У пет села на Дебелом брду код Ужица срне уништавају летину. "Или оне, или ми", ултиматум је, у најкраћем, са Дебелог брда.

Ко би помислио да срне могу изазвати толико негодовања, укључујући и блокаду пута, ипак спречену обећањем из Општине да ће се проблем решити? А то се десило на Дебелом брду – где у пет села, све до Дрине, срне уништавају летину. Мештани протестују, обраћају се ресорном министарству и траже заштиту.

Акције ловачког удружења сматрају недовољним, одштете премалим, а одредбе Закона о заштити усева од дивљачи – неизводљивим.

"Или оне, или ми", ултиматум је, у најкраћем, са Дебелог брда.

"Дивљач је овде постала домаћа животиња. Има више срна и срндаћа него оваца и народа на овом простору", кажу мештани.

Кажу да нису срномрсци, али да против њих одбране нема. И мерен њиховом муком број тих наоко љупких животиња – далеко је већи од званичних 600 на овом ловном подручју.

"Једино да нам дају неке станове да одавде одемо сви, социјалну помоћ. Оне ће нас иселити", каже Бобан Вујетић из Зарожја.

Испоставило се да су срнама последњих година укусније пољопривредне културе, с пролећа поготово млади изданци, а ограђивање поседа – не само да је око 300 евра за 100 метара жичане ограде – већ, овде кажу, не значи и заштиту.

"Ако је ово држави борба за радна места, мени и мојој породици је ово радно место. Ми једино да тражимо неку социјалу јер ово да сачувамо не можемо никако", каже Љубисав Јагодић из Зарожја.

"Има доста младих људи који су се определили да остану да живе на селу. Не можемо на овај начин опстати", истиче Радојко Алексић из Овчиње.

У ловачком удружењу се, наравно, држе одобреног плана одстрела, подсећају да закон налаже домаћинима да оградом и различитим средствима имања обезбеде, што не раде сви, а да се штете исплаћују по проценама комисије. И има спорова, јер су власници незадовољни, после вештачења, понуђеним износом.

"Незадовољни су, али не оном процењеном него оном која је понуђена. Очекујемо одлуке суда, оне су за нас веродостојне", каже Милан Гавриловић из ловачког удружења "Соко".

"Изузетно је скупо оградити један малињак од 10 до 20 ари, али постоје друге мере – на пример користити неке препарате који одбијају дивљач", каже Миодраг Петровић, судски вештак.

Нису срне једине које праве штету, и нису оне криве – дивље животиње полако освајају запустела планинска имања, а питање опстанка већ је на танкој жици сељачке издржљивости, оптерећено спорошћу у прилагођавању свему што као невоља стиже са неба, а у овом случају и из шуме.

Извор вести са ВИДЕО прилогом: РТС