Dal je moguce?
Samo ne znam da li si primetio da ima 2 vrste, prve su pronadjene na livadi a druge u sumi.
Nisam isao tamo, ovaj put sam bio u blizini ali na pitomijem terenu.
Bio sam na livadama koje su okruzene sumom...
A one loge su oko 1-2 km udaljene odatle, mada to je sve povezano i veoma blizu.
Nasao sam bas dosta tragova zivotinja, i bas sam mislio da sam u delu u kom zive divlje zivotinje kao sto su srne, zecevi i svinje.
Nasao sam mesta gde se svinje valjaju u blatu, zecji izmet na sve strane, nasao sam u sumi neki izmet koji lici na ljudski ali je losa slika ispala itd
Ovakav teren je bio:
Velika većina nas lovaca dođemo u period kada nam psi ostare , pa se raspitujemo i tražimo naslednike naših vernih pomagača. Traje to poduže , jer svako kuče koje gledamo upoređujemo sa starim psima , i retko se desi da nas na prvi pogled osvoji . Moji psi sad već matori penzioneri , ostavili su traga kako u mojim , tako i u pričama i sećanjima mojih drugara. Posle dužeg traženja i iščekivanja , da li će iskrsnuti koje kvalitetno leglo potomaka mojih pasa , odlučim se i nabavih kuče . Dvomesečni štenac konstantno je pod lupom i stalno na jednoj strani vage , dok su na drugoj svi ostali psi . Znam da je pomalo nekorektno prema njemu , ali navikao sam da imam dobre pse i ne bih da se blamiram ubuduće. Posle rasprave oko toga da ću nabaviti još jednu kujicu da ih imam u paru , žena me je pitala do kada mislim da se bavim lovom. Tada sam čvrsto bubnuo sedalnim delom leđa o ledinu .Veliki razlog tome su i moje već poodmakle godine i to će verovatno biti moj poslednji lovački pomoćnik. Elem kuče je u dvorištu , svakodnevno ili uči nešto novo ili ponavlja gradivo , vrlo je pažljiv i dobar učenik, ali do sada nije bio u situaciji da naleti u lovištu , na najomiljeniju divljač - fazana. Nije da ga nisam vodio , svuda gde sam mislio da ćemo naleteti na prelepog reponju , ali mrka kapa. Setih se poslednjeg aduta , dugo čuvane tajne o fazanskom raju , u samom gradu. Tu tajnu sam samo retkima otkrio , iz straha da se ne proširi i da se uništi fenomenalan teren za obuku , a nije u lovištu i praktično nadomak kuće. Radi se o novosadskom Gradskom zelenilu. Nekada na samom kraju grada, nekih po mojoj proceni oko dvadesetak hektara prelepog parka , oaza okružena sa svih strana , kilometrima ulica i hiljadama kuća. Kako se grad širio tako su nicale kuće i ulice oko Gradskog zelenila. Pored ograde lepa livada sa malko višom travom koju omeđava kanal pun lepe bistre vode. Sa druge strane livade, ograda , pa lepo uređen prolaz duž ograde, da radnici mogu lako otpremati sadnice i geometrijski pravilno uređenih leja sadnica. Tu se gaje velike količine različitog ukrasnog grmlja i drveća koje se posle rasađuje po gradskim ulicama. U proleće sve se šareni od raznobojnog cveća , pa kad prošetaš prolazom između leja , imaš osećaj da si u rajskom vrtu , što zbog cvetova što zbog mirisa. Među tim lejama uvek se šepurilo pedesetak fazana i njihovih koka . Izgradnjom kuća u okolini fazani su se povlačili u mir oaze , gde su se gnezdili izvodili piliće i odrastali. Pošto više nisu imali gde da odu , to im