Lala kaže:
Auu bre, ova tema zahteva dublju psihološku analizu pojedinaca, a ne grupnu karakteristiku.
Svako ima svoj razlog zašto se bavi lovom, i zašto voli lov. Ima i kompleksaša, i zaljubljenika u prirodu, i ljubitelja druženja i dobre klope i kapljice, ima i nemilosrdnih pucača na sve živo, ima svega... U svakom LU se može naći po neki primer lovca sa psihološkim 'defektom'.
Ali u većini slučajeva mislim da je ljubav prema lovu u stvari adrenalinska zavisnost. Nalet adrenalina koji lovac oseti tokom lova, a naročito kad ima divljač na nišanu, izaziva proizvodnju u mozgu hormona dopamina (koji je još poznat kao hormon zadovoljstva), a koji luči, mislim, hipofiza. Ovo sam negde čitao, i mislim da je blizu istine.
Svako od nas lovaca zna kakav je osećaj kad se vrati kući iz lova, i kakav zdrav san ima posle lova! Znam ljude koji noć pre lova vrlo loše spavaju, ali zato posle lova spavaju kao bebe, i ustani čili i dobro raspoloženi.
Nezgoda sa dopaminom je da mozak uvek traži 'JOŠ'
Tako da smo mi lovci, u neku ruku, zavisnici
Tako i lovci, umeju da upadnu u 'krizu' kad nema lova, pa ne mogu da dočekaju početak sezone.
Tačno je da je sad oružje dostupnije nego ranije, ali se isto tako lako i ostaje bez njega. Moje mišljenje je da ima dosta ljudi koji jednostavno nisu za oružje, ali ga ipak imaju. Ali to je već neka druga tema; za početak, mislim da bi za dobijanje dozvole za oružje morao da se obavi lekarski pregled, naročito kod psihologa. Kad mora lekarski za vozačku dozvolu, zašto ne i za dozvolu za držanje oružja? Mislim da će vrlo brzo biti izmena zakona, u ovom smislu.

nenadx kaže:
Aca je bas zahvatio dosta tema,a sve su u jednoj.Ja licno sam prestao da razjasnjavam sebi taj poriv ili strast.Primera radi da bi se reklo i to da nije lov samo ubijanje,reci cu da nisam nista odstrelio u zadnjih nekoliko godina,a i pre toga nekoliko godina sam posmatrao ds,jelene,srndace...5,6 puta pa onda ajde opalio.Jednostavno mi je veca strast da ih proucavam i sto da ne poneki specijalitet...Naravno nije bilo tako dok sam bio mladjan lovac,zato ih i razumem.Ali sto rece Lala i dalje sam zavisnik,samo malo drugaciji od slike koju imaju neki u glavi.Lov i lovac je nesto sto je zapisanu u ljudskom genu,kada to nestane,nestace i homo sapiens u evolutivnom smislu......

ARSA kaže:
Zato moja zena kaze da neko ko sedi cele noci na ceki , cekajuci divlje svinje, sav saren od uboda komaraca ,mora da ima teske devijacije u mozgu ili je ''nasledno bolestan".

Sniper Hunter kaže:
U mom slucaju nije nasledje u to sam siguran ja sam "crna ovca "u porodici koja je pocela da se bavi lovom a i ribolovom pre mene nije ni otac ni deda ni pra ..... koliko ja znam ali sada je vec drugacije sin je vec 3 godine lovac a uskoro ce i kcerka, zena polozila lovacki ispit pre mene ali nije lovac pa je nagovaram da se uclani inace ide povremeno samnom u ribolov a i u lov po neki put, a sto se mene tice ja jako volim oruzije ne samo zbog lova nego i kao hobi i strast sto kaze Lala zavisnik a sa Nenadx-om se potpuno slazem kada kaze da kada zapis nestane nece vise ni nas da bude jednostavno nalazim sebe i svoj mir u lovu i ribolovu neki put je samo dovoljno i da se izadje bez puske i stapa i da se samo posmatra i srce puno

Lala kaže:
Evo ovako: pre neki dan, išao da istrčavam kerušu, podigla nekoliko jarebica i jednog zeca, sve u svemu, lepa šetnja i uživanje. Dodjem kući, gledam pušku u futroli, gledam pojas za municiju... I ne da djavo mira! Proradio crv, i tačka. Sutradan sam bio na strelištu, i sasuo 3-4 kutije patrona na glinene golubove!
Nije isti osećaj kao kad se zapravo lovi, ali jbg... Daj šta daš!
Jedno vreme sam miran! A spavao sam to veče EXTRA!
I pao mi je na pamet jedan Diznijev crtani film, kad u Paju Patka ulazi duh predaka lovca, pa kad zakoluta očima....

Vucko Jagodinac kaže:
Vrlo lepa tema i za pricu i za razmisljanje. U mom slucaju je kriv moj stric za to sto ja idem u lov, na zalost on vec ne lovi dve godine jer se nalazi u starackom domu, te mu ja po nekad referisem kako sam prosao u lovu. Sto se tice adrenalina i dopamina ili sta vec, mislim da samo mi lovci znamo kako to izgleda kad u sekundi podignemo pusku i otstrelimo divljac. Ja na primer nikada jos nisam pucao na srnu ili lane iako sam imao dozvolu, jednostavno ne mogu. Ali zato kad je srndac ili vepar ni ne trepnem. Ima na yu-tubu jedan video klip kako su krivolovci ranili medveda ( potrazite na " lov na medveda" obavezno ako vec niste videli). Tu se medved muci nekih desetak minuta, ranjen u kicmu, okrece se u mestu i ispusta tako tuzne i ocajne krike pre bih rekao vapaje za samilosni hitac. Ali ljudi su samo snimali i smejali se. Verujte mi da su mi suze posle na oci.
Ne znam valjda je to bilo jace od mene.
Pozdrav

bela kaže:
ako se dobro sećam moje prve lovačke korake sam u svojoj 7-oj godini zakoračao, sa sadveć pokojnim ćaletom. i od tad sam u lovačkim vodama. neznam kako da opišem ...lov mi je sve .pucanje iz lov.puške na mete, na divljač ,moja sreća pa sam sa puškom svaki dan na poslu tako da nemam krizu, kad mise puca pucam i uživam.B)