ŠTA JE IUO-ISPIT URODJENIH OSOBINA PASA
Huntinggirl1, medjunarodni kinološki sudija, je poslala ovaj članak, SRBIJALOV lovački portal se zahvaljuje na doprinosu.

ARI
Ari jedan jedini

Divlja svinja
Najezda poludivljih svinja KOLIKO JE OPRAVDANA POVIKA NA CRNU DIVLJAČ

Lagotto Romagnolo
Romanjolski pas za vodu � Lagoto Romanjolo (Lagotto Romagnolo) FCI KLASIFIKACIJA (FCI No. 298) GRUPA VIII � Retriveri, cunjavci i psi za vodu Sekcija: 3 � Psi za vodu

Leukemija pasa

Leukemija pasa

Piše:Dipl. vet. Miloš Stanojević U poslednje vreme sve je više čitalaca koji su zainteresovani za napredak u lečenju leukemija kod pasa. Njeno prisustvo postaje sve vidljivije i potrebno je da se sagledaju činjenice koje bi mogle da pomognu u pristupu i lečenju ove teške bolesti. Nažalost, kod nas još nema ničeg lepog da se kaže o rešavanju ovog problema, ali iskustva koja postoje u drugim zemljama, iako su preskupa za naše uslove, počeće da se realizuju i na ovim prostorima. Nepoznat uzrok Leukemija je tip tumora koji nastaje usled proliferacije kancerogenih krvnih ćelija u koštanoj srži. Uzrok leukemije pasa nije još poznat, s tim da se zna da su u nekim oblicima sigurno u pitanju virusi. Kao i kod ljudi, postoje dokazi kod pojedinih životinjskih vrsta da leukemiju prouzrokuju i - virusi. Postoji mnogo oblika i formi koje se različito manifestuju, a prognoze su veoma sumorne. Može se klasifikovati na razne načine, bazirano na tipu krvnih ćelija koje su podivljale. Najčešća forma leukemije kod pasa (i mačaka) je limfocitna leukemija, koja može biti akutna i hronična. Akutna limfoblastična leukemija se najčešće javlja kod nemačkih ovčara i velikih rasa, bez obzira na starost. Hronična limfocitna leukemija se obično viđa kod pasa starijih od deset godina i to bez rasne predispozicije. Simptomi su veoma dugo neprimetni i nevidljivi, i potrebno je vreme da bi se posumnjalo na nešto ovako ozbiljno. Najčešći simptomi su gubitak težine i letargija. Kada bismo posmatrali samo kliničke simptome, mnoge bolesti, nažalost, mogle bi da se uzmu u obzir i zamagle nam sliku. Za dijagnozu su nam potrebni: kompletna anamneza, klinički pregled i biohemijske analize. Anamneza: Treba nam da bi napravili listu bolesti sličnih simptoma, zatim da utvrdimo šta se od simptoma javlja, kao na primer: gubitak apetita, gubitak težine, blede desni, letargija (ravnodušnost), krvarenje ili modrice, povraćanje, proliv, hromost, ćopanje, pojačana žeđ i uriniranje, nenormalno ponašanje ili opšta slabost. Pregled je neophodan da bismo utvrdili eventualnu povećanu temperaturu, povećane unutrašnje organe (jetra, slezina i limfni čvorovi), blede sluzokože, itd. Analiza krvne slike: Podrazumeva belu, crvenu lozu i trombocite. Crvena krvna zrnca i trombociti su često u manjem broju kod životinja obolelih od leukemije. Broj retikulocita (prethodnica zrelih crvenih krvnih zrnaca), je obično manji kod životinja obolelih od leukemije (pojava anemije). Biohemijske analize: Treba proveriti šećer u krvi, krvne