Kolege prelepi Oriksi!!B) Volio bih da Afriku doživim, ali više kroz foto safari, jer nakako mi je iskonska i volio bih da se sačuva što je više moguće, pošto su je imperijalisti vala iscedili do krajjnji granica i još drapaju!!!
MOLITVA ZA LOV
Jesam.
I moja puška i moj pas.
Lovac sam,
al' pravičan.
Kao što Plakida bejaše, čuvši glas
Gospodnji Isusa Hrista,
i posta Evstatije.
Čuvaj me Gospode bože iskušenja
i u pravdi održi me,
da se po zapovedima tvojim vladam
i podari mi plen koji mi i uistinu pripada.
Poštujući tebe, poštujem i tvoje darove,
što njeno veličanstvo priroda ima,
a zavet Gospodu, da ne skrnavim delo
Božjih ruku, dajem i molim
za pušku i mog psa.
Amin.
pa kad to tako ide i sa golicanje i ovo ono ... ću da dogovorU sa Vukom da utepam jednog pitomog ovde kod 25.maja u BGu što da plaćam toliki put pa da gorim tamo na vrućine pa malarije i ostale njine boleštine ...
neznam dali imamo članova koji žive u Africi ,ali sigurno imamedju nama onih koji su bili malo na safariju,pa bi mogli malo i sa nama da podele svoje doživljaje
A sta bi vas konkretno zanimalo kolega?
Zanimljivo je da prilican broj kolega zna i da kaze `pih Afrika` - tamo sve ograda, lako je onima sto imaju pare....
Onda i oni koji su isli malo vise po Africi zacute i cekaju ponovo da odu.
pa ako ima neka slika iz lova,opis dogadjaja,čisto da malo proširimo vidike mi kojima je ona daleko a ako se dodje do para možda se nekom svidi pa ode
Vladimire,postavi još neku sliku,bar one i priče ostaju za nama.... (nisam ovu temu posećivao kako vidim preko 1 godine...pa jel se naš drug S ugojio....)
Afrika
Na pomen Afrike, svakom lovcu se bar malo ubrza puls i krene bujica pitanja. Još od malena, čitao sam svaku Hemingvejevu knjigu, otvorenih usta slušao priče naših poznatih lovaca, čitao članke u novinama. Zaista, prava bujica pitanja, jer je tamo sve drugačije.
Prilika za odlazak na ovakve rajske terene se naravno ne propušta, a ja sam sa nestrpljenjem čekao kraj maja i odlazak u Južnu Afriku. O samom lovištu nisam znao mnogo, osim da je ekipa lovaca koja ide vrhunska i da većinu poznajem odlično.
Zadnjih 12 godina je u vlasništvu mog prijatelja Francuza Patrika Geslina, čoveka neverovatne energije, koji u Afriku dolazi poslednje dve i po decenije, a pored van serijskih trofeja već godinama uspešno lovi lukom i strelom po čitavom svetu.
Lovište Geland Boerdery nalazi se na samoj granici sa Bocvanom, u blizini reke Limpopo u brdovitoj oblasti Lephalale. Posle dugog leta, usledilo je oko 5 h vožnje po vrlo kvalitetnim putevima. Ni ta daljina nije nam teško padala, jer po izlasku iz Johanesburga, ređali su se neverovatni predeli. Prvo otvorene doline, pa blago zatalasani predeli oivičeni manjim planinama, sa neverovatnom žutom travom , usamljenim stablima i gustišima. Zatim su sledila brda. Dosta kamena, gustiši i poneki manji vodotok.
Pri samoj vožnji, mogla se videti divljač, obično impale i divlje svinje, a ja sam kao u nekom snu primećivao i glasno komentarisao većinu viđene divljači, pomalo u neverici da sam ipak stigao tamo gde želim.
Do samog lovišta i našeg kampa vodio je prav, prašnjav put. Na njegovom kraju, našao se predeo iz snova dobro uređeno domaćinstvo, lepa dvorišta, bungalovi, vozila, velika kuća sa terasom i trščanim nadstrešnicama. Domaćini su nam supružnici Andre i Alma Van Niekerk. Njihovi sinovi Arno i Andre junior su neverovatni vodiči. Divni i jako ljubazni ljudi, naviknuti na život u ovom prilično surovom predelu.
Nije bilo puno vremena za odmor. Već smo se spremali za popodnevni lov. Euforija i adrenalin su me držali poprilično ! Bio sam spreman za par minuta, punim plućima udisao suv afrički vazduh i uživao u novim i nepoznatim zvukovima, koji je bilo čini mi se milion !
