Lovci iz Velike Plane postavili rekord: u istom danu ubili 22 šakala! Hrabar kao vuk, lukav kao lisica i velika štetočina, namnožio se po celoj Srbiji. Seljaci kreću u noćne straže.
Milosevac - Ako je verovati lovcima, seljacima više ne trebaju noćne straže, a eko-sistem je, barem nakratko, povratio ravnotežu. Proteklog vikenda u Miloševcu kod Velike Plane, u dobro organizovanom tzv. pogonskom lovu, odstreljena su 22 šakala, što do sada nije zabeleženo u Srbiji.
- Desetak ih je pobeglo, mogli smo i više - vajkaju se Planjani, mada zadovoljni ulovom. Njih stotinak krenulo je ranom zorom. Sunce još nije izašlo kada su u dogovorenoj formaciji, preko snegom zabelelih njiva, zagazili ka šakalskim jazbinama. Malo je ko od prekaljenih lovaca bio voljan da se predstavi, svi mole da im ne pominjemo imena. A da su kivni na ovu poljsku štetočinu, kivni su. Em kao ulov nije jestiv, em pravi veliki belaj, em iz brloga izlazi samo noću, što lovci nikako ne vole: niti imaju opremu za noćni lov, niti im se po mraku lomata po blatu.
- Hrabar je kao vuk, a lukav kao lisica. Namnožio se ove zime, upada u obore, torove, podleće pod kola. Seljaci se baš razljutili, i ne samo u Plani. U celoj Vojvodini, na Staroj planini, u Stigu, šakali su dostigli preveliki broj. Trebalo bi da na 2,5 kvadratnih kilometara bude jedan par, a ima ih i četiri puta više. Žalili se seljaci i pretili da će organizovati noćne straže, bilo je krajnje vreme da krenemo - pognut, s karabinom na gotovs, šapuće najbliži lovac, koji se predstavio kao Joca. S levog boka prekida nas nekoliko pucnjeva. On potrči i na obodu blatnjave njive i sam opali nekoliko hitaca. Zadovoljno se smeška: u blatu leži životinja žućkaste dlake, iskeženih očnjaka, ne veća od prosečnog psa...
- Vuk nekada oće i strvinu da pojede, to ekološki dosta znači. Šakal vrlo retko. Samo ga sveža krv interesuje - komentariše Joca dok pažljivo pregleda lovinu. Lov ubrzo dostiže kulminaciju i sada prašti sa svih strana. Najbolje pogađaju lovci s visokih čeka, jer lako uočavaju životinje isterane iz skrovišta. Epilog, rekordan ulov.
- Lov je organizovan na relativno malom terenu, a njihovo brojno stanje nameće uzbunu najvišeg stepena - tvrdi Joca. Noćne straže u okolini Plane zasad su odložene. Slikanje za uspomenu, pa u kafanu na praseće pečenje. Što rekoše, šakal nije jestiv. � Opaki predator
Slično lisicama, šakali se hrane sitnim glodarima, gmizavcima, sitnom divljači i pticama. Imaju i naklonost ka strvinama, a obožavaju da se "zaslade" svim vrstama voća do kojih mogu da dođu. Ponekad mogu da zakolju više sitne stoke nego što mogu da pojedu. Višak šakala, tvrde lovci, znači manjak zečeva, fazana, jarebica, srna... Niko ne zna koliko u Srbiji ima šakala. Međutim, zna se da je lane ustreljeno ukupno 2.700, a u Rumuniji gotovo 14.000. U Bugarskoj, pre nego što su lovci krenuli u akciju, šakali su po lovištima gotovo istrebili sitnu divljač.
Nit je vuk, nit je lija
Šakal pripada rodu zveri, porodici pasa. Liči na malog vuka ili kratkorepu lisicu dugih nogu. Visok je oko pola metra, s repom dugačkim 1,2 metra, težak 15-20 kilograma. Telo mu je pokriveno srednje dugom, grubom dlakom. Sivožut je odozgo, odozdo svetliji, a noge, vrat i obrazi su svetloriđi. Danju se mahom skriva, a predveče kreće u lov, najčešće u grupi. Živi u brlozima u grmlju, nekad i ispod zemlje. Šakali se pare početkom proleća, a već posle 63 dana ženka okoti 5-8 mladih. Osamostaljuju se sa tri-četiri meseca, a pare se dogodine. Životni vek im je 12-14 godina.
Preuzeto iz ''Kurira'' |
dana 15.02.2010. 22:31
dana 17.02.2010. 22:30
dana 08.03.2010. 21:32
dana 28.03.2010. 16:33
dana 30.11.2011. 21:09