздуху, водама и земљишту на територији читаве Црне Горе.
Генерални државни план предвиђа развој туризма а у оквиру овог друштвеног сегмента, рачуна се и нова ЕУ законска регулатива која би „порадила“ на очувању природних станишта.
Само мали број црногорских ентузијаста сматра да би окретање ка комерцијалном лову био погодак двије мете. Успостављање закона у црногорским ловиштима значило би додатни импулс за очување прелијепе природе али и могућност отварања нових ловишта са очувањем постојећег фонда дивљачи па чак и насељавање нових комплементарних врста.
Побољшање услова у природним стаништима отвара могућност повећања броја дивљачи у црногорским ловиштима тако да већ другу годину имамо повећање бројности домицилног зеца, лисице, дивљих свиња, срнеће дивљачи, дивље мачке, шакала, дивокозе, вука, љештарке, великог тетреба, повремено али сигурно се примјећује присуство риса, повећава се и број медведа, куна и друге дивљачи. Уосталом оно што никако није добро јесте даља импровизација и безакоње у самим црногорским ловиштима а зашта искључиву кривицу сносе најодговорнији људу у Ловачком савезу. Побољшање природних услова и логични прираст и бројност дивљачи не прати друштвена или боље речено, државна брига за очувањем ових природних ресурса.
Најновија афера која се временски догодила око нове године на планини Голија гдје су пронађени остаци девет одстријељених срна показује не само да је друштвена свијест о очувању дивљачи, непромијењена већ и тоталну друштвену неспособност да овај злочин према природи, разоткрије до краја и да виновнике приведе правди. Анализа овог случаја показује још много других логичних закључака али то оставимо надлежним државним органима који су по принципу корумпирани, политички обојени и неспособни.
Оно што посебно радује искрене и праве пријатеље црногорске природе и ловства јесте повећање броја довокоза.
Ова крупна дивљач се бројчано поправља иако се о њој не води посебно рачуна.
У Црној Гори има изузетних и бројних повољних природних станишта за ову дивљач, која практично и нема природних непријатеља осим криволоваца.
Природни резерват дивокозе јесу масиви Проклетија које чине природну државну границу између Албаније и Црне Горе тако да та чињеница компликује рачуницу о бројности дивокозе на овом простору. Према процјенама зналаца о дивокозама са Проклетија на црногорској страни ове планине и одскоро националног парка чини бројка од око 100 јединки. Иако ову бројку треба узети са резервом јер се стада ове дивљачи неријетко преселе и са друге стране границе. Ни са једне стране нема организоване и ефикасне службе која би ову високу дивљач чувала и очувала од криволоваца из Црне Горе и Албаније.
Провјером бројног стања дивокозе на Комовима, код људи на терену, такође није валидна ни посебно прецизна, јер се одређени број дивокоза налази у Међукомљу, терен између кучког и васојевичког Кома, и по тим подацима у овој години не прелази шест, седам комада иако их прије неку годину није ни било на овом мјесту без обзира на фантастичне природне потенцијале за размножавање и повећање бројности. Али овај терен има посебно повољан терен и за непримјетан прилаз и пир криволоваца тако да је овако мали број ове дивљачи стално и посебно угрожен а ако се зна да држава ни ловачке организације ништа не предузимају на заштити ове племените дивљачи ствар постаје веома озбиљна.
Значајно станиште црногорских дивокоза налази се у кањону Мале Ријеке који се протеже од села Брскута испод Планинице па до Подгорице и ту је, након неколико трагичних криволова, притисак на ове дивокозе, попустио. На овом терену их има око 40-так а близина Подгорице и бројних полицијских снага, чини да су оне, скоро у потпуности заштићене и имају највећи тренд бројности. Прошлогодишњи велики пожари који су се распламсавали и у кањону Мале Ријеке донекле су угрозили ову популацију племените дивљачи. Посматрањем стања у кањону након пожара установљено је да нема штете на бројности дивокоза на овом простору а даље обитавање на посебно повољном терену донијеће све већу бројност али и значајнији квалитет у трофејном смислу.
Ловиште које се „ослања“ на кањон Мале Ријеке јесу Платије, са Крушевачким потоком и Лутовом. Овај стјеновити терен има посебно повољне услове за развој бројности дивокозе које, по објективним процјенама, има око 50 примерака. На овом терену притисак криволова је, такође, веома велики а са друге стране ништа се не чини како би се заштитиле и како би се унаприједило њихово станиште. На сјеверу ових ловних терена налазе се високе стјеновите греде Сињајевине, има доста извора воде, сочне хране, љековитих и ендемичних биљака, букових и црногоричних густих шума и окомитих стијена тако да мала друштвена брига на очувању може резултирати брзим и логичном повећањем бројности.