je ostalo kao poslednje utočište. Pre petnaestak godina , znao sam otići samo da prošetam tim bajkovitim delom grada , da nije onog strogog rasporeda po vrstama sadnica sve bi ličilo više na maštu , nego na stvarnost. Moje pse sam upravo tamo vodio da upoznaju šarene petlove, da ih lovno probudim , da udare svoju prvu marku. Nemojte misliti da sam nešto poremetio, da ne bi psi gubili marku i izbijali divljač, najčešće je bilo dovoljno doći do livade između kanala i ograde , tu su se uvek na ranom jutarnjem suncu okupljali petlovi , da osuše rosu sa perja , malo se šepure da pokažu boje svojim rivalima. Jedna marka ili eventualno dve , bilo je sasvim dovoljno, da odmah vežem psa i vratim se kući . Sve ostalo zbog velike količine divljači na malom prostoru , dovelo bi do neželjenih rekcija mladog psa. Jutros sam još pre zore kuvao kafu i pripremao opremu, tj. zviždaljku , ogrlicu , dugi kanap, džepni nožić, vrećicu sa čvarcima kao najboljom vaspitnom metodom za mladog psa , normalno čizme , jaknu i danas nezaobilazni telefon zbog mogućih prelepih fotografija. Puštam Žuleta iz boksa, i odmah idem u garažu , nešto ne voli automobil posle nekoliko poseta veterinaru , što zbog vakcina ili lečenja od ujeda krpelja. Dajem mu čvarak kod otvorenih automobilski vrata, rado ga je pojeo , sledeći bacam na suvozačevo sedište , ali pazim da on to jasno vidi , i hop uskače u auto , zadovoljno žvače čvarak i usput dok ulazim pokušava da me umije jezikom. Kratka vožnja , sunce je obasjalo livadu , cakle se kapi rose od tek otopljenog mraza, preplavi me seta jer sam sa mojim Zikom pre 14 godina radio isto ( on matori deka koji većinu dana prespava, a kad ustane lagano šepajući obiđe dvorište , usput se malo pomazi i ponovo na spavanje). Mladac iskače iz auta, odmah jurnu u onu rosnu travu , njuška , malo izdiže glavu , hvata sekundarne mirise iz daljine i stoji ukopan na mestu . Sve mislim , razgleda nepoznat teren , ipak je tek 6 meseci napunio. Kad u tom momentu iz grmlja iskočiše četiri džukca lutalice i pravo na malca. Pritrčim uz povike ( navikao sam da dok imam mladog psa u džepu uvek nosim vrećicu šljunka, kao kliker veličine) . Zgrabih šaku tog šljunka i bacim na lutalice koje se brzo razbežaše. Žurno smo produžili na livadu , ali mi nekako čudna livada , sva ispresecana puteljcima neko brdašce na sredini , kad sam malo bolje pogledao na vrh brdašca kanalizacioni šaht. pogledam desno prema ogradi , kojoj ogradi? Nema ograde samo šarena šikara , priđem gusto isprepleTena šikara ukrašena ostacima najlonskih vrećica , popločana džakovima lepka za pločice sa ostacima maltera i pločica. Dve svrake uplašene izleteše , vratim se na jedan od puteljaka, kojim , vidim po tragovima i automobili prolaze . U susret mi dolazi čovek u radnom odelu , sa vrećicom sa doručkom u jednoj a čokanjčetom nekog alkohola u drugoj ruci , usput ispi sadržaj i zavitla čokanjče u šikaru. Žule trči preko livade u pravcu kanala , rekoh idem prvo uz kanal , odjednom buć , upao je ili uskočio u vodu , kad sam prišao vidim da se mladac prevario , debela žabokrečina na površini , prevarila ga je neiskusnog , pa