LSS reagovao na medijsku kampanju protiv lovaca!

Posle serije medijskih napada na lovce, i posle sramnog teksta sa pozivom na linč lovaca (videti prethodnu vest na portalu), i posle dužeg perioda ćutanja lovačkih organizacija, ignorisanja i minimiziranja medijske hajke na lovce, konačno se po ovom pitanju oglasilo novo rukovodstvo LSS! Odmeren, i rekli bi smo, pravi džentlmenski i lovački tekst-odgovor na medijske napade koji je osvanuo na sajtu LSS izgleda najavljuje promenu kursa kada su protivnici lova u pitanju i njihovi sve žešći i neodgovorniji napadi na lovce. Hvala Bogu i Svetom Evstatiju, dočekasmo i to! Tekst je objavljen pod naslovom 'MEDIJSKO ORUŽJE PROTIV LOVACA'.

Bilo bi, smatramo, još bolje i efektnije da su se i ostali lovački savezi u Srbiji (LSV, LSCS, LSJiS) priključili ovoj reakciji i podržali predsednika LSS Bracu Ćirkovića u zaštiti lovaca od neodgovornih medija, ali još nije kasno da to i učine, i bar time pokažu da postoji jedinstvo kod lovaca! Štaviše, smeli bi smo da ustvrdimo da je ovaj tekst ne samo reakcija na trenutnu medijsku hajku i kampanju protiv lovaca, nego da ima univerzalniju upotrebljivost - svako ko bi se ubuduće usudio da krene u napad na lovce može ovaj tekst da dobije nataknut na nos, i da zaćuti!

Tekst koji je objavljen na sajtu LSS prenosimo u integralnom obliku:

'MEDIJSKO ORUŽJE PROTIV LOVACA

Povodom neodgovornog pisanja u medijima

Živimo u vreme postistine, u okolnostima u kojima objektivne činjenice imaju manji uticaj na oblikovanje javnog mnjenja, nego emocije i reakcije u društvu, odnosno lični stavovi pojedinaca. Da li smo tako prešli granicu dobrog ukusa i kuda nas to vodi?

Prejaka reč

Nijedan lovac ne može da ostane ravnodušan i bez odgovora povodom sve učestalijih neosnovanih napada na lovce.

Vek unazad, lovac je bio poštovan zbog svog savesnog i odgovornog odnosa prema prirodi, ali se nešto promenilo. Ne u lovcima i lovu. Gotovo da je neverovatna uporna neobaveštenosti ljudi, nepostojanje svesti o lovu i onome što lovci zaista rade. Pri tome, informacije nikada nisu bile dostupnije, nalaze se na jedan klik komjuterskog miša od nas.

Decenijama se o lovcima govorilo pežorativno i pokušavali su da nas predstave kroz podsmeh i satiru, čak i pojedinci među velikim rediteljskim imenima, koji očigledno nisu bili ljubitelji lova. Svi daju sebi za pravo da, pre nego što uopšte pokušaju da upoznaju raznolike lovačke aktivnosti, neosnovano komentarišu lovce. Čuveni gegovi i rečenice, koje i danas mnogi znaju napamet, da ih ne prepričavamo, sigurno ne idu u prilog imidžu lovaca, niti je to tako, kako je nečija mašta zamislila. U poslednje vreme, napadi na lovce su sve češći. Skoro svakodnevni.

Nećemo navoditi primere koji su po brutalnosti i bezobzirnosti sadržine, više za zabranu javnog korišćenja i objavljivanja, nego za citiranje. Komentari gde čovek, drugom čoveku-lovcu poželi da pogine, ili da mu se porodici dogodi nešto slično, navode nas da se zapitamo sa kakvim to ljudima imamo posla?

