Vlado, odlični upisi! Zamolio bih te samo da pojasniš stavku
"Grla koja su krupne konstutucije a vode jedno ili dva sitnija laneta" .
šta možemo reći o takvim grlima i koji su razlozi za odstrel?
Theory is nice to think about; facts determine the truth.
matora, krupna srna. Kratak i jak vrat, glava cesto belja. Nazire se i par ``roscica`` od pola santimetra recimo. Takva grla su starija od 8 godina, kasno dobijaju lanad, teze ih odgaje i odstrel istih je ispravan.
Moze li neko da proceni (a da se ne pozove na lovne osnove) fond srnece divljaci u Srbiji. Mozda nije mesto u ovoj temi ali i nije toliko off topic.
SUMO kaže:
matora, krupna srna. Kratak i jak vrat, glava cesto belja. Nazire se i par ``roscica`` od pola santimetra recimo. Takva grla su starija od 8 godina, kasno dobijaju lanad, teze ih odgaje i odstrel istih je ispravan.
Druže hvala na upisima , vrlo stručan , edukativan i "UPOZORAVAJUĆI"
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
Daki,DakiNajbolji metod je po ukusu.Stare su žilave..,a mlade se lakše svare.Nakon višegodičnjeg iskustva se uđe u štos i manje greši pri proceni.
stojkuki to niko živ nemože(sem možda Nemaca),zato se pomoli Bogu i veruj stručnim procenama.
pozdrav svima koji su uključeni u temu. Kod gospodarenjem lovištima gdje je potrebna srna za "gulaš" najbolji rezultati se postižu kada se odstreljuju samo muška grla. takvim odstrelom brzo se dolazi do velikog broja srneće divljači, ali omjerom spolova većim od 1,5:1 brzo dolazi do degradacije trofejne vrijednosti srnjaka, jer tada i mladi i tjelesno slabiji mužjaci dolaze u priliku da se pare. Kod pravilnog gospodarenja jednako je bitno vršiti selektivni odstrel oba spola i svih dobnih struktura. To je lakše reći nego ostvariti u praksi i za to je potrebno svakodnevno osmatranje srneće divljači koje nije ni teško provoditi budući da su teritorijalno vezane. Kod odstrela krupne srne sa sitnim lanetom treba voditi računa da se zaista radi o starijoj srni jer sitno lane može biti posljedica neke njegove bolesti npr upala pluća, kožni štrk (ugrk) ili nedostatak hrane (oranice9, oštra zima isl. Najsigurniji znak po kome ja raspoznajem staru srnu su "gladne jame" tj. udubljenja na slabinama, tanji vrat u odnosu na jako tijelo i sijeda glava sa velikim klempavim ušima bočno malo obješenim. Do sada se vjerovalo da samo srnjak prenosi dobre nasljedne osobine na potomstvo i dosta se polagalo na selekciju srnjaka, dok se tek u posljednje vrijeme DNK metodom došlo do zaključka da se većina gena kapitalnog roga prenosi materinskom linijom. o tome je dosta pisao dr Antun Alegro iz Karlovca (HR). mi u posljednje dvije godine u predjelima lovišta gdje se viđaju kapitalni srnjaci štedimo sva ženska grla i vršimo pojačan odstrel svih neperspektivnih mužjaka i pratimo promjene na trofejima. o tome ćemo imati bolje rezultate tek za 3-4 godine. Što se tiče bolesti najbolje je sva uginula pronađena grla poslati na analizu, što naravno košta, ali se može dobiti lova od nadležnog ministarstva. U slučaju bilo kakve zarazne bolesti potrebno je izvršiti odstrel sve srneće divljači u krugu 5km od izvora zaraze. to je jedina djelotvorna metoda za sprečavanje širenja bolesti, već iduće sezona srne će se raširiti na to područje.
Uvazeni kolega,
rad sam da diskutujem sa nekim ko prati, analizira i ostalo.
Krenimo redom. Jeste da mi je u planu knjiga ``lov srndaca`` koja ce obuhvatiti sve od selekcije, genetike do samog lova, ali do tada mozemo i na ovaj nacin pricati i razmenjivati iskustva.
