Srna je najbrojniji predstavnik visoke divljaci u lovistima srbije. Pasirena je u sredogorju,planinskim I nizinskim sumama cele evrope o velikog dela azije. Kod nas srna je autohtona divljac.
Telo srna je vitko I nezno gradjeno. Vrat je umereno dugacak, a glava skracena I suzena. Imaju velike crne oci umiljatog pogleda, ispod kojih se jedva primecuje mali nabor kao ostatak zagrzljalog suzista. Usi su im podugacke I pri kraju malo usiljene,nos zaokruzenmusne gole I crne sa odebljalim zvalama. Noge su im tanke I vitke sa crnim papcima. Rep srna je nevidljiv ali kad se odstreljena divljac odere, vidi se da se kicmeni stub zavrsava malim izrastajem. Imaju 32 zuba a nemaju ocnjake. U lovistima sa dobrom I raznolikom ishranom srndac poraste oko 1,3m u duzinu,0,80m u visinu,a moze da bude preko 30kg tezak. Zenka je nesto neznija I laksa. Srne imaju leti kratku krutu dlaku rdjastocrvenkaste boje,koju pred zimu zamenjuju sivosmedjom I duzom. Oko repica cela povrsina pokrivena je leti I zimi belom dlakom,sto srnama daje norocito lep izgled. Poznati su slucajevi sasvim pelih srna ,,albina a jos cesce se nadju pojedine srne sasvim tamne boje. U lovistima sa blagom klimom srne menjaju u prolece dlaku panije nego u hladnijim planinskim krajevima. Lanad I mlade srne dlaku menjaju pre starih srna,koje nekada zimsko krzno nose do maja.
Srna skace,pliva,njusi,vidi I cujee odlicno. Nema zucne kesice kao ni jeleni pa joj se zuc direktnim kanalom izliva u creva. Moze da zivi oko 15 godina.
Muzjak srndac nosi rogovlje obicno samo sa dva paroscica. Rogovlje je u donjoj polovini izbrazdano I ukraseno bisernim ikrama,a pri dnu ima razvijene ruze. Po nekada,ali vrlo retko,izraste rogovlje I srni,ali to ne mora uvek biti znak jalovosti. Poznati su slucajevi da I rogata srna void lane.
Prvo rogovlje srndac dobija na sledeci nacin: u petom mesecu starosti oktobru-novembru primeti se da se ispod podignute koze na celu razvija roziste,na kojem izrastu mali siljci. Ovi siljci kada probiju kozu nisu presvuceni dlakavom navlakom,a porastu samo do 3cm u visinu. Kada srndacu otpadnu ovi siljcici,izrastu mu preko zime iste godine roscici presvuceni dlakavom navlakom visoki oko 8cm. u apriliu-maju,kada rogovlje otvrdne,koza se osusi,pa srndac cesanjem o mlada stable I grmove skida navlaku ispod koje se ukazu zuckasti roscici. Ovo rogovlje srndac nosi do kasne jeseni,a pocetkom decembra ih odbacuje. Na ovom tankom rogovlju bez ikricastih ukrasa jedva se moze primetiti u korenu pojava ,,ruze. Srndac sa ovakvim rogovljem se zove ,,silas. Cim zarastu rane na mestu odbacenog rogovlja I koza obraste roziste,pocne da se razvija novo rogovlje,presvuceno dlakavom navlakom. Ovo drugo rogovlje ima jedan parozak okrenut napred,u donjoj polovini je malo izbrazdano,ima malu ruzu I posuto je biserastim ikrama. Srndac odbacuje ovo rogovlje krajem oktobra ili u novembru,sto zavisi od klimatskih prilika I uslova ishrane. Srndaca sa ovakvim rogovljem nazivaju ,,vilas. Kad srndac odbaci ovo vilasto rogovlje,rozista mu malo odebljaju,a ispod dlakave navlake pocne da se formira novo,trece rogovlje. Ovo rogovlje koje ima dva paroska, srndac cisti I odbacuje na isti nacin kao I drugo. Po pravilu,svo poznije rogovlje zadrzava oblik sa dva paroska,a srndaca koji nosi ovakvo rogovlje zovu ,,sesterac. Samo izuzetno srndacu izraste I treci parozak, a po nekad I cetvrti. Pri dobroj ishrani I uredjenim solistima cesto se drugo rogovlje razvija kao ,,sesterac. Rogovlje ,,sesterca je u donjoj polovini izbrazdano,ima lepe ruze koje se sastavljaju I posuto je krupnim biserastim ikrama. Usled raznih povreda nastaju I kod srndaca kao I kod jelena,razlicite nepravilnost,zakrzljalosti I formiranju gabastih rokovlja,tzv.perike. ovo gubasto rogovlje pojavljuje se kao posledica povrede polnih organa. Poznati su slucajevi da je I stara srna imala unakazeno napola gubasto rogovlje. Gubasto rogovlje ostane stalno u bastu,guba raste sve vise pa nekada preraste celu glavu,oci I nozdrve,pa dovodi do gusenja zivotinje.