proteine i elektrolite, što istovremeno daje i sliku o radu jetre i bubrega. Na ovaj način se stvara opšta slika o zdravstvenom stanju. Životinje sa leukemijom često imaju i tumore abdominalnih organa, a to može da se vidi u promeni biohemijskih vrednosti. Tako, na primer, može doći do povećanja nivoa kalcijuma, a to može da asocira na više vrsta kancera, kao i podizanje nivoa krvnog proteina globulina. Analiza mokraće: Uz krvnu sliku, ovo je dodatni pokazatelj rada bubrega. Neophodan je i rendgentski pregled pluća, kako bismo eventualno odbacili ideju o oboljenju koje daje slične simptome. Isto to, ili ultrazvukom, treba obraditi i trbušnu duplju, i videti veličinu jetre i slezine, jer njihovo povećanje nije retkost u slučaju leukemije. Kompleksno lečenje U našim uslovima, teško je govoriti o lečenju ovakvih bolesti. Jedino što možemo da uradimo je da se borimo protiv sekundarnih bakterijskih infekcija i da potpornom terapijom što više olakšamo život oboleloj životinji. U bogatom svetu se ovom problemu pristupa na način kao i u humanoj medicini. Terapija je agresivna, jer je i sama bolest praktično nezaustavljiva. Neophodno je dobiti na vremenu i smanjiti njenu produktivnost, u smislu da tumorozne ćelije imaju izuzetno brz rast i osvajaju telesna područja vrlo brzo, naročito kod akutne forme. Treba biti svestan činjenice da su recidivi (povratak bolesti) mogući, a da agesivnost preparata koji se koriste može da izazove oštećenje drugih organa. Za sada protokoli za lečenje postoje u humanoj medicini i koriste se sa promenljivim uspehom, s tim da je kod dece prognoza povoljnija, što pokazuju i rezultati u našim kliničkim uslovima. Od lekova koriste se preparati koji su izuzetno problematični ukoliko se ne primenjuju striktno po uputstvu, a i tako daju popriličan broj sporednih negativnih efekata, jer deluju na unutarćelijskom nivou i oštećuju mnoga tkiva. Na primer: vincristin, koji ometa deobu ćelija koje se izuzetno brzo razmnožavaju - izaziva oštećenja mekih tkiva. Ipak, postoji mogućnost oporavka, za razliku od doxorubicina koji deluje u okviru dupliranja DNK. I on je, takođe, toksičan za sve ćelije koje se brzo dele, kao na primer ćelije folikula dlake, koštane srži, ćelije sluzokože creva, ali takođe i za mišićne ćelije, naročito mišićne ćelije srca. Osim ovih preparata, koriste se ciklofosfamid, L-asparginaza, prednizolon chlorambucil ,itd. Za razliku od akutne, hronična limfocitna leukemija može godinama da egzistira, a da se ne primećuje, tako da se najčešće dijagnostikuje između deset i 12 godina starosti. U velikom broju slučajeva samo rutinska kontrola krvi otkriva postojanje ove bolesti. Najčešći problemi su anemija, povećanje slezine i jetre. Sve u svemu, dijagnoza nije teška, ali bolest je podmukla i vrlo opasna. Srećom, još nije prisutna u većoj meri, kao u Evropi i razvijenom svetu. Ili se tamo zdravlju pasa posvećuje znatno veća pažnja i svestranija briga. ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� ZOV