Licno sam stava da je cista glupost odnos polova 1:1.
Mi ga u Srbiji nemamo. Ko to tvrdi, u cistoj je zabludi. Otkud nam onda srndaci u klasi od 160 do 180 cic poena? Cisti, prirodni i to svake godine.
Kakvih sve ima po tavanima, ne smem ni da pricam. Od ponekog sam dobio sliku. Imam i jednog od 790 gr na slici naravno.
Pogresna je tvrdjnja da ``telesno slabiji srndaci degradiraju trofejnu vrednost``.
1. Ko iole malo zna o lovu srnece divljaci, do sada je video da ni jedan mali ne sme ni da priviri teritoriji trofejno mocnog srndaca od 15.3. do kraja oktobra, pod uslovom da ovaj matori dozivi kraj oktobra. U parenju mladi da pridje srni u parenju?! Idi begaj, goni ga matori kao crnog djavola.
Takodje, pa sta i ako upari?! To sto je mlad i telesno slab, ne znaci da on nema dobru genetiku. Tu nema pogreske. Jer on nema ``losiju genetiku`` kada je mlad i slabiji, nego kada napuni 4-5 godina i postane srndac za ponos.
Osnovni problem je sto nemamo pojma o roditeljima i precima tog grla. Moze se po rogu znati da je neki srndac sin ili unuk nekog dominantnog srndaca sa tog terena, ovako ne. Srna tek nikako.
Ko je verovao da majka nema udela u prenosenju genetike? A JOOOOOJ ! ! !
Normalno da treba stedeti sva zenska grla. Koliko je srna od vrhunskog oca/srndaca uparenih sa odlicnim srndacima palo tokom ``selekcije`` pa ko to moze da dokaze?
Jos bi pisao, al` nemam vremena. Srdacan pozdrav kolegi.
ps
nedavno u jednom lovu u donjoj Saksoniji pricam sa iskusnim Svabom. Oni peglaju mnogo lanadi, svih kategorija. Kaze ipak im se popravlja trofejna vrednost.
kazem - postovani kolega, mislim da ste u zabludi. Vi ne mozete znati od kog je oca musko lane i kakvo ce ono biti za 3-5 godina, vec ispunjavate planove pa pucate i lose i osrednje. Da li ste sigurni da ce od mlade srne koja ima vrhunsku genetiku i jako dobrog srndaca osrednje lane biti totalni skart ili srndac za ponos za 4-5,6 godina?
Mislim da je drugo u pitanju. Sta, pita lovac znatizeljno.
- Pa sami ste mi rekli da imate mnogo manje lovaca, sve je vise starijih, za mlade je skupo, ne stizete da ispunite plan odstrela a i mladi nece da pucaju na lanad.
I?
Pa ova lanad koju ne stignete da odstrelite ipak dozive da se pokazu u punom svetlu pa zato imate bolje srndace...
Ustade jedan do njega, posle saznah da je ing.stocarstva i vlasnik velike farme, zagrli me pa rece - ovo mu govorim 20 godina, on nece da me slusa........
To sto rade Nemci isto kopiraju(rade) i Austrijanci. Dokazano da je Lovacka populacija u proseku sve starija!Obicno u jesen-zimu na udaru su samo zenska Lanad. Za muske uvek postoji nada da ce nesto od njih ispasti, ali zbog toga ujedno sa druge strane trpe i stradaju kvalitetna zenska Lanad.Sve u cilju da se ispuni plan i uzme sto vise love za prodato meso. Misljenja sam a i tako dosta drugih misli i smatra da lanad moraju dobiti godinu ili dve fore da pokazu svoj kvalitet ili nasledjenu genetiku. Posle toga nema vise krede ili fore. Mada kod nas dosta se gresi time sto uvek se prvo odpuca pa tek posle proceni vrednost.
Srna pucana 2010.
