U ne prikladna stanista za uzgoj d.svinja ubrajaju se podrucja I lovista nepravilnog jako izduzenog I uskog oblika , koje svom svojom duzinom izlaze na poljoprivredne kulture.To su podrucja gde je sumski kompleks isprekidan sastavljen od malih sumica,lugova neznatnih povrsina,medjusobno dislociranih I odvojenih poljskim zasadima.U nepogodna stanista ubrajaju se ; -sumski kompleksi planinskih borealnih stanista Tetrebskih vrsta,cistih I mesovitih cetinarskih suma iznad 1000mNV.
-sumski kompleksi mladih liscarskih suma na vecim povrsinama,intenzivni zasadi ,meliorisana degradirana stanista.
-sumski kompleksi degradiranih suma na ispranim plitkim zemljistima I serpentinskom geopodlogom
Ukupno uzevsi neprikladna stanista su ona podrucja I lovista u kojima je ucesce suma ispod 25% povrsine. Na takvim podrucjima plansko gazdovanje d.svinjom u Ceskoj I Nemackoj nije dozvoljeno ,vec se d.svinja smatra nepozeljnom vrstom I lov- odstrel je dozvoljen bez ogranicenja I strukturne dinamike.
Prilikom reonizacije podrucja I podele prostora na prikladna I ne prikladna stanista I kategorizacije uslova za zivot lovne divljaci radi klasifikovanja teritorije, kod ne prikladnih stanista definisu se prirodni uslovi kao granicni I pesimalno-destruktivni, gde je realni prirast neznatan ili jednak nuli , a opstanak odredjene vrste divljaci nemoguc bez intenzivne intervencije coveka ili je loviste zbog ekstremnih faktora nenastanjeno u vecoj polovini godine. U privrednom pogledu ovoj kategoriji pripadaju stanista na kojima privredne funkcije iskljucuju mogucnost gajenja odredjene vreste divljaci , jer njeno prisustvo onemogucuje odvijanje onih delatnosti ,kojima je posmatrana teritorija iskljucivo namenjena.

Tendencija kretanja brojnosti I ulova d.svinja poslednje decenije u mnogim zemljama u okruzenju I kod nas pokazuju trend konstantnog uvecanja.Prosecan ulov u odredjenim oblastima krece se od 27 -45 grla na 1000ha lovista.Predstavicemo vam pregled brojnosti I odstrela u Ceskoj za poslednjih 5 godina da bi se uocila stvarnost ekspanzije I nemogucnosti kontrole rasta populacije.
2009 2010 2011 2012 2013 godine
Prolecna brojno stanje maticni fond
57880 60389 59295 64848 59175
Godisnji ostvaren odstrel po godinama
121690 144184 109383 185176 152250
Iz predhodne tabele vidi se da je stvarni izvrseni odstrel 200-300% veci u odnosu na maticni fond utvrdjen prebrojavanjem.Prema reonizaciji I tipologiji lovista u Ceskoj utvrdjeno je da d.svinja moze da zivi na 920330ha u slobodnoj prirodi od I-IV boniteta stanista od celokupnih 3,9 milion.ha poljskih I 2,58milion.ha sumskih povrsina.Ukupno za celu Republiku na toj povrsini normirano je brojno stanje maticnog fonda od 8161 grlo prosecno 0,85 grla na 100ha.Kao sto vidimo iz zvanicne statistike stvarno brojno stanje je 7-8 puta vece od predvidjenog.
Ako uporedimo podatke iz nase zemlje za 2012/13god koji su zvanicni iz nacrta strategije razvoja lovstva Republike Srbije ,obzirom da su povrsine priblizne 15%+/_ vidimo sledece:

Brojno stanje plansko I odstrel 2012/13 Srbija bez pokr. Vojvodina Ukupno
Optimalni fond po planskim dok. 15836 9208 25044
Maticni fond utvr.brojanjem 2012 14354 7083 21437
Planirani odstrel po plan.dok. GPG 5967 4931 10898
Realizovan ostvaren odstrel lovne god. 3699 4476 8145
Analizom prezentovanih podataka vidi se da nesto manjka.Ako se u Srbiji ,odstrel planira na 37- 53% od optimalnog fonda , a realizuje 25- 63% od maticnog fonda opet predstavlja male brojke koje su daleko od moguceg.Da li je u Srbiji prirast manji nego u Ceskoj ili Nemackoj. Prema Bridermanu u prosecnim godinama svaka oplodjena svinja 2+odgoji prosecno 5,5-6,5 praseta.Stoga se koriscenje u normalnim godinama planira 140-150% od maticnog fonda.U predhodnom petogodisnjem periodu u Ceskoj odstrel d.svinja je ostvarivan sa 185 - 285% od maticnog fonda u prolece.

Kao sto vidimo brojno stanje mat.fonda u Srbiji je 2012god iznosilo 91% od optimalnog fonda po planskim dokumentima I vec sledece godine uspostavljen je optimum .Medjutim sta se desava u stvarnosti , da li se stedi na brojnom stanju prikrivajuci se stvarni maticni fond ili je prirast opterecen velikim gubicima od zveri I stradanja, a mozda I nase svinje manje nose od srednjeevropskih.Bez obzira na sve, veliku produktivnost vrste , pojavljivanje na novim stanistima prikladnim ili ne,planiranjem sa manjim koeficientima prirasta I odstrela od stvarnih I potrebnih,pricinjavanjem velikih steta na usevima u poljoprivredi I u odnosu sa drugim vrstama divljaci I ptica , zelje nasih lovaca su sve vece I vece za povecanjem brojnosti I lovom d.svinja.Upravo te zelje nasih svinjara se ispunjavaju I preko Fonda za lovstvo koga svake godine deli Ministarstvo poljoprivrede I zivotne sredine preko pompeznih projekata za povecanje fondova d.svinja preko izgradnje uzgajalista repro centara.Tako je u 2013godini izdvojeno 11mil.din . za objekte u Topoli,Knicu ,Guci I Uzicu, a za 2014god.izvestaj jos nije objavljen.Postavlja se pitanje da li su to adekvatna I prikladna stanista koja odgovaraju kategorizaciji prikladnih sumskih kompleksa ,kada se ovi objekti nalaze u Sumadiji sa nedovoljnim stepenom sumovitosti u poljoprivrednom regionu.Manija za podiznjem uzgajalista za d.svinje se I dalje nastavlja u Toplickom I Niskom kraju I tako svinjarijama u lovstvu Srbije nikad kraja.Za samo nekoliko godina doci ce do prevelike ekspanzije I brojnosti da nece moci da se izlovi toliki broj svinja koji ce pricinjavati ogromne stete na svim kulturama.
Reonizacija stanista I klasifikacija lovnih teritorija po kategorijama uslova za zivot I opstanak divljaci ima za cilj da se izvrsi podela prostora na homogene celine u okviru podrucja ,na osnovu ocene prirodnih I privrednih cinilaca,cime se odgovarajucoj vrsti daje status ,tretman I stvara pouzdan osnov za vodjenje dugorocne lovne politike I da se na vreme uoci stepen ugrozenosti pojedinih privrednih delatnosti I sveukupne lovne faune.