Velicina I lepota rogovlja srndaca zavise od klimatskih prilika,nadmorske visine I uslova ishrane,znaci da se uredjenjem hranilista moze mnogo da utice za njihov razvoj. Rogovlje starih srndaca postaje tanje,slabije,ima slabo israsle paroske I posuto je sitnim retkim ikrama.
Srne se najradije zadrzavaju u sitnim sumama I u branjevinama blizu livada I obradjenih polja. Predvece,u sumrak I rano u zoru,srne izlaze na pasu na sumske cistine I livade. Najradije pasu slatku livadsku travu I mlado zito,rado brste pupove I mlado lisce imele,topole I kupine. Zimi kad padne sneg,prednim nogama raskopavaju beli pokrov I traze hranu.
Parenje u nizijskim lovistima pocinje polovinom jula,a u planinskim pocetkom avgusta,I traje 14 dana. Nagon srne za parenjem traje 3-5 dana, a srndac je sposoban za oplodnju od maja do decembra. Za vreme parenja, dok kod srne traje nagon, ona doziva srndaca tankim kratkim glasom ,,fi-fi. Oplodjeno jajasce lezi posle parenja u materici u stanju mirovanja(embriotenije) I tek oko polovine decembra pocne da se razvija I raste. Bremenitost posle ovog letnjeg parenja traje oko 280 dana. Utvrdjeno je da srne koje se nisu parile u julu mogu po nekad da se pare I u novembru-decembru. Kada je parenje zimi, oplodjeno jajasce se odmah pocne razvijati u materici,pa se I ove srne lane u isto vreme,u maju-junu,kao I srne koje su se parile u julu-avgustu. Bremenitost srne koje su se parile zimi traje oko 165 dana.
Krajem maja ili pocetkom juna srna olani u mirnom sipragu jedno,cesce dvoje,a po nekad I tri laneta. Da srna nebi morala da napusta lanad radi ishrane,ona popase svu travu I pobrsti sve grane u blizini gde se olanila. Kada lanad ojaca,izvodi ih na pasu I ne ostavlja ih dok ne odrastu. I ako nije potpuno odrasla,srna je sposobna za rasplod vec u drugoj godini. Srne mogu da obole od svih bolesti kao I jeleni.
U plsninskim krajevima srne progone vuci,a mladu lanad napadaju lisice, divlje macke,orlovi I kune. Zimi kada se na snegu pojavi led I pokorica,stradaju srne od preloma nogu,a jos cesce se dogadja da ih na poledici pohvataju vukovi.
Srne se love:
a) vabljenjem za vreme parenja i
b) cekanjem na visoko postavljenoj ceki u blizini staza kojom prolazi divljac.
Upotrba pasa gonica nije dozvoljena u lovu na srne,jer oni razgone srne daleko izvan lovista,gde obicno postanu plen nesavesnih lovaca.
Najinteresantniji je lov na srne u doba parenja,vabljenje. Lovac se obicno smesti na ceki,ali tako da ima dobar pregled celog terena. Kada dodje na mesto sa kog namerava da vabi srne,mora da ostane miran oko 10-15 minuta da srndac ako je cuo dolazak,zaboravi na opasnost. Lovac na ceki narocitim piskom-vabilicom-podrzava glas srne. Vest lovac,koji je ranije naucio ritam I duzinu piska,nece dugo cekati. Mladji srndaci, koji nisu pored srne,vec kod prvog piska skoce sa lezista I u brzom skoku podju u pravcu ceke. Stariji srndac,ciji je sluh ostriji a I opreznost veca,vec laganije prilazi. Ako se srndac vec pari, nece krenuti prema vabilici.
Kad lovac cuje da se nesto krece,ne sme da zove-vabi. Mora biti miran. Posle duze pause,pisnuce kratko jos jednom,onda opet duze vremena mora biti miran. U cekanju prave orijentacije srndac je toliko uzbudjen I uznemiren da izgubi osecanje podmetnute varke,pa ce se posle sledec piska u skoku naci pred zapetom puskom.
Najpogodniji su za lov na srndaca sa vabilicom topli dani u drugoj polovini jula izmedju 10 i 11, I 16 i 17 casova.
Ako se srndaci love sa visoke ceke,lovac treba da je na mestu najkasnije do 17 casova I da mirno ceka do divljac ne izdje na pasu. U slucaju da divljac ne izadje,lovac mora mirno da se udalji da ga nebi primetio srndac koji je zadocnio da ove veceri izadje na livadu gde ga je lovac cekao.