Neretko su to osobe koje u svojoj ishrani koriste meso i u tom slučaju im svirepost klanja životinja ne smeta. Neretko su to veoma neobaveštene osobe, koje ne uspevaju da razlikuju srndaća od jelena, lane od jelenčeta, niti šakala od vuka. Ljudi koji sede u svojim toplim domovima i samo “vole“ životinje. Možda ostave poneki komad hleba labudovima na keju, ili nahrane ponekog napuštenog psa, smatrajući da je njihova ljubav dovoljna da životinje opstanu u prirodi. Uobičajeno su te osobe veoma aktivne na društvenim mrežama i rado menjaju odlazak u prirodu, za prijatno sedenje u toploj sobi, neodgovorno komentarisanje i osuđivanje lovaca. Među takvim „ljubiteljima“ životinja, na žalost, nađu se i poneki urednici internet portala, novina i televizijskih emisija. Zajedničko im je to što koristeći svoje pozicije i medijska oružja, agresivno napadaju lovačke aktivnosti, bez mogućnosti da se čuje i druga, unapred okrivljena, lovačka strana. Često smo viđali dokaze njihovog neznanja i neobaveštenosti, čak i na naslovnim stranama, na kojima umesto grlice postave fotografiju goluba ili gugutke, a umesto vuka, tekst o njemu opreme fotografijom šakala. Na žalost, danas se medijskim radnicima takve greške dozvoljavaju, a oni se sami ni ne trude, da do grešaka ne dolazi.

Ko su lovci pre svega?

Lovci su po strukturi članstva, ljudi svih profesija, različitog stepena obrazovanja, sa celokupne teritorije Srbije, svih nacionalnosti i verskih veroispovesti, različitog ekonomskog i socijalnog statusa, svih starosnih dobi -od 18 godina naviše, a u članstvu imamo i žene lovkinje. Među nama ima i poljoprivrednika i studenata, doktora, naučnika, profesora i običnih radnika. Lovstvo je i stručna oblast intelektualnog interesovanja fakultetski obrazovanih ljudi. Izričito se protivimo bilo kakvom pravljenju razlika ili pogrešnom insistiranju na razlikama, po bilo kojim osnovama.

Istovremeno, ostavljamo svima mogućnost da iako ne znaju dovoljno o lovcima i njihovim aktivnostima, pokažu trud i pokušaju da prevaziđu sebe i svoje negativne stavove prema lovcima, kroz učenje, saznavanje i informisanje iz relevantnih izvora, o tome šta lovci uistinu rade.

Mi negujemo tradiciju naših predaka i trudimo se da je prenesemo na nova pokoljenja. Gazdujemo lovištima koja su data na upravljanje lovačkim organizacijama od strane države, kao nosioca opšteg prava lova. Na ime toga, plaćamo odgovarajuću naknadu koja puni državni budžet i omogućava ulaganja u prirodu i nova istraživanja o biljnom i životinjskom svetu. Lovci nastoje da poštuju i sprovode sve zakonske odredbe i predviđene procedure i istovremeno su neprekidno pod nadzorom nadležnih instutucija i organa koji kontrolišu naš rad i proveravaju ispunjenost svih uslova, kao preduslov bavljenja lovačkom aktivnošću. Prolazimo rigorozne zdravstvene preglede, provere od strane policije, tužilaštva i drugih državnih organa.

Lovci nastoje da usavršavaju svoju samokontrolu, znanja i veštine, kako bi opravdali i sačuvali teško stečen pojedinačni status lovca. U lov idemo iz velike strasti i želje, uz ogoromnu volju negujemo tradiciju naših predaka, čuvamo i unapređujemo fondove divljači i njihova staništa.

Vodimo se time da prirodu i njene resurse ne nasleđujemo od naših predaka, već ih pozajmljujemo od budućih pokoljenja.

Prirodnim resursima upravljamo u skladu sa planskim dokumentima, odobrenim od strane stručnih i nadležnih službi resornog ministarstva, sa projekcijama rada za desetogodišnji period gazdovanja. Vršimo stalni monitoring divljači, jer su lovci svakodnevno na terenu. Pratimo njeno zdravstveno stanje, obnavljanje i prirodnu reprodukciju vrsta, dostupnost izvora hrane i korišćenje hrane na hranilištima, solištima i okupljalištima divljači i promene ekoloških faktora staništa. Praćenje brojnosti divljači kroz prebrojavanje koje se početkom svake lovne godine sprovodi, kao redovna akcija lovaca, predstavlja jedan od elemenata koji se koristi prilikom određivanja mera i izrade planova gazdovanja. Ministarstvo odobrava odstrelne kvote koje su usklađene sa stanjem populacija divljači, biologijom i etologijom vrste, mogu se povećavati, smanjivati ili proglasiti zabrana lova na određeni period ili na određenom delu terena. U lovstvu se dugoročno planira i ne radi se stihijski.