umesto da pretrči ,on je imao prvo plivanje, bućkao je baš mnogo i izašao iznenađen, jer ne verujem da mu je prijalo skoro zimsko kupanje. Pomislim , zadržaću se na livadi da se malo istrči po suncu i zagreje, kad odjednom iz pravca grada ide kolona nekih drugih lutalica prema nama , počinju da ubrzavaju , ja pozovem Žuleta , ponovo puna šaka šljunka među lutalice , brzo se predomisliše i vratiše odakle su došli. Gledam oko sebe , skoro da ne prepoznajem teren.Trećinu onog prelepog rasadnika zauzele nove zgrade , parkinzi , put i okretnica autobusa. Krenem ponovo desno rubom šikare i vidim puteljak koji vodi unutar šarenog "zelenila". Zađemo duž puteljka , Žule vredno pretražuje vratolomno se provlači kroz podivljale ruže, njuška gomilu smeća, preskače panjeve. Osvrnem se , nema drvceta debljeg od palca niti većeg od dva metra, prošle zime oni koji nisu obezbedili dovoljno ogreva sve isekli. Gde se dedoše one lepe leje raznobojnih sadnica, oko mene sama šikara, panjevi i smeće. Pokoja svraka preleti besno krešteći, probijamo se kroz džunglu svega i svačega sve čekajući da zađemo konačno u rajske vrtove. Tako probijajući se kroz taj krš , odjednom nabasamo na ogradu dvorišta na suprotnij strani "zelenila". razočarano gledam , jako me pogodilo zatečeno stanje . Šta li rade u "zelenilu" , šta sade, da li kupuju sadnice jer im je bilo leno da ih kao nekada gaje. Gomile raznoraznog šuta i smeća se smenjuju u povratku , strahujem da mi se Žule negde ne isče jer je okolina jako slična gradskoj deponiji . Izbijamo ponovo na livadu i opet čopor lutalica , podignem Žuleta u naručje i odnesem do auta , jer sam izgubio volju za borbu sa lutalicama , a verujem da su i , fazani izgubili životnu bitku sa njima. Pomislim : Nama je predobro kakvi smo !
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
Daki druže, jeli ovo kod okretnice na N. Naselju prema Veterniku? Mnogo se tu "pejzaž" izmijenio posljednje tri-četiri godine ...
Stvarno žalosno!
Probaj proći ono malo terena što je ostalo u trouglu Rumenački put-Bulevar Evrope-ul. Alberta Ajnštajna. Prošle godine sam viđao po kojeg fazana tu. Nadam se da nije toliko zapušteno, iako i tu ima kanal pun žabokrečine. Samo se čuvaj saobraćaja.
Jeste baš tu . Mrvana sam izgubio zbog saobraćaja , neću da reskiram. Posle sam otišao na onaj deo kod Privrednikove ulice ali sve je spaljeno,
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
Ja sam još 2012 godine na tom terenu obučavao Medu (a na osnovu Dakijeve insajderske informacije).
Još tada situacija je bila baš takva, Daki mi nije baš verovao šta mu pričam, sada se uverio. Inače, ima pokoji fazan ili koka tamo još uvek, svaki pedalj tog terena poznajem, pa čak i moja supruga
Tada nismo imali decu, i umesto u park, poveli bi Medu na smetlište i krš kod zelenila, peške, polako, sa ladnim sokom i pokojom limenkom, uz suhomesnate đakonije naravno. Ona bi sela u neku hladovinu i čitala knjigu, dok Meda i ja gazimo krš, lom i pokoji lep parlog. Za divno čudo najmanje ih je uvek bilo u parlozima, a najviše baš u tom kršu i delovima gde je kopriva.
Evo jedne smesne price od pre nekoliko godina.