Kad covek ide na visoku ceku, treba uvek da nosi dvogled da moze divljac da posmatra I oceni da li se sme odstreliti ili ne iz uzgojnih razloga. Kada je lovac utvrdio da je srndac krzljav, ne jednakih,uskih I glatkih rogova sa slabim paroscima ili nosi dug one pravilno rogovlje,kao periku,ili ako odrasli srndac nosi ,,sila, odlucice da ga odstreli.
Zdrave,jake I dobro razvijene srndace treba loviti samo posle parenja. Pri lovu se mora paziti da se u reviru ustanovi pravilan odnos izmedju muzjaka I zenki I da divljac bude u dovoljnom broju. U lovu na srndace koristi se samo puska kuglara(lovacki karabin). Nisani se u plecku ako je srndac okrenut sa strane prema lovcu. Srne se ne smeju gadjati puskom sacmaricom.
eto da se malo zagrejete,jer sezona pocinje za par dana sledece bi trebalo da bude za jelena,ali ako vas nesto drugo vise interesuje vi kazite
imao sam i za zeca,ali nisi procitao pa u sustini ja to sve znam jer sam morao to da naucim,ali je ovo prepisano,jer ja iz glave ne bih mogao bas ovako da srocim
To sve sto znas je super stvar i za lovca a posebno za upravnika lovista ili neko drugo strucno lice(lovocuvara ,volontere...)kad bi mi svi znali toliko imali bi puno vise divljaci i bili bi mnogo savesniji licno ja neznam ni pola od toga
ne mora toliko da se zna,ali bar neke osnovne stvari,a ne samo da ima dva roga i to je to! ne brini se,nisi jedini a sto je najgore ljudi nece ni da uce,ja kad kod mene pricam neke stvari o divljaci mene lovci prave ludim!
e,da je samo kod tebe tako bilo bi lepo,nego je to u vecini udruzenja,bitno je da se pukne i da se odstreli a sad kako i sta se odstreli to je manje bitno...
Nenad_franc, odlični postovi, i ovaj i prethodni o zecu!
Drago mi je da si pomenuo da se srne ne love goničima, bilo je polemike na forumu o tome.
Aca81, lovočuvari više ne mogu biti volonteri, po novom zakonu o divljači i lovstvu, nego samo profesionalni, sa položenom licencom, i stalno zaposleni u LU.
hvala lalo pa strogo je zabranjeno srnecu divljac loviti kerovima jer se divljac uznemirava i tera iz lovista,a ne mozes ni da vidi u sta pucas dok je divljac u trku,tako da se srneca divljac lovi cekanjem na pasnjacima gde je vec divljac primecena!
Džaba ja govorim to isto, ljubitelji goniča hoće da me razapnu Goniči rasteruju svu divljač, ne samo srneću! Gde god se lovi goničima, posle nekoliko godina lovišta su prazna.
Nastavi samo sa sličnim postovima, kao što su ovi o srni i zecu. Pisao si i o divljim svinjama Vepar dolazi na red od 1. maja...
lalo radim na tome,poceo sam da kucam za jelena za ostale vrste divljaci su skoro neophodni odgovarajuci kerovi,ali na srnecu divljac nikako ali kad se vode gonici na d. svinje,oni takodje jure i srnecu divlajc,i svako ko kaze da njegov ker ne juri srne,taj ili laze ili mu ker nista ne tera(do duse mozda i ima neki takav ali ja ga jos nisam video).
Lepo je kada covek prizna B). Imali smo jednog sto je prepisivao ali nije hteo da prizna. Samo pisi i citaj jer znanja nikada dosta.
Citam sa uzivanjem tvoje postove!
lovac stari,nemam potrebe da lazem jer ne odgovaram za ocenu mislim mogao bih ja i svojim recima da napisem,ali ne bi bilo ovako opsirno i lepo objasnjeno,vec bi samo ukratko napisao sustinu,a mislim da je lepse ovako!
Cvele kaže:
Lalo, kako loviti divlje svinje? Markerima, ili mozda cunjavcima ? postoje divljaci koje se moraju loviti gonicima ;)
Cvele, lovimo mi DS, još kako! A lovimo i sve ostalo. Lovimo DS pogonom, ili sa čeke. A od kerova uglavnom NLT i brakovi. Dakle, tragači! E sad, ti bi trebao da znaš razliku izmedju goniča i tragača, ali nisam siguran u to.
Ako ti misliš da postoji divljač koja se MORA LOVITI GONIČIMA, onda grešiš, i to debelo. Podigneš DS, pustiš goniča da ih juri po lovištu, a ti lepo sediš i slušaš sa kog brda se čuje ker, i kad će da ti natera divljač na cev? I to tako mora, i nikako drugačije? Eeee Cvele, Cvele...
