Šta se to dešava oko lovnog turizma i izdavanja i distribucije lovnih karata?

Na internet sajtu Lovačkog saveza Vojvodine pojavio se tekst koji se bavi administrativno-pravnim problemima u vezi lovnog turizma u Srbiji. U tom nepotpisanom tekstu se navode neki od problema koje strani lovci turisti imaju u Srbiji vezano za Zakon o oružju i municiji i za Zakon o divljači i lovstvu.

Tako se u vezi nekih odredbi Zakona o oružju i municiji sa pravom konstatuje komplikovana procedura oko prenošenja oružja preko granice, bilo da se radi o dolasku ino-lovaca u Srbiju, ili o odlasku naših gradjana lovaca sa oružjem u inostranstvo u lov. Takodje  se konstatuje kao otežavajuća okolnost za ino-lovce procedura u postupku iznajmljivanja oružja u Srbiji. Ništa sporno, problemi su pravilno locirani i bilo bi logično i dobro naći rešenje i pojednostaviti procedure oko oružja.

Kada su u pitanju odredbe Zakona o divljači i lovstvu, i tu se u tekstu sa sajta LSV konstatuju neki od problema koje primena ZODL i pratećih pravilnika predstavljaju za jednostavnije i brže procedure. Kao jedan od glavnih problema za oporavak i brži razvoj lovnog turizma opravdano u tekstu figurira odredba o zabrani iznošenja iz države odstreljene sitne divljači, što je u nadležosti Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede - veterinarski propisi su već koji put pominjani kao probematični za lovce. Takodje kao otežavajući faktor se ističe komplikovana 'papirologija' u vezi izvodjenja lova.

Ali, pored svih ovih po našem mišljenju opravdanih primedbi i dobrih predloga za izmenu propisa, pojavljuje se u tekstu sa sajta LSV i jedan najblaže rečeno čudan zahtev i predlog, koji do sada nismo imali prilike da čujemo. Predlog se odnosi na izdavanje lovnih karata i procedure dostavljanja lovnih karata lovcima. Naime, u tekstu je, koliko je nama poznato, sada prvi put iznet predlog da lovne karte za turiste izdaje i overava ovlašćeni distributer! Ovaj zahtev bi podrazumevao izmene ZODL, člana 62. koji kaže da lovne karte izdaje Ministarstvo poljoprivrede, a ostaje nejasno i u tekstu nenavedeno ko bi ubirao prihod od izdavanja i overe lovnih karata – logika kaže da prihod ide onome koji izdaje lovne karte, pa bi zaista bilo čudno da se dosadašnji budžetski prihod države izmenama, nejasno na osnovu čega, prebacuje u prihod privrednih društava koje su osnovali savezi. Da podsetimo da je u skladu sa odredbama ZODL distribucija lovnih karata za sve lovce predvidjena preko privrednih društava registrovanih za poslove iz oblasti lovstva. U Srbiji su takva privredna društva osnovali lovački savezi (LSS-'Jelen LSS', LSV-'Vojvodjanski lovac', LSCS-'Lovstvo'). Kao razlog kritike dosadašnjih rešenja oko lovnih karata za lovce turiste navodi se u tekstu na sajtu LSV često kašnjenje u obezbedjivanju lovnih karata po važećoj proceduri – kritika za koju nisu krivi propisi, nego najčešće oni pojedinci koji u lancu procedure olako, neozbiljno i neblagovremeno reaguju pa naprave problem turistima. I onda umesto da za kašnjenja i propuste krivi budu učesnici u lancu koji nisu na vreme uradili šta je trebalo, najlakše je okriviti propise. Podsetimo takodje da važeći propisi oko lovnih karata nigde ne predvidjaju postojanje nekog roka u kojem nadležni moraju da reše zahtev za izdavanje lovne karte – taj problem smo uočili upravo mi sa Srbijalov portala još prilikom donošenja pravilnika pre pet godina, reagovali smo i upozoravali, ali niko od nadležnih nije reagovao. Tako je eto ostalo rešenje da se lovna karta turistima izdaje po odredjenoj proceduri i uslovima, ali nigde ne piše u kom roku – rok je valjda ostavljen proizvoljan, na volju administrativcima kako u državi tako i u lovačkim organizacijama? Da ne pominjemo da se nepostojanjem roka za obradu zahteva i dostavljanje lovne karte otvara prostor za manipulaciju, pa nije nemoguće da se u nekim slučajevima i možda namerno minira neki turistički lov, iz bilo kojih pobuda.

