• Од када и зашто славимо Св. Јевстатија и Св. Хуберта - заштитнике и патроне ловаца

     У време цара Трајана у Риму је живео војвода по имену Плакида, знаменитог рода, веома богат и у рату храбар. По вери идолопоклоник али је у свом животу чинио добра хришћанска дела: гладне хранио, наге одевао, оковане из тамница ослобађао.

      У једном лову на јелене, Плакида видео је највећег, и у јурњави коњем за њим, приметио је када је јелен стао да му се између рогова појавио веома светао крст. Тад чу и глас Господњи да оде свештенику хришћанском и да се прекрсти. Отишао је и то учинио са женом и оба сина. На крштењу добио је име Јевстатије (Евстатије).

      Када га је цар Адријан позвао да принесе жртву он му је одговорио да је хришћанин. Цар нареди да га баце зверима и кад му оне не учинише ништа он га са женом и синовима баци у тело усијаног металног бика. Трећег дана извадише његово мртво тело које жар није повредио.

      Тако су већ у трећем веку ловци хришћани почели славити Светог Јевстатија као великомученика и заштитника лова по свим областима Римског царства.

        СВЕТИ ЈЕВСТАТИЈЕ ПРВО ЈЕ ПРОСЛАВЉЕН 1893. ГОДИНЕ

       У Србији, Свети Јевстатије први пут прослављен је 1893. године, тада 20. септембра по старом, односно касније 3. октобра по новом календару, и то у Крагујевачкој ловачкој дружини, од када постоји сачуван писани говор председника Живојина Јанићијевића.

       Обраћајући се ловцима и првом колачару ловачке славе народном посланику Алекси Мијалковићу, у кафани „Три шешира“, председник Јанићијевић, је између осталог рекао:

        „Ловачко удружење Крагујевца са овим колачем и кољивом заснива данас своје славље и прво ступа у ред свечара, те прима на се један свети обичај који је својствен само српском племену и можда јединствен у свету… Браћо, Упутство о лову то је једно умесно и свето дело. Оно је засновано на Светом писму, те ће ловци умети ценити свој свети задатак те тиме дати маха да се мирни створови Божји умноже и од љутих звери заштите…“
        Савез ловачких удружења у Краљевини Србији после формирања у Роготу, 13. октобра 1896. године, Светог Јевстатија, прославио је 1898. године, код београдског „Империјала“, а први домаћин славе био је председник овог Савеза и председник Београдског ловачког клуба мајор Љубомир Лешјанин.

      И данас, у православљу, ловачке организације у Србији славе свог заштитника Св. Јевстатија, 3. октобра, а у католичанству свог патрона и заштитника ловаца Св. Хуберта, 3. новембра.

       СВЕТИ ХУБЕРТ – ЛОВАЧКИ ПАТРОН У КАТОЛИЧАНСТВУ

      О Светом Хуберту заштитнику и патрону ловаца, основне податке налазимо у Зборнику деловања светаца, објављеног у Бриселу, који се ослања на прву биографију из 744. године.

      Свети Хуберт је био племенитог рода, живео је на краљевом двору, а након уморства епископа Ламберта од Лијежа, 709. године, изабран је за његовог наследника. Као епископ лијешки умро је 3, новембра 727. године и сахрањен у Лијежу.

     У биографији издатој 1621. године, опширно се пише чудо његовог покрштавања, привиђење белог јелена са ожареним крстом међу роговима, слично легенди о Плакиди.

      Француски краљеви били су заштитници манастира Св. Хуберт, на подручју Ардена, у који су пренети потпуно очувани земни остаци овог свеца, заштитника и патрона ловаца, који се слави у католичанству, на дан његове смрти 3. новембра.

                                                         С. Маџаревић

Извор: http://www.lovackisavez.rs/