Tvoj gonič, dok jurca DS, usput razjuri sve živo, i zeca i srnu i fazana i jarebicu i svaku drugu živuljku. Divljač se lepo preseli na mirnije terene, i onda imaš posle par godina lova sa goničima prazno lovište. A reci mi samo, koliko puta si čuo da gonič pojuri zeca, srnu? I ovde na forumu je bilo takvih postova! Da se ne lažemo... Pa se posle čudite kako nema divljači.
Ja imam ovo mišljenje, i ove argumente. Koji su tvoji argumenti?
Obrati samo pažnju na ton svog posta, i ne ismevaj ničije, pa ni moje mišljenje. To nije lepo za jednog omladinca.
Tek treba da postaneš čovek i lovac, nauči da saslušaš i uvažiš i nešto drugo osim onog što ti želiš da čuješ. Možda i naučiš nešto.
Za početak, nauči da je ovo tema 'Lov na srndaća', a ne tema o goničima ili o lovu DS.
Kao sto rece Lala ne idite previse u of topic!
A ja cu samo dodati drzite se teme;).
Ovaj neperspektivni Srndac je odstreljen prvog maja prosle godine. U to vreme tek mali broj starijih grla je poceo menjati zimsku dlaku!
Za par dana ili tacnije od 16 ujutru pocinje nova sezona, za mnoga udruzenja je vazna zbog Turizma i priliva pozamasnih novcanih sredstava.
Ima li najava za turiste po vasim udruzenjima?
U mom udruzenju nazalost( ili na srecu) nema lovnog turizma na srnecu divljac ali cemo nas osamdesetak krenuti od 14.5. na crvenog princa i ja vec imam "srnecu groznicu".
Lalo, ja vidim da je ovo tema ,,Lov na srndaca'' ali vi ste prvi poceli o gonicima, tako da cu ja morati da vam odgovorim. Kod mene postoje maltene 2 tipa terena, na kojima se posebno lovi divlja svinja a posebno zec, fazan.... To je prvo, a sto se tice gonica, kada ga pustis i cujes kako oblajava svinje, ti neces cekati da ih on ,,natera na cev'', vec se postavljas na onom mestu na kome ocekujes prolazak(iskusni lovci na svome terenu znaju svaki kamen, pa i putanju). Razlika izmedju gonica i tragaca je, kol'ko ja mislim da se tragaci i ne pustaju s' povodca, vec idu s' lovcem i daju znake ako ima divljaci, dok gonici idu po trag divljaci, i tacno se zna kakav ,,glas'' ispustaju u koliko idu po tragu, ili su nasli divljac i koju(po ucestaloscu lajanja). A da zaboravio sam da kazem, ni mi gonice ne pustamo kada udjemo u teren pa svi odvezani, vec ih vodimo na povodcima, i kada se naidje na neki trag(u glavnom se vidi dali je svinjski ili srneci) i pas pocne da reaguje znamo da je nesto skoro proslo, onda se prati na koju je stranu otislo(posto lovimo na maltene samoj granici sa Bugarskom), pa ako se utvrdi da tragovi ulaze kod nas, opkoli se taj deo, i ako nema izlaza, lovci se postavljaju, a pas pusta u nutra, i za cas se cuje ono dooom, doooom ja se izvinjavam sto sam ovo napisao na ovoj temi, ali sam osecao potrebu da odgovorim gosn' Lali, i na neki nacin se odbranim, zahvaljujem!
Milane imas temu izbor prve puske za pocetnike mada tesko da ce neko nesto smisliti protiv Z6 e sad taj Lupo ne znam.
MilanO Offline
· 15.10.2024. 05:38
Pozdrav ljudi, hvala za prijem, imao bih par pitanja sa obzirom da sam tek dobio sve potrebne dozvole za lov, a ranije nisam lovio, zanima me šta mislite ovoj kombinaciji. Benelli Lupo i Swarovski Z6
tomo vrbas Offline
· 01.01.2024. 19:30
Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻
Planinko011 Offline
· 01.01.2024. 17:21
Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).
slavaplana Offline
· 15.12.2023. 13:46
Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo što to trpimo.
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:13
Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:10
Pozdrav svima..
Anita Randjelovic Offline
· 11.02.2023. 15:09
Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?
sledece bi trebalo da bude za jelena,ali ako vas nesto drugo vise interesuje vi kazite 
pa strogo je zabranjeno srnecu divljac loviti kerovima jer se divljac uznemirava i tera iz lovista,a ne mozes ni da vidi u sta pucas dok je divljac u trku,tako da se srneca divljac lovi cekanjem na pasnjacima gde je vec divljac primecena! 
Goniči rasteruju svu divljač, ne samo srneću! Gde god se lovi goničima, posle nekoliko godina lovišta su prazna.
Lov je za mene život =))) 
što to trpimo.