Кањони Таре и Пиве имају веома значајан број дивокоза. По објективним процјенама у кањону Таре има око 150 грла веома добре и чак трофејне дивљачи, биолошки јаке са веома добрим природним стаништем за ову дивљач. Овдје, осим човјека и малог броја сурих орлова, који нападају млађе јединке, дивокоза нема природне непријатеља. Околина тарског кањона који је, узгред буди речено највећи у Европи, врви од вукова, паса луталица и медвједа али то за саму популацију и бројност дивокозе нема утицаја али магистрални пут и охолост неких припадника државних служби, свакако-има! На довокозе се пуца са магистралног пута Мојковац-Ђурђевића Тара а пуцачи су они који би требало да навише воде рачуна о спровођењу закона. Припадници Агенције за националну безбиједност, високи функционери МУП-а и политичари, који себе сматрају недодирљивим, највише крше закон пуцајући на дивокозе из аутомобила и са магистрале.
У кањону Пиве има мање дивокоза али и више криволоваца и мање заштите. Овдје криволове не само „заштићене“ групе ловаца већ и широки социјални слој вичан криволову и другим непочинствима.
На овој локацији, по процјени неких становника са овог терена, има око 50 примерака дивокозе која деценијама опстаје на том броју без обзира на „атомске“ ударе кроволоваца.
Пивска планина као и Маглић према Републици Српској има у на својим стјеновитим крајевима одређени број ове дивљачи. Посебно дио који се ослања на Маглић али се ту бројна стада дивљачи крећу како према националном парку Сутјеска тако и према Мратињу, селу у Црној Гори. На овом простору има преко 100 примерака дивљачи. Са стране Републике Српске ловочуварска служба гарантује увећање броја ове атрактивне дивљачи.
Најатрактивније мјесто за развој ове дивљачи јесте дурмиторски масив а посебно Шкрчка језера гдје по свим показатељима дивокоза биљежи сталну бројност. Многи људи, љубитељи природе бројали су стадо дивокоза од чак 300 примарака у близини Шкрчког језера док их на Дурмитору има још. Неколико стада око Црвене стијене броје око 100 али и у околики превоја и масива Пруташ такође око 150 примерака. Предпоставља се да на Дурмитору има око 600-800 примерака дивокоза али мање трофејне вриједности од оних уз кањона Таре.
Дурмитор је под будним оком ловочуварске службе јер је тај терен и један од црногорских националних паркова па је дивокози ту обезбијеђена перспектива иако и на том терену има криволова од органа безбиједности-прије свега.
Перспектива ове дивљачи је ипак обезбијеђена не појачавањем безбиједности и ловочуварске службе већ неким другим факторима. Ако се догоди да држава предузме праве, одлучујуће потезе на очувању и заштити ове племените дивљачи, онда ће Црна Гора убрзо постати резервоар дивокозе у ширем региону. Природни предуслови већ постоје само треба очекивати брзи и правилан потез оних који одлучују. Онда ће и могуће девизни прилив од лова дивокозе бити значајна буџетска ставка у државној, црногорској каси.
Душко Секулић
P.S.
"Da bi bio lovac moraš voljeti prirodu a onda moraš voljeti i vuka jer je on njen najdivljiji i najdivniji dio!"- Duško Sekulić
Obrni, okreni poruka za lovce iz Srbije (kao i za turiste) je da bez 2000e u dzepu niste dobrodosli. Pored divokoze i medveda koje zaista treba cuvati u Crnoj Gori postoje i divlja svinja, vuk.. koje bi i mogli ili hteli priustiti za cenu do 500e. a visina takse za unos oruzja od 100e je ta koja odbija. Ali valjda su to i hteli pa zato ja i idem u Grcku na more u poslednjih 20 godina sa tih hiljadu-dve eura a dole vise mesta za nasu estradu koja zna da leba trazi samo na srpskom.
"Ljudi mogu sve"-kaže poneko pametan. Kolega Planinko nijesam baš u potpunosti siguran u Vaše tvrdnje "da ljudi iz Srbije nijesu dobrodošli u Crnu Goru. Govorim u moje i ime velike većine lovaca u Crnoj Gori i smatram da su nam najmiliji gosti iz Srbije i Republike Srpske. Toliko o emocijama. Što se lova tiče i prenošenja pušaka preko državnih granica stoji onako kako ste napisali. Ali!
Ima načina da pušku ne nosite već da je dobijete na poslugu u Crnoj Gori. Eto, uštedjeli smo tih 100 evra i mučnu administrativnu komplikovanu proceduru, zar ne. Da zaključim: lovci i ljudi iz Srbije su DOBRODOŠLI u CRnu Goru!
U potpunosti se slažem sa predhodnim upisom kolege duskav i stojim na raspolaganju kolegama iz Srbije ako budu lovili u CG u pogledu posluge oruzja,naravno u skladu sa zakonom (član 40) (volja li Vam sačmarica ili karabin).
Doborodošli u CG.