Vodič mi je ovoga puta bio moj prijatelj i u neku ruku domaćin Zoran Barnjak. Ovaj izuzetan lovac je do sada lovio po celom svetu, ima neverovatnu kolekciju trofeja, a lovište poznaje kao svoj džep, jer ovde sa Patrikom lovi godinama. Njemu je na ramenu bio Blaser R 8 u kalibru 300 win mag, dok sam ja nosio sjajni karabin Sako 85 u kalibru 270 WSM. Posle naporne vožnje kvadom, krenuli smo ka sektoru 3, koji je vodio kroz brdski deo lovišta. Nisam mogao da uživam u pejzažima, jer je čitav teren ovog velikog lovišta prekriven sitnim rastinjem bušom, a jedini pogled pucao je sa brda niz put koji je pravo vukao čini mi se u beskraj
Sve je ovde novo, drugačije, surovije....sve živo bode i grebe, čak i većina najmanjih travki. Zvukova i dalje prilično, tragovi divljači u sitnom pesku na putu pomalo čudni. Iskren da budem, koliko sam se naprezao da vidim divljač toliko sam gledao po zemlji za svaki slučaj zbog zmija. Jer , kolika je prednost lovišta zbog brdskog dela i odsustva opasnih insekata, tolika je i mana jer ova brda i kamenjar dom su najopasnijih otrovnica na svetu, poput crne i zelene mambe i naravno kobre i kako mi utešno rekoše još desetak vrsta gadnih otrovnica. Naravno, zimski je period, jutarnje temperature su oko nule i ne viđaju ih intenzivno, a svakako da nije ni malo prijatno kad se nalazite u takvom okruženju.
Ovaj deo lovišta ima par uređenih pojilišta. Voda se crpi sa dubina od 100 do 120 metara i zadržava divljač u sušnom periodu. Oprezan prilazak i praćenje vetra koji nas je prosto izluđivao svojim variranjem se podrazumevao. Bilo je prilično naporno, jer u samom lovištu ima dosta morki, koje su prilično bučne i jako lako poplaše ostalu divljač.
Pešačili smo kilometrima, a mene je Zoran prosto iznenadio kad je naglim pokretom čučnuo, pa legao na put. Istog sekunda uradio sam isto, očekujući da će se nešto desiti. Oriks drug ! reče Zoran. Gde mislim se, ne vidim ništa. Njegova sjajna moć zapažanja ovoga puta je došla do izražaja , pa je na priličnoj daljini video oriksa kako stoji uz ivicu puta. Pokušavao sam da bolje osmotrim, na šta je on žučno reagovao i kroz zube mi tiho rekao mani gledanje, pucaš kad ti kažem. Stavi tu praćku, evo ti moja puška. Brzo mi je namestio teleskopske nožice koje inače stalno ima na pušci, a ja sam zauzeo klasičan sedeći stav i čekao njegov znak. Međutim, oriks se nije pomerao sa ivice puta. Tek posle čini mi se čitave večnosti krete na proseku. Ne njega, mlad mužjak. Ne ni ovog, tuci trećeg, stroga plećka ! Imao sam jasnu metu, a moćna tristotka je grunula u afričkom bušu. Oriks je skočio, podigao desnu nogu u stranu kao jelen i počeo da se vrti u krug. Šok, neverica, zbunjenost ! Nisam bio siguran u ništa iako je Zoran rekao dobar pogodak !. Kroz glavu mi je u sekundi prošla ona čuvena priča da se oriks pritaji, pa lovce i vodiče koji mu priđu može gadno povrediti oštrim rogovima, pa ko će ga naći u ovom gustišu staništu zmija...... Repetirah istog sekunda i saših mu još jedan metak tik iza uveta. Moćna životinja pade istog sekunda.
- A jesi ga pogodio svaka ti čast. Vidiš ti šta je tristotka, nema tu drug da ode, pao bi i od prvog reče mi nasmejani Zoran. Daljina je bila prilična, nešto preko 200 metara. Dok sam radoznalo zagledao trofej, hteo sam da poletim od sreće ! Činilo mi se da je to šampion sveta sa onolikim rogovima. Nisu me zanimale ni ranije priče drugova o inčima, veličinama, mojim zahtevima pre samog lova. Ovo je bio moj prvi trofej i zaista divljač za poštovanje i dugu priču. Pogodak je bio savršen. Niska plećka, pravo u srce, dok je zrno RWS EVO odlično uradilo zadatak za koji je namenjeno.
Usledio je naporan povratak u kamp, večera kraj vatre i prepričavanje doživljaja iz lova. Ostali članovi bili su uspešni. Odstreljen je jedan lep bradavičasti vepar i ženka gnua.