Vodila dva telesno slaba muska Laneta.Sa kilometar se videlo da ima izrazito obesene slabine, nije bila prikljucena nijednom coporu.Na kraju ispalo da je bila prava za odstrel.Moram priznati da Lanad nisu odstreljena, mada su trebala, barem jedno.Ali rec zakupnika lovista je poslednja.
Bez da ulazim u diskusiju jer nisam kompetentan, redovno postavljam sebi pitanje oko ove teme.
Odstrel lanadi. To mi je nekako ... Nikada nisam odstranio lane ili tele jelenske divljaci. U svom laickom i nestrucnom razmisljanju smatram da treba pustiti podmladak da odraste i pokaze se.
Kao sto malopre rece nikada se ne zna koji je otac. A uvek moze i da se desi da od dobrog oca i prosecne majke bude odlican primerak. Nije samo genotip. Ima i fenotipa. A tu do izrazaja dolazi gazdovanje lovistem. Hranjenje, so (koju na zapadu zamenjuju kockama, lizalicama jer nije tu samo so vec ima i mikroelemenata ...), kvalitet samog lovista odnosno habitata ...
Lanad neka sanitarno odstreljuju namenski, samo ona bas losa, po pravilu struke, ... Ako bas mora.
A lovacka populacije jeste sve starija iako se to moze nazvati i nekom posledicom standarda. Sve je manje para za neka zadovolljstva ne samo kod nas nego i u inostranstvu. Sa druge straneveliki je uticaj tzv zelenih koji lovce nazivaju ubicama, zaboravljajuci na njihov doprinos ocuvanju prirode. Nije ta stvar bas jednostavna.
Zadnjih nekoliko upisa su bez obzira na poneke oprečne stavove vredni pažnje,ponajpre što se konačno oseća novi talas razmišljanja i saznanja,naime stara škola sa ovih prostora i princip koji je dugo tretiran kao pravi, je čini se na klimavim nogama.Pojam uzgojni odstrel je svakako termin koji se koristi za određenu radnju,koja je više odraz gazdinskih potreba i u pravcu je dobijanja optimalne(željene) strukture populacije.U toj priči se čini da je akcenat na trofeje,što po vokaciji treba da odražava kvalitet populacije.Naravno pogrešno.
To traženje trofejne divljači.često ume da skrene pažnju sa možda bitnijih....a povezivanje sa genetikom je najverovatnije uzaludan posao u divljim populacijama.Tačnije manipulacija protoka gena je u tim uslovima nemoguć,bar ne do nivoa u kom bi smo znali šta se dobija na kraju.Ovo se odnosi i na telesne osobine,pa recimo pojava telesno slabih mladih, pre ukazuje na lošu godinu,poremećene stanišne uslove itd.,a ne genetsko nasleđe.Naravno ovo je kompleksna tema i rado bih učestvovao u razmeni mišljenja,ali predlažem da se ide segment po segment da bi se došlo do kvalitetnije diskusije.
uvažene kolege, drago mi je što ste se uključili ozbiljno u diskusiju. U svom prvom pisanju nisam mogao opširno objasniti sve stavove našeg uzgojnog gospodarenja. ja sam član lovačkog društva gdje se posve drukčije lovi od ove metode koju sam naveo, a koju provodim kao stručna osoba u državnom komercijalnom lovištu, gdje se ni jedan srnjak ne odstreli, a da prethodno njegove fotografije na kompjuteru nisu detaljno pregledane. Zrele kapitalne srnjake radije odstrijeljujemo godinu poslije, nego prije, što je u lovačkom društvu neizvedivo jer kada neko vidi dobrog srnjaka makne ga što prije dok nije naletio na drugog lovca. Slažem se sa kolegama da tjelesna masa nije u proporciji kvalitete roga, nego je bitna i prehrana, jer tek kada tijelo zadovolji potrebu za mineralima dolazi do punog razvoja rogova i dobivanja mase, što daje kvalitetu trofeja. kod odstrela lanadi (koji obavezno treba provoditi) ostavljaju se fizički jača sa pretpostavkom da mogu lakše preživjeti zimu i predatore. Mršava lanad su često bolesna i odstrel je takođe preventiva za suzbijanje ev. zaraznih bolesti. kod omjera spolova većim od 1:1,5 jak srnjak, istina, tjera druge srnjake, ali se pri tome i umara, sam čin parenja traje nekoliko dana sa jednom srnom, tako da ga nakon toga u borbi može nadjačati tjelesno jaki srnjak sa škartnim rogom, a vilaš ga može čak i smrtno ozlijediti.