Lovnik za primer
Veoma zanimljiv tekst o istaknutom lovnom radniku, Stevi Vidoviću iz sela Jasenica pored Zvornika iz poslednjeg izdanja Revije ZOV.

Prolećni uzgojni ispit oštrodlakih nemaca
U organizaciji Srpskog kluba Deutsch drahthaar održan VJP

Srpski gonič

Originalni naziv rase: SERBSKI GON
Zemlja porekla: SRBIJA
Sekcija: 1 Podsekcija: 12
�
Opšti izgled i osobine
�
Opšti izgled: Snažan, srednje veličine, lisičije crvene boje sa crnim plastom, kratke, guste dlake, duge glave i jakih kostiju. Temperamentan i živahnih pokreta. Visina: 46-54 cm psi, a keruše od 44-52 cm. Težina do 20 kg. Oblik: Dužina trupa treba da je najviše 10% veća od visine grebena. Upotreba: Istrajan gonič, energičan tragač, glas visok do dubokog. Glava Potpuni opis: Potiljna kost slabo izražena, čelo blago zasvođeno, sa slabo izraženim prelazom u nosnik koji je prav. Gledano odozgo, glava je srednje široka i duga. Dužina glave 20-25 cm. Njuška nešto duža od lobanje. Lobanja: Očni lukovi jako izraženi. Čeona brazda vidljiva. Stop: Slabo izražen. Njuška: Duga, u osnovi široka, prema nosu se blago sužava. Nosnik ravan. Nos: Nosna pečurka crna. Usne: Usne dobro razvijene, crno pigmentisane i dobro pripijene. Zubi: Zubalo makazasto i snažno. Oči: Ovalnog oblika, izrazite, kestenjaste boje, kapci crni, pogled bistar. Uši: Srednje dužine, ravno padaju niz obraze i ne uvrću se, srednje široke, na donjoj strani zaokružene, nešto mesnate. Vrat Profil: Prelaz od zatiljne kosti vidljiv i u blagom luku. Donja linija u podgušnom delu blago se širi. Oblik: Srednje dužine, vrlo snažan. Koža: Dobro pripijena uz vrat. Trup Opšti izgled: Linija leđa se blago spušta od grebena prema sapima. Greben: Jedva primetno izražen. Leđa: Puna i duga. U bubrežnom delu snažno i jedva primetno zasvođena. Kukovi malo primetni. Sapi: Duge, snažne, mišićave, nešto nagnute. Grudni koš: Srazmerno širok, izbočen i dug, dubina mu doseže do lakta. Obim grudnog koša 10% veći od visine. Prsa srazmerno široka. Trbuh i bokovi: Blago prikupljeni. Rep: Srednje visoko usađen, u korenu deblji i postepeno se stanjuje prema vrhu. Dužina je do skočnog zgloba. Rep je blago na gore povijen. Dobro odlakan. Prednje noge Opšti izgled: Pravilnih stavova iz profila i spreda. Plećka: Kosa, dobro priljubljena, mišićava i pokretljiva. Nadlaktica: Dobro nagnuta, mišićava i čvrsto pripijena gornjom polovinom uz grudni koš. Lakat srednje primaknut. Podlaktica: Prava i jaka. Šaplje: Malo izraženo. Došaplje: Snažno, kratko i skoro okomito. Sape: Mačije, prsti izbočeni, zatvorene, nokti jaki i pigmentisani, tabani i jagodice čvrsti i puni. Zadnje noge Opšti izgled: Pravilnih stavova, gledano iz profila i od pozadi. Butine: Duge, snažne i dobro razvijene. Potkolenica: Duga, jaka i koso postavljena. Skočni zglob: Snažan i dobro postavljen. Došaplje: Skoro okomito i snažno. Zadnje šape: Kao na prednjim nogama ali nešto duže. Hodovi: Izražen i živahan. Koža: Elastična, uz telo pripijena, dobro pigmentisana. Dlaka: Kratka, gusta, sjajna, nešto deblja, polegla, elastična sa podlakom. Boja: Osnovna je lisičije - crvena ili žuto crvena sa crnim plastom ili sedlom. Plašt doseže do glave sa crnom mrljom na obema slepoočnicama. Mane Lakše: labave usne, široka lobanja, naborane, šiljate i odstojeće uši, preduga dlaka, prekratak i predugačak rep, klještasto zubalo, svetlije oči, slabija depigmentacija, manje izraženi nepravilni stavovi i uglovi. Podgušnjak. Blago ulegnuta ili izbočena leđa. Predubok ili plitak crni plašt. Zaperci. Zečije šape, meko i otvoreno kao i previše koso prednje i zad- nje došaplje. Svetlija žuta boja, kao i mestimično svetliji crni plašt. Bela boja na grudima maksimalne površine do 5 cm. Slabije izražena neproporcionalnost između pojedinih delova tela. Diskvalifikacione: Nedovoljna ili preterana visina, jača nesrazmera između pojedinih delova tela, naročito između visine i dužine, široka i šiljasta njuška, preteška ili kratka glava, izrazito svetle oči i depigmentisan nos i vidljive sluzokože. Degenerativne pojave na zubima (vilica) i polnim organima. Iskrivljen i previsoko nošen i uvrnut rep.

Preuzeto sa sajta KS RS