Dosao ja na odmor u selo, mesto gde sam rodjen i odrastao. Selo planinskog tipa, 50-ak stanovnika, najmladji sam u selu i dan danas, kad sam izasao iz te skole ista se zatvorila i sad na krovu skole na tavanu zivi kuna vec godinama, nigde nikoga, divljina, netaknuta priroda. Ja stigao popodne pravo iz nocne smene, 350km putovao, onako umoran izasao isped rodne kuce, gledam sumu, sljivak ispod kuce i dole potok, vlazan i hladan vazduh prostruja kroz mene, pokusavam da udahnem punim plucima ali ne mogu do kraja, za to treba par dana privikavanja. Kasna jesen u planini, svuda prvi mraz vec dobro opalio lisce i ono sto je ostalo na krosnjama preliva se u milion boja a ispod po sumi razlio se mekani mokri tepih od opalog lisca. U selu jos po neki kazan za rakiju se dimi, ostalo sve kao da spava. Kisa je padala danima i konacno je stala, razvedrilo se. Nalaktio se tako ja na ogradu i gledam u daljinu, sunce zalazi i poslednji zraci mi zasenise oci, trenutak, za nekog ko tamo zivi obican, a za mene pun seta i uspomena, dusa me zabole zbog daljine ovog raja, vecno rastrzan izmedju otadzbine i posla u velikom gradu, pomislih po hiljaditi put, ja pripadam ovde, u sumi, gajevima i dolovima, ne tamo, ne u onom sivilu. Uzdahnuh duboko i rekoh u sebi, pusti to, tako je kako je, uzivaj sad u odmoru i u tome iza mene se pojavi moj brat, onako pun volje i sa osmehom na licu. Bocnu me u rebra i ja skocih ko sprican, on se smeje i kao i uvek poce da me przi i zeza "A mali, dje cemo sutra, vidis kaki je dobar dan, moze li ga onaj tvoj krvnik naci ujutru, tesko Bogami izlapio je skroz, dolazis jednom mesecno, a i promasujes u zadnje vreme stalno, ne znam da li vredi ici uopste". Rekoh videcemo ujutru, onaj moj gorski vuk ce ga naci ma i pod kamen da se sakrije, a ti pusku ne stavljaj na rame jer neces imati kad da je skines kad ga Zuco pritisne. Vratismo se u kucu i tako uz zezanje i smeh, suvo meso, sir, tursiju, rakiju, dogovarasmo se do kasno gde cemo sutra, sta cemo, kako cemo, kao i godinama unazad pred polazak u lov, kao da idemo ne znam gde. Otac nas gleda i kaze mi "daj Boze ovaj ujutru da ti ustane uopste, stalno on tako obeca a ujutru ne vidi belu mecku". Odosmo da spavamo i ja se probudih rano ujutru, oko 5:30. Drmam ovog mog lenjivca, on se meskolji po krevetu, ajde rekoh diz se 8 sati je okasnismo. On se nekako uspravi i zatetura, jedva se nekako obuce i gadja nogom cizmu da je obuje. Izadjosmo na terasu a na stolu stoji neki sok, cini mi se ona jeftina Frutela cola sto smo pili u skoli, ono kad svako da po dinar-dva i trk u zadrugu da kupimo onaj otrov da pijemo na velikom odmoru. Bese ostalo u njoj jedna dobra podlanica, ovaj uze navi onu flasu onako na gladan stomak i iscedi je do kraja. Buuuuhh, podrignu i kaze ''uhh izgore mi stomak cijelu noc od one vruce rakije sinoc''. Izadjoh napolje i pogledah na sljivu pored kuce a na vlaznim grancicama kapljice vode stoje i njisu se, nigde daska vetra nema da ih obori, gusta magla je pritisla sve ali se povlacila ka visim delovima sela, ma vreme rodjeno za lov. Krenusmo. Ja odoh preko dvorista do mog Zuce, a on vec ceka ispred kucice, uzvrteo se i cvili, jedva doceka da ga otkacim. Kao i uvek, od radosti osinu dva-tri kruga oko mene, jednom mi skoci uz grudi da me pozdravi po obicaju i ode niz dvoriste ka sumi. Polako burazer onako sanjiv i ja krenusmo preko strane, pa pod neke breze, dole iznad vodenice, pa putem pravo ka kosi. Zuco gore-dole pod put oko nas svrlja i trazi. Razdvojismo se tu i ja odoh sa kerom dole nize blize potoku a burazeru rekoh idi gore po vrhu kose