Svedoci smo godinama I decenijama da se kod nas kaže kako neumemo,nesprovodimo..,,kvalitetno ovu gazdinsku meru.Ali evo šta kažu neki izvori : Bez podataka o višegodišnjem stvarnom brojnom stanju populacije srna i njenog polnog i starosnog sastava, u jednom lovištu nije moguće ni najboljim lovnim stručnjacima propisati odgovarajuće mere uzgoja i racionalnog korišćenja srna, a isto tako nije moguće dati ni smernice gazdovanja čime bi se moglo osigurati trajno visoka i kvalitetna produkcija srneće divljačiPa da bi se ovo sprovelo,potrebno je da svako lovište ima po jednog stručnjaka koji bi se bavio tim pitanjem.Zašto?Da bi se prikupili svi potrebni podaci, potrebno je svakodnevno praćenje lokalne populacije I jedinki, a navedeni-traženi podaci nisu dovoljni .Recimo tu treba dodati važnost praćenja telesnih vrednosti kod svake populacije posebno i prikazati kakav uticaj ima telesna težina na trofejnu vrednost, uspeh u oplodnji (broj zametaka), uspeh u rastu lanadi te kakvo značenje imaju ove veličine prilikom selekcijsko-uzgojnih mera. Primer : Telesna težina lanadi u par ravničarskih lovišta na leglu se kreće od 1020 g. do 2680 g., dok dnevni prirast lanadi iznosi 122 g Lanad u jesen dostižu u šumskom staništu 65 % srednje ostvarene telesne težine rasplodnih grla, a u poljskom staništu 69 %. Mlada grla u šumskom i u poljskom staništu dostižu prosečnu težinu od oko 20 kg, što mladim ženkama omogućava ulaz u parenje. Kod rasplodnih mužijaka se dostizanje 2425 kg pokazalo značajnim za daljnji razvoj trofeja, a kod rasplodnih ženki za srednji broj zametaka. Istraživanja na tim lokalitetima su potvrdila nekoliko važnih stvari za gazdovanje srnećom divljači: telesna težina lanadi pri porodu, brzi rani rast lanadi, stopa smrtnosti tokom prvih meseci života, telesna težina s kojom lanad ulazi u svoj prvi zimski period , telesna težina rasplodnih ženki, plodnost ženki, telesna težina rasplodnih mužijaka, trofejna struktura mužijaka.Šta nam ovo govori.Rekao bih da je težina bitan momenat u gazdovanju ovom vrstom,po tim merilima.Međutim ćesto bacimo oko na zapadne zemlje gde je brojnost ogromna, a telesna masa manja, trofejna vrednost procentualno beznačajna,Mislimo li da oni neznaju da rade te poslove selekcije trofeja, genaIli su im staništa loša..ili znaju nešto što mi neznamo? Verujem da su samo izračunali šta im je bolje (isplativije) imatiali neka to bude lično mišljenje.
Šta ustvari znači uzgojni odstrel I kolika je njegova stvarna uloga?