Ono što tekst objavljen na sajtu LSV ne pominje, jeste i problem vezan za naplatu lovnih karata turistima. Javna je tajna da se i turistima a i domaćim lovcima ponegde pokušava naplatiti više (!) od predvidjenih 1.000 dinara za naknadu za lovnu kartu, pravdajući to povećanje navodnim dodatnim troškovima korisnika lovišta u pribavljanju lovnih karata. To jednostavno nije po propisima, i ne sme se raditi. Možda je rešenje da se na samoj lovnoj karti odštampa ii napiše visina naknade, pa će u startu biti jasno ko šta kome pokušava da naplaćuje?

Stičemo utisak da se pored opravdanih primedbi vezanih za lovni turizam, pokušava na mala vrata provući vraćanje turističkih lovnih karata i prihoda od njih u okrilje lovačkih saveza, odnosno pojedinaca iz vrhova uprave saveza i privrednih društava koje su savezi osnivali, kako je prilikom osnivanja objašnjavano, za distribuciju lovnih karata! Ako bi ovaj predlog nekim čudom i zaživeo, onda se automatski postavlja pitanje ko bi odredjivao visinu naknade za lovnu kartu, i realna mogućnost da naknada za turističku lovnu kartu bude daleko veća, jer nema mehanizma kojim bi bila kontrolisana - direktor firme bi po logici stvari odredjivao naknadu!? Opet po logici stvari, svi lovci u Srbiji koji nisu članovi nekog LU bi onda kupovali turističke karte preko privrednih društava, tako da bi potencijalni broj tako prodatih bio popriličan a samim tim i prihod od toga. Potpuno je nejasno otkud sada predlog da izdavanje lovnih karata bude povereno privrednim društvima? Izgleda kao da je taj predlog oko izdavanja lovnih karata više plod, može se reći, nečijih nerealnih želja i olakog plasiranja tih želja u javnosti!

Mišljenja smo da je ovaj predlog oko izdavanja lovnih karata prilično nepromišljen: prihod od lovnih karata je budžetski prihod države i teško da će se naći neko iz državne administracije koji će svojim potpisom ili odlukom smeti da liši republički budžet prihoda. Istovremeno, time bi bio praktično umanjen Fond za razvoj lovstva, jer bi ostao bez jednog dela prihoda; bila bi oštećena lovačka udruženja kroz smanjen plasman sredstava iz Fonda, a profitirali bi jedino zaposleni u privrednim društvima koja su savezi osnivali 'za distribuciju lovnih karata'. U tom svetlu može se postaviti i pitanje oko dosadašnje distribucije lovnih karata, pod kojim uslovima su privredna društva saveza obavljala distirbuciju, i da li su od tog posla imali neke prihode? Neka saznanja postoje da je tih prihoda bilo, a čak se pominje i da su uslovi za distribuciju bili različiti od jedne do druge (treće, četvrte...) firme? Koliko u tim saznanjima ima istine, ostaje kao pitanje za uprave lovačkih saveza-osnivače, i za direktore tih firmi. Javno nikad nije izneto pod kojim uslovima neka od tih firmi distribuira lovne karte.

Dakle, očigledno je da je kolač zvan 'prihod od lovnih karata' suviše sladak i primamljiv, i da oko njega obleću mnogi koji bi da taj kolač probaju ili prisvoje makar 'na parče' a nije tajna da ima ambicija i da se 'kolač' uzme u celini. Zvanične informacije su teško dostupne jer nadležni o ovoj temi ne žele puno da pričaju i da otvaraju prostor za dodatna pitanja.

Tekst sa sajta Lovačkog saveza Vojvodine možete pročitati klikom  na link: http://www.lovackisavezvojvodine.com/Home/BlogPost/1088