pa cemo se naci kad izbijem odozdo i slusaj kera, klimnu on glavom i ode. Uglavih se ja u neku paprat, mokar do grla, izvukoh se na put i stadoh malo. Zuco poce da polajkuje iznad mene i odjednom zapista, brze potrcah uz put ali ode ker visoko. Jeci ceo potok od njega, grmi sve, kad puska puce gore -kouuu-. Rekoh samo jednom, ubi ga ovaj. Ja istrcah ko srndac gore uz kosu i izbih na put, vidim siluetu coveka sa podignutom rukom i kera oko njega kako skace. Osmeh na licu mi zaigra. Ja tamo a ovaj ce ''je...m ti ovu tvoju dzukelu, pa kad ga pre nadje, uhh,uhh, drzi ovog zeca''. Ja pogledam a njemu pantalone otkopcane skroz. Ukapiram ja u sekundi. Sta je bilo crni sine jel to tebe zec na sranju uhvatio? Kaze "Uhh, uhh, ona Frutela, uhh". A ja da umrem od smeha. Dadosmo Zuci prednje sapice od zeca, on ih smaza, ubacih ga u ranac i krenusmo nazad zadovoljni i sa osmehom. Ja do kuce naravno smislio kako kad je video zeca brzo podigao gace pa kad je opalio gace mu opet pale, pa da se sapleo i uneredio se ceo, ma nafilovao ga ja toliko da ga zezamo i dan danas zbog toga. Imam jos mnogo, mnogo dozivljaja, lepih, poucnih, smesnih, tuznih, raznih...Pokusacu da svake nedelje po nesto napisem kad imam vremena, naravno ukoliko vidim da vam je zanimljivo i ukoliko i vi nesto podelite sa svima.
Milos_R kaže:
Evo jedne smesne price od pre nekoliko godina.
....
Pokusacu da svake nedelje po nesto napisem kad imam vremena, naravno ukoliko vidim da vam je zanimljivo i ukoliko i vi nesto podelite sa svima.
Ja cu pokusati da dogadjaj od nedelje vise opisem u slikama a manje u recima.
Elem, kao novopeceni clan u Monostoru izmedju ostalog duzan sam da izgradim ceku. Tako je moja grupa odlucila gde cemo je postaviti i odredili datum, vreme,... i krecemo...
Prelepo nedeljno jutro, traktor, motorke, aku busilice, ekseri, sekire i sekirice,.... sve sto treba
Ovo je mesto kako izgleda pre pocetka radova
Jedna ekipa je otisla po stubove bagrema a druga je rasciscavala i ravnala teren gde ce se postaviti ceka,...
Kad smo sve doneli, iskusna ekipa se dohvatila delikatnijih radova u sta sebe ni iz bliza ne smatram, ja sam vise bio neka vrsta fizikalca i dodavaca,...
Da ne pominjem da je ova ekipa podigla na desetine ceka vec i tacno zna sta radi,...
Sve vreme sam gledao i pokusavao da shvatim kako ce od svega toga jednom postati ceka. I malo po malo osnova je podignuta,...
Tad mi je bilo malo jasnije ali i dalje je to ozbiljan zahvat jer se sada ostalo radi na merdevinama i na poprilicnoj visini.
Dodacu neku okvirnu meru - patos ceke se nalazi na 3,20m
Na ovoj fotografiji moj lovacki kum Cenga odmerava situaciju i shvata da je vreme da se on lati kotlica i petlova
Milane imas temu izbor prve puske za pocetnike mada tesko da ce neko nesto smisliti protiv Z6 e sad taj Lupo ne znam.
MilanO Offline
· 15.10.2024. 05:38
Pozdrav ljudi, hvala za prijem, imao bih par pitanja sa obzirom da sam tek dobio sve potrebne dozvole za lov, a ranije nisam lovio, zanima me šta mislite ovoj kombinaciji. Benelli Lupo i Swarovski Z6
tomo vrbas Offline
· 01.01.2024. 19:30
Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻
Planinko011 Offline
· 01.01.2024. 17:21
Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).
slavaplana Offline
· 15.12.2023. 13:46
Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo što to trpimo.
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:13
Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:10
Pozdrav svima..
Anita Randjelovic Offline
· 11.02.2023. 15:09
Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?
što to trpimo.