Reklo bi se odstrel grla koja koja po nekim merilima odstupaju od standarda za jednu vrstu..,zavisno od uzrasta, pola, gazdinske starosti, zdravstvenog stanja...sa krajnjim ciljem dovođenja populacije u optimum, koji je čovek (čitaj : Lovna privreda) odredio za cilj, nametanjem svojih standarda I interesa.Nadalje se sve to raščlanjuje I tumači,kroz određena saznanja,da bi se došlo do modela koji bi garantovao pravilno izvođenje ove radnje.Naravno ovo lovci prihvataju kao pravilo I bar teoretski prihvataju,nesumnjajući u ispravnost istog,ali hajde da probamo sagledati suštinu
Recimo rogovlje je kao što rekosmo neka prva asocijacija pri pomenu ove radnje,valjda zbog trofeja koji donosi dobit LU,a lovcu prestiž među kolegama.Međutim da zađemo u suštinu : Rog je potpuno samostalan organ čija je jedina svrha najuže povezana sa periodom parenja, a I tada igra specifičnu ulogu.Po prirodi, rog služi za šepurenje pred ženkama, a razgranatost (parošci) sprečavaju teže ozlede pri sukobima I tu je kraj priče. Znači nema odbrambenu ili bilo kakvu drugu svrhu.Uopšteno starost je glavni faktor koji tačno određuje kako će rogovi rasti i razvijati se u veličini, a zatim ishrana, tj. pravilan I pravovremen unos potrebnih materija za održavanje tela, te rasta rogovlja.Održavanje i rast tela jedinke, imaju prednost nad rastom rogova (što reće zmaj). To znači da muška jedinka koja nije u dobrom fizičkom stanju (opšte fizičko stanje, telesna težina, bolest, ozlede..), neće dostići svoj puni potencijal rasta rogovlja,zbog crpljenja materija u funkcionalnije svrhe.Ovo je naročito važno u prvoj godini,kada se zbog nekog nedostatka potrebnih hraniva lane slabije telesno razvija,a kasnije to uglavnom nemože da nadoknadi . Pritom pri prenaseljenosti dolazi do povećane pojave dugmetaša i zbog učestalijeg proganjanja od odraslih što ih dodatno iscrpljuje(pomenuo bih da ovome po logici treba dodati I vukove) .Ovo međutim I dalje neukazuje na lošu genetiku ili takozvanu lošu populaciju, kako neki tumače.Već sa smanjenjem brojnosti I poboljšanjem ishrane,za nekoliko godina se može doći do dobrih trofeja I povećanja telesne mase.Kasnije prema sadašnjem stepenu saznanja najveći uticaj na rast I masu rogovlja imaju ishrana,vremenske prilike,bolesti,ozlede..pa često pojedina grla stradaju I nepotrebno,.Naime u praksi je teško sagledati sve okolnostia potrebno je poznavati svoju populaciju
Nadalje genetska struktura određuje gotovo u potpunosti simetriju I oblik rogovlja,a genetsko poboljšanje rogovlja je izuzetno teško i često se precenjuje, tako da bi se pre moglo pričati o selekciji specifičnih osobina rogova kroz kontrolisan uzgoj. Ovo je donekle moguče zbog načina života srna tj teritorijalnim navikamaali ranije rekosmo da ni to nije tako jednostavno u divljini, kada recimo dva laneta, na relativno malom prostoru mogu imati različite očeve,a posebna je priča kakav i koliki uticaj ima majka.Iako se navodi da većinom provode život na 10-200ha u zavisnosti od stepena boniteta staništa, radijus kretanja srneće divljači takođe obično iznosi od 0,8 do 10 km.Pritom ženka održava teritoriju od sezone do sezone a recimo mužijaku u šumovitom planinskom staništu razni faktori mogu uticati na teritorijalno kretanje i njegovu teritoriju,čak tokom cele godine, a uopšteno teritoriju prema istraživanjima može održavati do tri godine, retko duže.
Nedavne studije takođe pokazuju (čak i u populacijama sa dobrim starosnim strukturama), složenost u pokušaju genetskog poboljšanja divlje populacije,pa najbolje što možemo da učinimo je balansiranje, tj. dovođenje populacije u uravnotežen odnos sa njihovim staništem.