Za jutro smo imali plan lova na impalu. Moj vodič ovoga puta bio je mladi Arno, dečko koji je odrastao na ovom imanju i koji neverovatno čita tragove i poznaje navike divljači. Impala mi je bila poseban izazov. Parenje je bilo u punom jeku, svuda su se čuli specifični zvukovi mužjaka, međutim, divljač se teško viđala. Tek treći izlazak narednog jutra u sektoru 1 mi je doneo željeni trofej. Naime, svaki put smo bili u blizini divljači, nekada i na pedesetak metara, ali osim par mladih mužjaka, jedino što bi videli su pozadine životinja u bekstvu kroz žbunje. Tako je bilo i tog jutra . Vratili smo se pomalo razočarani, Arno je objašnjavao ocu situacije, a iskusni Andre je seo na kvad i želeo da pomogne oko lova. Jer u delu lovišta gde je buš ređi i gde ima dosta trave tu je najveća koncentracija impala, a na čitavom tom terenu dominira lepo brdo na čijem je vrhu Zoranova čeka i sa koje pogled puca na prostrane gustiše. Arno i ja smo se ponovo kretali kroz gustiš, vrućina je bila prilična, glasanje mužjaka intenzivnije. Na nekih 600-700 metara iznad nas bio je Andre, koji je osmatrao i navodio nas prema divljači. On ih je mogao videti kao na tacni, a mi ni 50 metara ispred nas ! Jednog momenta, Arnova motorola je otkazala! Baterija ili šta li već, uglavnom bili smo bez radio veze, a jedino što nam je ostalo je da kroz dvogled pratimo pokrete iskusnog lovca na steni. To je tek bilo pomalo smešno ! Ne čujemo ništa i dalje na radio vezi, onaj sa visine žučno gestikulira, a mužjaci se čuju imao samo osećaj gotovo svuda!
Mladi ali iskusni Arno me je odveo do jednog malog puta koji proseca nizijski deo lovišta. Svo vreme smo imali divljač oko nas, ali ni š od šanse za pucanje. Ovoga puta nosio sam Sako M85 u kalibru 270 wsm, na kome je bila optika Cajs Diavari 3-12x56. Taman kad smo krenuli niz put, Arno se brzo popeo na termitnjak, osmatrao kratko, sjurio se niz njega i namestio mi štap za pucanje. Iako umoran od neverovatnog kontrasta, jutarnje hladnoće i jutarnje vrućine, kilometara kroz gustiš i stalnog osmatranja ima li gde zmija, bio sam spreman za hitac. Nije potrajalo ni desetak sekundi, na putu se pojavilo nekoliko ženki koje su brzo ušle u gustiš, dva mlada mužjaka koja su isto tako nestala u tri skoka i poslednji izuzetan mužjak impale. Znao sam da nemam puno vremena. Krst končanice bio je na plećki, a sekund posle pucnja, životinja se propela, karakteristično pokazujući pogodak i nestala u gustišu. Čestitam ! Reče Arno na engleskom, karakteristično skidajući kapu. Zagrlih ga, primih čestitke, pa ubrzanim korakom ka mestu nastrela. U glavi mi je bilo samo da nije previše otišao. Bio sam pesimista bez razloga, jer je divljač ležala tik u gustišu pored puta. Slikali smo se mnogo puta, primio čestitke i od Andrea koji je u međuvremenu stigao i prokomentarisao aaa Putin (tako me je odmah prozvao) dobar si ! Dva pogotka, oba u srce. Ma takvi smo ti mi odakle dolazim rekoh mu uz smešak.
Narednih dana tragali smo za velikim kuduom. Neko ga zove afričkim jelenom. Stvarno je impresivna životinja sa oko 400 kg težine i moćnim spiralnim debelim rogovima. Morali smo paziti i na to ovde je prošle godine odstreljen kudu koji je bio trinaesti na listi svih vremena u Južnoj Africi. Plaćen je poprilično, a vodiči su locirali jednog isto tako impresivnog koga smo Zoran i ja videli u sam mrak prve večeri po povratku iz lova. Zaista je bila ogromna životinja, a trofej neverovatan ! Drug, sve možeš ovde odstreliti ali nemoj njega ni slučajno ! Patrik ga čuva zbog priploda, zadržao se ovde zbog velikog broja ženki, neće ga pucati naredne 3-4 godine, reče mi Zoran pred polazak.
