Samozvani zaštitari opet jašu – po lovcima

Malo-malo, pa se neka od lovačkih organizacija nadje na udaru aktivnosti samozvanih zaštitara, neretko i spornih u smislu zakonitosti. Poslednji slučaj beležimo ovih dana, kada je na adresu jednog šumadijskog LU stigao dopis od zaštitarske organizacije EPAR iz Subotice, naslovljen kao  ’Zahtev za informacijama od javnog značaja’, u kojem se od uprave LU ultimativno zahteva, pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, da u roku od 15 dana LU dostavi  gomilu informacija koje se tiču kako o aktivnosti LU, tako i informacija o pojedinim lovcima, počev od imena i prezimena, pa na dalje. Sam dopis je napisan visokoparnim polupretećim  pravničkim tonom, sa zahtevima koji iako nisu u skladu sa zakonima, jesu na granici bezobrazluka.

O čemu se radi: jedno udruženje gradjana koje se zove EPAR ultimativno zahteva /?/ od drugog udruženja gradjana, lovačkog, da im dostavi podatke o svom radu i privatne podatke o svojim članovima. Ne znamo ko je pisao ovaj zahtev EPRA, ali ako je pravnik, onda se propisno obrukao.

Pošto ovo nije prvi put da EPAR šalje dopise nekim lovačkim udruženjima i svojim zahtevima izaziva uznemirenje nedovoljno upućenih članova uprava, malo ćemo da pojasnimo lovcima šta im je činiti ako neki pametnjaković zaštitar na ovaj ili sličan način pokuša bleferskim štosovima da izvuče informacije o lovačkim organzacijama ili članovima lovcima: pre svega, podatke o radu LU, o dokumentaciji o radu,  i podatke o članovima LU uprava je dužna da dostavi isključivo ovlašćenim državnim organima i svom članstvu, i nikom više. Nikakvo pozivanje na Zakon o pristupu informacijama ne pomaže zaštitarima, iz prostog razloga što se taj Zakon NE ODNOSI NA UDRUŽENJA GRADJANA  /videti član 1., stav prvi tog Zakona, odnosi se isključivo na državne organe/, i to je prva greška cvećki iz EPAR, što ne znaju ni šta piše u Zakonu na koji se pozivaju. Dakle, već sam naslov dopisa je smešan, i dovoljan da taj dopis sa svim zahtevima iznetim u njemu završi u kanti za otpatke.

Ali, nije tu kraj brljotinama zaštitarskih majstora: u daljem tekstu dopisa sledi lista nebuloznih zahteva od kojih se neki možda mogu tumačiti i kao podstrekivanje na kršenje zakona. Dakle, EPARovci bezobrazno izmedju ostalog zahtevaju da im uprava LU dostavi izveštaje o grupnim lovovima i hajkama, ali i da dostavi imena i prezimena nekih svojih članova, sa podacima gde su, kada su i šta su lovili, i na koji način /konkretno, pominju jamarenje/. Zahtev za ovim informacijama o ličnostima može biti tumačen kao protivzakonit pokušaj neovlašćenog prikupljanja i obrade informacija o ličnostima, što je kažnjivo, kako za onog ko bi te podatke dostavio, tako i za onog ko bi te podatke obradjivao i koristio. Takodje bi se možda moglo i govoriti o pokušaju organizacije EPAR da podstrekiva druge na kršenje zakona, ovaj put upravu LU? Podsećamo da se u dozvolama za lov i izveštajima o lovu nalaze i lični podaci koji se ne tiču nikog osim nadležnih organa, npr. broj lovne karte, ili broj oružnog lista, ali i informacija o terenu na kom je neko lovio. Za čega bi to EPAR koristio, ne piše, u koje svrhe i sa kojim pravom traže takve informacije? Oni to traže blefirajući, pa ako im prodje, prodje, a sam Bog sveti zna šta bi oni sa tim mogli? Preko brojeva lovnih karata teoretski mogu da dodju do informacija npr. o JMBG lovaca, o adresama, o oružju koje lovci imaju, i ko zna šta još. Za čega će im ti podaci, to treba pitati njih. Ali ne lovci da ih pitaju, nego nadležni organi, npr. tužilaštvo...

Koliko je nama poznato, ovo im nije prvi dopis ovakve vrste, i osim praznih pretnji bez pokrića, nikad ništa nisu ni mogli ni uspeli da urade, niti će moći na ovaj način.

Ne nasedajte, kolege lovci.  Njihovo zaštitarsko je bilo da probaju, pa makar i neznalački blefirali, naše je da im se na takve nebulozne zahteve nasmejemo i radimo ono što nam je posao – da vodimo brigu o članstvu, divljači i lovištima.