Takođe je dosadašnja selekcija pod znakom pitanja, jer smo svedoci da se svake godine iz lovišta izlučuju,baš ta takozvana najkvalitetnija muška grla, znači oni koja bi trebali da ostave te dobre gene a pritom im je još najčešće starosna struktura ispod tražene ciljne starosti (što spomenu SUMO). Po važećoj logici bi se ostavljanjem najzrelijih mužijaka u populaciji što je više moguće, mogli opustiti i pustiti prirodu da se pobrine za ostalo.O ovome se raspravljalo I pre više godina, ali se pravdalo činjenicom da su ti dobri trofejni već ostavili svoje naslednike,što je u najmanju ruku diskutabilno I dovodi do kontraverzi sa drugim segmentima ovakvog gazdovanja, ali
Pitanje je i šta ustvari lovcima znači taj trofejfinansiski priliv? Ok, u lovištima koja to žele,ali mislim da I našim lovcima treba ponuditi što jeftiniji odstre (I time smanjiti ilegalni odstrel),što se može postići koncetrisanjem na veću brojnost ove divljači, pritom trofej treba da bude uspomena na uspešan lov, koji je suštinski odraz lovačkog umeća, a ne platežne moći. Malo skrenuh sa selekcije, ali morah jer vrhunsko rogovlje samoj divljači neznači skoro ništa, a navodno je ona epicentar priče Povezano sa trofejom, možemo naći bodovne sisteme koji definišu relativni stepen jačine,kvaliteta,tipičnih i atipičnih rogova postupcima za merenje,(CIC,SCI, Boone i Crockett, Pope & Young ) ali to neodslikava prirodan odraz vrednosti rogova ili jedinke,već razliku tumačenja tih vrednosti. Itd,itdOvo napisah zbog neubedljivog vrednovanja značenja trofeja za populacije papkara preživara uopšteno-pa I srneće divljači
Dovođenje populacije u pravilan dnos polova je takođe komplikovan posao.Recimo ko može u tipičnom staništu da zna kakav je odnos polova za tekuću godinu pri određivanju broja ženki ili mužijaka za odstrel.Rekao bih da se to najčešće radi na osnovu prethodnih saznanja ili iskustava(utvrđuje se unapred,na osnovu pretpostavki),a ne činjeničnog stanja.Pa I takoU Vojvodanskim lovištima sa velikim golim površinama zimi je to relativno izvodljivo,ali u većim šumskim kompleksima I reljefnim kontrastima???.Preko 30 godina se ispituju činioci koji utiču na odnos polova mladunaca parnoprstaša, pa se nadam da to možemo da koristimo I za srne,pri proceni dešavanja I predviđanju odnosa polova. Dosadašnja istraživanja jelena pokazuju da postoji znatna fluktacija u odnosu polova neke populacije,a najčešće su vezane za trofičke uslove.Uhranjene ženke češće daju muške potomke,a na ovo utiču nasledne osobine,ali i klimatski uslovi.Takođe pri gustini populacije do 5 grla na 100ha muška telad je 60% ukupnog podmladka.Već veća gustina(15 na 100ha) daje odnos 50- 50.potomstva.Kod srna je da odnos polova pri rađanju uobičajnih 2 mlada 1 : 1. Istraživanja u lovištu Barajevska reka (2007.) su pokazala gubitke lanadi od 24, 59 % od ukupnih gubitaka u populaciji. Prosečna plodnost je bila 1, 54 embriona po gravidnoj srni, a realni prirast po polno zreloj srni varirao je od 0,65 - 1,11 lanadi. Inače prirast po polno zreloj srni se kreće od 70 do 120 %, a realno se može reči da je 1,1. Ovo je važno,jer poznavanjem ovih parametara se može bitno uticati na odstrelne kvote pri određivanju odnosa polova,starosne strukture.. za odstrel.Na zapadu se recimo omaška od 10%,smatra ogromnom.