Lovci smatraju da je lovište kao dobra bašta -ako se neguje, možemo ubirati plodove našeg truda. Učestvujemo u naučnim projektima i monitoringu vrsta koje su ugrožene ili im preti smanjenje brojnosti, ne samo na lokalnom, već i na internacionalnom novou. Nesebično pružamo svu logističku pomoć naučnim radnicima, profesorima i studentima i zajedno radimo na dobrobiti vrsta kojima gazdujemo. Učestvujemo i na projektima obnove vrsta koje su pred nestankom, i reintrodukciji ili povratku vrsta koje su nekada naseljavale naše prostore. Mnogi od njih su uspešno realizovani, od naseljvanja sitne divljači -zečeva, do naseljavanja krupne jelenske divljači.

Mi smo aktivni deo društva. Imamo najveći broj radnih sati uloženih za dobrobit zajednice, kroz volonterski rad lovaca. Održavamo prohodnim prtivpožarne puteve i proseke u šumama. Angažovani smo u interesu zajednice u mnogim specifičnim prilikama. U potrazi za nestalim licima, spašavanju lica, imovine i divljači u elementarnim nepogodama, poplavama ili požarima koji iziskuju nadljudske napore. Lovci u tim situacijama pokazuju vrhunsko poznavanje terena, ali i ćudi prirode.

Pozitivnim primerima pokušavamo da predočimo mladima prednost aktivnog povratka prirodi, u odnosu na pasivnost dece i mladih ljudi u urbanim sredinama. Naš rad na terenu traje svakog dana, tokom cele godine i ne svodi se na lovnu sezonu. Popravljamo i izrađujemo hranilišta, solišta i pojilišta za divljač. Preduzimamo akcije čišćenja prirode, potoka, reka i izvorišta od đubreta i šuta. Preduzimamo akcije pošumljavanja, osnivanja remiza i polja za ishranu divljači.

Kroz lovstvo se promoviše zdrav pristup životu. Boravak u prirodi je pokušaj čoveka da iznova ostvari harmoniju sa prirodom. Briga, poštovanje i zahvalnost za plodove koje nam priroda pruža, pohranjena je i u "Etičkom kodeksu lovaca“ koji predstavlja skup pravila, prenošenih sa generacije na generaciju lovaca, sa jasnim objašnjenjima ispravnog, časnog, moralnog i dostojanstvenog ponašanja lovaca.

Odstrel divljači je poslednja aktivnost u nizu koju jedan lovac čini, a može i da izostane, jer svaki lov ne podrazumeva siguran odstrel. Usklađuje se sa planom odstrela i zakonskim propisima, sa ciljem unapređenja stanja određene vrste u lovištu. Tako regulisan odstrel ostavlja pozitivan efekat na populaciju, jer se odstreljuju jasno određene jedinke vrste, odgovarajuće starosne dobi, pola, trofejne vrednosti i zdravstvenog stanja, kako bi se sprečile degenerativne promene, prenošenje bolesti i zoonoze koje mogu ugroziti i ljude.

Koliko god ekstremnim ekološkim puritancima zvučalo rogobatno, u prirodi je čovek odavno na vrhu piramide i jedino kontrolisanjem određenih vrsta, ta piramida opstaje.

Mogli bi još dosta stranica da napišemo o koristi koju društvo ima od lovstva i lovaca, ali na sreću, ugledni profesori i istinski poznavaoci prirode, pisci i naučnici, svake godine objavljuju enciklopedije i knjige o lovstvu.

Ko želi, može da uči i da se informiše, što bismo nekima naročito i prijateljski preporučili. To je lek protiv neznanja i moguće rešenje za nesporazume u koje zapadaju vatreni zagovornici pogubnih antilovačkih teorija.

Dobar pogled,

Lovački savez Srbije u službi prirode'

Izvor: http://www.ekolss.com