Vodič mi je i ovoga puta bio Arno, a mi smo imali sjajnu lokaciju na čeki kraj pojila. Puška ista Sako 85, kalibra 270 wsm, municija Vinčester CXP3. Dan se polako bližio kraju, a ja sam pokušavao da ponešto vidim kroz jako male otvore na čeki. Afrička divljač ima odličan vid i otvori su jako mali i nezgodni. I za pucanje i za osmatranje. Kako je vreme odmicalo, na pojilo su prvo došle morke, pa gomila grlica, pa krmača sa prasićima, pa jedan mladi vaterbok. Najednom srce mi zaigra kao ludo! Kudu! Jedan, drugi, treći..... Izlazili su kao po komandi. Šest sjajnih životinja. Očekivao sam znak, dozvolu.... Ma jok, ništa. Tiho, gotovo nečujno Arno reče da su mladi. Ma kakvi mladi, vidi ti rogova, svaki je bre lep i velik mislim se. Napokon izađe ogroman mužjak, karakterističnog tamno braon vrata. This one reče Arno....Auh kako srce radi ! Ma kakvi radi, lupa kao ludo. Uzimam vazduh, ma kakvo uzimanje vazduha duvam kao vepar ! Alajd što duvam i ja, i Arno se uzbudio isto kao ja! Taman sam hteo da pucam, međutim najveći mužjak se uskomeša sa ostalima, udari rogovima na jednog do njega a ostali se uz karakterističan zvuk udarca uskomešaše i nestadoše u gustišu. Zevao sam kao šaran na suvom, gledajući u oblak prašine kraj pojila, pokušavajući da nekako očima vratim životinje koje su nestale. Arno je žustro sišao sa čeke i krenuo samo njemu znanim putem. Znao sam da nemamo puno vremena, sumrak samo što nije. Objasnio mi je pokretima gde da odem, uzeh štap za pucanje i polako se namestih. Shvatio sam šta želi da iz gustiša pokrene divljač ka putu. Međutim, ni njega ni kudua. Dok sam se mahinalno okretao, videh ga kako dolazi sav zadihan i nečujnog hoda. Poveo me je napred na manju čistinu, a kao u najneverovatnijoj priči veliki kudu se ubrzo pojavo u laganom hodu. E to tek ne mogu da opišem. Znam sve šta treba da uradim , savetovao sam mnoge, ispalio puno metaka....alopet srce, adrenalin.....savladah se nekako, naciljah lako nisku plećku ogromne životinje. Pucanj me trže, a kudu poskoči, neobično zavrte repom i nestade u gustišu. Videh ozaren pogled mog vodiča i opet u neverici primih čestitke. Vrlo brzo mi je objasnio da to uvrtanje repa znači kraj ove kapitalne divljači. Našli smo ga u gustišu uz samu ivicu puta. Neverovatna životinja. Boje, veličine, trofej. Nastade problem, kako ga namestiti za slikanje.... Vrteli smo ga nekako u krug. Težak, ogroman. Pukoše mi pantalone od naprezanja. Gomila slika, ovo je ipak bilo nešto posebno! Te večeri smo proslavljali duboko u noć. Zoran je odstrelio sjajnog kudua 2 km južnije od nas, Nikolas prelepu impalu, a Žerom jako dobrog vepra. Na kraju smo svi završili u bazenu, koji onako hladan odlično trezni ovakve kao ja bez neke naročite kondicije kad je piće u pitanju. Naravno da ujutru nisam ni ustao niti želeo da idem. Euforija, utisci, listanje slika, sve je to potrajalo. Naredni dani ostali su za još neverovatnije doživljaje lov divljih svinja, obilazak farme lavova, poziranje sa krokodilom.
Afrika svakako pruža nezaboravne doživljaje i trofeje.Hvala na opisu Vladimire,proživeo sam doživljaj sa tobom (koliko je to moguće),,,nadam se da će biti još
Milane imas temu izbor prve puske za pocetnike mada tesko da ce neko nesto smisliti protiv Z6 e sad taj Lupo ne znam.
MilanO Offline
· 15.10.2024. 05:38
Pozdrav ljudi, hvala za prijem, imao bih par pitanja sa obzirom da sam tek dobio sve potrebne dozvole za lov, a ranije nisam lovio, zanima me šta mislite ovoj kombinaciji. Benelli Lupo i Swarovski Z6
tomo vrbas Offline
· 01.01.2024. 19:30
Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻
Planinko011 Offline
· 01.01.2024. 17:21
Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).
slavaplana Offline
· 15.12.2023. 13:46
Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo što to trpimo.
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:13
Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:10
Pozdrav svima..
Anita Randjelovic Offline
· 11.02.2023. 15:09
Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?
B)
što da plaćam toliki put pa da gorim tamo na vrućine pa malarije i ostale njine boleštine ...
ĆIRKO PA JEL TI NEZNAŠ DA U INDJIJU IMA DJUNGLA?
što to trpimo.