Neke podatke sam dodao da bi veći broj lovaca shvatio da određivanje strukture odstrela nije baš jednostavna radnja,a nepravilni odstrel,zaista može proizvesti niz negativnosti na populaciju.Pritom smatram da dosadašnji model ima manjkavosti I da treba pretrpeti određene izmene.I naravno ovo rečeno je samo segment - naznaka, pa sam verovatno dosta toga propustio..Dapa kako u staništima gde ima vuka sprovoditi uzgojni odstrel.???Sam čin odstrela I pravilna procena grla koja se odstreljuju je tehničko pitanje, a kako se vrši uz stručnog pratioca,ili samo stručna lica(ko će više da ga zna???) mislim da netreba ni spominjati,mada priznajem tu sam tanak,jer valjda pod pojam uzgojni odstrel spada I sanitarni I trofejni ipa ko onda kada,kakosme da lovi.Udavih I vas I sebe,ali možda ponešto pomogne temi.
Idalje ne dobih odgovor na pitanje koje sam postavio a tice se proce e brojnisti srnece divljaci.
A malo i o odstrelu. Pre petnestak dana sam pricao sa kolegom iz madjarske koji mi kaze da se kod njih jelen npr odstreljuje onda kada se proceni da je dostigao maksimum i da je krenuo u opadanje tj da naredne sezone nece dati kvalitetniji trofej. Opet sa druge strane u par privatnih lovista npr u francuskoj predvidjaju za svako grlo stanje za sledecu godinu na osnovu fotografija i pracenja. Kvalitet rogovlja su drasticno podigli pravilnom ishranom i puno hvale nekakve lizalice koje zamenjuju valjda so. Kazu da je to bolje od obicne soli ... Ali tamo i nije poenta u rogovlju vec u lovu uspehu u lovu a teofej pride.
No hajdemo natrag na brojnost. To je osnov. Da divljaci ima.
stojkuki,sama reč procena označava da nije u pitanju tačan broj...u krajnjoj liniji to je nemoguće.pa se koriste razne metode prebrojavanja...da bi se došlo do te procene.....Lovno privredna osnova je praavni akt na osnovu kojeg se lovi i smernica je za odredjeni broj godina.Ne znam na šta ciljaš pa pitaj preciznije.,a procena je da imamo oko 120.000 srneće divljači....što se tiče odstrela jelena,zavisno od lovišta,mislim da smo tu bar ispred francuza...pozdrav
Nešo odličan tekst..kao i što smo i navikli od tebeB)!!
Sad bi ja malo dodao...u lovištu gde sam ja član imamo zaista lep broj srneće dvljači, ali trofejna vrednost je dosta slaba..po rečima Lovnika Laze Šarca (kojeg priznam kao poznaovca ove divljači) glavni uzrok tome je prevlik broj srna u odnosu na brojnost srndaća. I ja lično se slažem sa tom konstatacijom, ali nemogu se oteti dojmu da i trofejni i sanitarni odstrel, treba da bude u službi uzgojnog odstrela!! Po meni svaki srndać koji se smatra zrelim za odstrel treba da dočeka sami kraj sezone, pa da se izluči iz lovišta, a ne čim počne sezona udri najjače!! On kao teritorijalac ima mogućnost da ostavi potomstvo i te godine, a oni srndaći koji su perspektivni mogu da istrpe i taj mesec dva dok ovaj još vlada..iako će i oni verovatno napariti pokoju srnu!! Znači po meni sezonu treba krenuti sa odstrelom grla koji su slabije vrednosti i onih koji su škart, prestareli itd...znači što ja kažem unovčeni škart!! Srne u zimskom periodu posebno na pristupačnim terenima treba pomoću prihrane i solišta što više grupisati i posmatrati..obavezno je po meni da se izluče bliznad koja su slabija, kao i srne koje su ostarele..mislim da i grla koja su vodila po troje lanadi te sezone također treba "izvući van", jer tu ima više štete nego koristi!! Omer bi po mom mišljenju trebao težiti izjednačenosti polova, a odstrel trebaju voditi lica koja znaju šta imaju na terenu i koja znaju proceniti grlo!! Također slažem se sa nešinom konstatacijom da trebamo kao nacija da odredimo smernicu daljnjeg uzgoja, tj. dali težimo većoj brojnosti ili većoj trofejnoj vrednosti (što je po meni daleko teže postići) srneće divljači!!
MOLITVA ZA LOV
Jesam.
I moja puška i moj pas.
Lovac sam,
al' pravičan.