Da nasa braca ne pomisle da ih ne volim nego videh lepih slika i upisa pisanih sa velikom ljubavlju pa da podsetim na jednu nelogicnost oko te takse. I ja sam u Crnoj Gori iskljucivo letovao i kada su svi hrlili u Hrvatsku i kada su ponuda i usluga bili jako losi a to meni nije smetalo i znao sam svaku divlju plazicu na primorju a propustio sam u vreme kad smo bili jedna drzava poziv u lov oko Petrovca i u Savniku. Moja greska. Malo me nervira, kao i kod nas, prodaja nekretnina strancima i pravljenje elitistickog dela primorja sada cini mi se u vlasnistvu stranaca a ta elita se sastoji od nasih i belosvetskih lopova i nase estrade. Pod lopovima posmatram i one koji placaju decu pola dolara da sasiju patike a posle te patike prodaju po 100 dolara. Ali da se vratim na lov lepo bi bilo da kad-tad odem na Durmitor u lov sa svojom puskom (mozda na nekog vucka) pa makar i prezalio tih 100 evrica a kada cemo to ne znamo.
Citat> u lov oko Petrovca i u Savniku.
U Petrovcu bi ti lovio samo na rivi posle 24 h tu ponudu si trebao da prihvatis! Savnik bese ono mesto gde ona ekipa iz Djekne jednom ili dva puta godisnje silazi po provijant iz brdske nahije. Ziv sam se istraumirao od tog puta od Niksica ka Durmitoru obaska sto su jedne godine zadnji smet probili pocetkom juna meseca. I ti bi bas tu lovio sa tvojom atletskom figurom stvorenom za alpinizam ma idi begaj . Da ode ko zna kad bi se vratio a mozda bi te vuci i medjdi izeli.
Kолега Планинко о11, љетујте гдје Вам јенајљепше али вратимо се лову. Могли сте "ловити у околини Петровца" али у мало широј околини. Лов у Шавнику је прави зимски лов и тамо има много крупне али и ситне дивљачи. Има и вукова. Има добрих и гостољубивих људи и у Петровцу и његовој околини али и у Шавнику и његовој околини и ловаца. Али ако имате жељу да ловите вука онда имам за Вас један предлог: јави те се Дарку Ђаласану из Плужина, управнику ловишта "Бајо Пивљанину"на моб. +382 69449511 и нека Вам човјек организује лов на вука у Пивској планини. Он то хоће сигурно!
Што се тиче Макса о11 не разумијем сарказам када сеговори о лову у Петровцу и околини. У околини Пероца има ДС, лисице и зеца у завидном броју. Па и шакала и куне. Зашто онда сарказам и иронија? Оманули сте и код Шавника. Тачно је да се ради о ТВ серији "Ђекна још није умрла... " али и заборавили да кажете да од Шавника до Жабљака постоји нови магистрални пут који, до сада није био завијан,а вјерујмо и да неће...
Ко год дође срешће добре и поштене домаћине и одличне ловце који знају да буду гостопримни. Посебно људима из Србије и РепубликеСрпске.
Зашто би било другачије?
И на крају, мислим да је Господин Монтенегрин погријешио када ме је назвао: дускав. Ја сам дусков или јасно- Душко Секулић. Али ово је, могуће, непотребна сугестија јер се просто ради о штампарској грешци...Ненамјерној...
"Ko se iskreno bori za pravdu i istinu, mora biti spreman da se žrtvuje!"
"Dođu, tako, vremena, kad pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati!'' - Ivo Andrić
"Ako Kosovo nije naše, zašto od nas traže da ga damo...? Ako je njihovo, zašto ga otimaju...? A ako već mogu da ga otmu ne znam sta se vec toliko ustručavaju... ?"
Milane imas temu izbor prve puske za pocetnike mada tesko da ce neko nesto smisliti protiv Z6 e sad taj Lupo ne znam.
MilanO Offline
· 15.10.2024. 05:38
Pozdrav ljudi, hvala za prijem, imao bih par pitanja sa obzirom da sam tek dobio sve potrebne dozvole za lov, a ranije nisam lovio, zanima me šta mislite ovoj kombinaciji. Benelli Lupo i Swarovski Z6
tomo vrbas Offline
· 01.01.2024. 19:30
Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻
Planinko011 Offline
· 01.01.2024. 17:21
Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).
slavaplana Offline
· 15.12.2023. 13:46
Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo što to trpimo.
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:13
Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:10
Pozdrav svima..
Anita Randjelovic Offline
· 11.02.2023. 15:09
Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?
. Ovako ostaje nam samo da u Crnoj Gori slikamo pejsaze do mile volje jer recimo ako je vuk tamo nekih 500e ili lovis DS od 300-500 mnogo je 100e samo da poneses svoje oruzje.
.
tu ponudu si trebao da prihvatis! Savnik bese ono mesto gde ona ekipa iz Djekne jednom ili dva puta godisnje silazi po provijant iz brdske nahije. Ziv sam se istraumirao od tog puta od Niksica ka Durmitoru obaska sto su jedne godine zadnji smet probili pocetkom juna meseca. I ti bi bas tu lovio sa tvojom atletskom figurom stvorenom za alpinizam ma idi begaj . Da ode ko zna kad bi se vratio a mozda bi te vuci i medjdi izeli. 
što to trpimo.