Kao što Plakida bejaše, čuvši glas
Gospodnji Isusa Hrista,
i posta Evstatije.
Čuvaj me Gospode bože iskušenja
i u pravdi održi me,
da se po zapovedima tvojim vladam
i podari mi plen koji mi i uistinu pripada.
Poštujući tebe, poštujem i tvoje darove,
što njeno veličanstvo priroda ima,
a zavet Gospodu, da ne skrnavim delo
Božjih ruku, dajem i molim
za pušku i mog psa.
Amin.
Samo pitam nista vise .... zelim u svojoj glavi da uporedim brojnost sa nekim zemljama koje se nazivaju srndacima bogatim ... Samo to nista vise. Ovi tekstovi su mi vrlo interesantni ali much to hi za mene. Ja sam samo ... lovac.
MOLITVA ZA LOV
Jesam.
I moja puška i moj pas.
Lovac sam,
al' pravičan.
Kao što Plakida bejaše, čuvši glas
Gospodnji Isusa Hrista,
i posta Evstatije.
Čuvaj me Gospode bože iskušenja
i u pravdi održi me,
da se po zapovedima tvojim vladam
i podari mi plen koji mi i uistinu pripada.
Poštujući tebe, poštujem i tvoje darove,
što njeno veličanstvo priroda ima,
a zavet Gospodu, da ne skrnavim delo
Božjih ruku, dajem i molim
za pušku i mog psa.
Amin.
Da. Ah ta Austrija zemlja daleka ... toliko manja od Srbije a toliko bigatija u svemu ... pa i u fondu divljaci.
Upravo mi je to i bila intencija pitanja. Da se shvati da se pravilnim radom u lovstvu, pravilnom edukacijom i razvojem svesti kod lovaca dodje kroj jednu ili dve generacije lovaca do toga da se i u Srbiji zemlji bajnoj, u lov moze ici sam, bez lovnika kome se samo javljas. To sam video doziveo, i u predhodnim postvima na to aludirao. Da ostane nesto generacijama koje dolaze.
Kada se ima onda se na to i pazi. Dok ga nema, ... ma kuj ga sisa kad gi nema (mala sala).
u poredjenju sa 300.000 odstreljenih srndaca u Austriji fond od 120 pa neka je 200.000 komada srnece divljaci u Srbiji izgleda smesno. Zaista smesno i ta cinjenica poziva one kojima je to posao da se ovim problemom pozabave ozbiljno.
Sto cu ponovo zapitati vise sebe, kao laika, koji razmislja pisuci ovaj post.
Cemu odstrel lanadi, izuzem onog koji se odnosi na bolesne. Hajde da se napravi akcija da se zabrani odstrel srna na dve, tri godine osim onog koji je u funkciji odzanja ravnoteze brojnosti i sanitarne kontrole. A ne kad dodje jesen, udri raspali po Srnama. Dajmo vremena toj vrsti da poveca svoju brojnost.
Opet podvlacim ovo su zaista samo razmisljanja jednog laika.
Pozdrav ljudi, hvala za prijem, imao bih par pitanja sa obzirom da sam tek dobio sve potrebne dozvole za lov, a ranije nisam lovio, zanima me šta mislite ovoj kombinaciji. Benelli Lupo i Swarovski Z6
tomo vrbas Offline
· 01.01.2024. 19:30
Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻
Planinko011 Offline
· 01.01.2024. 17:21
Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).
slavaplana Offline
· 15.12.2023. 13:46
Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo što to trpimo.
Hunter_lovac Offline
· 12.12.2023. 23:19
Planirao sam da polozim za dozvolu za pusku ali ja nosim naočare pa me zanima da li ja mogu da prodjem lekarski pregled pozdrav
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:13
Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:10
Pozdrav svima..
Anita Randjelovic Offline
· 11.02.2023. 15:09
Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?
Najbolji metod je po ukusu.Stare su žilave..,a mlade se lakše svare.Nakon višegodičnjeg iskustva se uđe u štos i manje greši pri proceni.
što to trpimo.
